Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Међутијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију за бановац. Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим препирући се.
Поп сврну са цесте. Послије по часа Бакоња стиже пред Велику оштарију. Бакоња ту не видје ништа „велико“. Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве. Под њом село.
Гвардијан му то допусти. Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику оштарију. Већ се због времена није могло сједети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но ти око Божића.
фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима каквој је он сили подлегао.