Употреба речи оштија у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанског краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад

Нека одма иђе у цркву! И ви, људи, изађите да испратите присветога! (тј. ону звијезду у којој се држи „оштија“) — Зар је баш на умору вра-Вице? — запита њеки. — А зар није украло и присветога? — запита шапућући Бакоња.

Дијете се питаше: — Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама? Тек када се они размакоше Бакоња видје помодрелу бесвијесну главу гвардијанову.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Јави се за реч и Иво Ћипико: – Е, оштија – рећи ће он – било би право позвати га, тога блаженога Нушића, амо к нама, ма велим да паса још мало времена, бар до

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности