Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је био према мени, он ме погледа оштро, испитујући ме, као да л’ сам што од њеног говора слушао... Ја сам се чинио невешт, као да ништа од свега тога не знам.
Кад сам поред манастирске порте прошао, сретне ме калуђер, погледа ме оштро и хтеде нешто проговорити, али ја ободем коња и брзо као стрела оставим за собом манастир заједно са његовом
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, задовољан, спокојан РАХТ, (РАКТ), тур., коњски накит РЕБЕЛИЈА, нем., буна; РЕБЕЛИЈАНТ, бунтовник РЕЗИЛИТИ, тур., оштро корити, грдити РЕКАЛИЈСКИ (говорити), искварено српски, са елементима бугарског РЕУМ, залог(а), хипотека
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.
Мора да је нешто врло оштро писао, јер се све мргодио и махао главом. ПОСЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА Још онда кад су Зарожани затурили вилама орахе на
Поп се хитну на вранца, па подвикну оштро Вуји: — Седи већ једном! И Вуја хтеде бајаги да се хитне на ђогата, али оно њему необично одело — шта ли — омете та,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ковао је вазда планова. Жеље му беху веће од царских... Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење. Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.
— Шта? — Ја... ја бих га убио!... Лазару сенуше очи... Маринко је дарнуо где треба. И то смотри оштро око његово. – Убио? - упита Лазар. — Убио! – А суд? — За све је друго лако, само кад он није ту!
И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. — Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу...
— Реци! Смеш ли ми у очи догледати?... Јеси ли девојка?... Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. — Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка! Али сам верена!
Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину... И оштро око Крушкино смотри то... — То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...
ето ти!... У Јелицу као да уђе неки бес... Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: — Ја нећу!... Крунија није веровала својим ушима. Није могућно да јој је кћи казала: нећу.
— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника! Станко их пресече оком. — Шта ћете ви? — упита их он. Питање беше оштро, поглед још оштрији... Они ушепртљише — Па, ето... дођосмо... — Видим, али зашто? Јесте ли дошли мене да хватате?
Занемише, па нико да би речи... Турчин први дође к себи. — Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. — Истину, ефендија. Ти знаш да сам ја добро видео. — Па?... — Сад, ништа. — Како ништа! — цикну Лазар.
Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. — И баш нико није био?! — Нико. Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: — Ти си будала! Онда се окрете осталима: — Хајдмо дома! Па окрете леђа и изида.
— рече заједљиво. — Па, драги ага, ко носи не проси... — Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. — Због њега то и тражим. — Онда носи. И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!... Јеси разумио: убиј пса!
” Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг... Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. Његова дрека узбуни све у кући.
Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. — Зар на своме прагу?! — упита оштро. Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. — А он мене?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сви ви, сви!... Па онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: — Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!...
— Ама сједи да пијеш штогод! — рече кмет. — Нећу ништа, рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње — води ме! Кмет оде с њиме. — Какво је ово чудо?
Тог вечера после вечере играли смо даме. Она је играла врло добро. Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?
— Допада л' вам се ово? Она напући уста. Опет наиђемо на слику истога смисла. — А ово? Она ме тако оштро озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.
да се опростим с њом, да је оставим засвагда. Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину. — Да се вратимо? — рече она. Ја је погледах.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер такве ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!) да примети, а гђа Сида је била пажљива, врло хаглих и врло чисменка.
Успут није срећом никога срео до ча-Нићу боктера. Брзо натуче шешир на очи, па убрза поред њега, али га оштро око ча-Нићино ипак познаде. — ’Бројтро, брицо! — викну му мало лолински ча-Нића, па се искашља онако у српском смислу.
Најпре је разумела из певаних песама Јулино расположење. Зато је оштро мотрила на сваку Јулину песму, и све се више и више с болом у срцу уверавала да је њена Јула несретна.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Али, како могу они у моју кућу силом ући да тепсију отимају, кад је та тепсија моја дедовина, — одговори оштро Алка. — Јесте ли немешкиња? — Јесам.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић баци поглед тамо преко двеју река и неко сетно и нежно осећање обузе га кад угледа високе звонике што су се оштро оцртавали на златно-светлом небу према Фрушкој-Гори.
Али су дани пролазили и Христић се постепено стао стишавати. Оно оштро трње у грудима није га више боло као оне прве ноћи и сваког дана падали су му на ум неки нови разлози који су га
И тако се објашњавају, па више пута оштро и крвнички посвађају, све док их онај блиски додир наједанпут не помами те се они разговори увек сврше на истоветан
Пред њом, унаоколо, разбацано тамо-амо, штрчало је мокро и оштро камење о које се, у вртоглавим коловратима, разбијали они задувани прљаво сиви и пенасти таласи.
Јест, они су умрли као цели људи, неизразбијани о ово оштро камење реалности. Они и не познаше ово мрачно доба неспокојства, све ове страшне супротности, све ове болне двоумице и
Африка
Једино су небо и светлост савршено свежи и нови; и утолико пре то оштро расветљење онога што је прошло изгледа још чудније и невероватније. Доживљујем једну малу панику.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није, међутим, имао времена да ишта пита, јер му Мишкович, љутито, оштро, промрмља, да ћути. Павлу се чинило да су, тако, стајали, дуго, непомично.
Теодосије - ЖИТИЈА
Вретиште оштро уз тело ношаше, и о том не знађаше нико осим матере. Због тога још више мати његова над њим плакаше, гледајући цвет
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У тешкој борби за живот развила су се међу самом рајом осећања зависти, мржње, каткад и пакости. Али не треба сувише оштро осуђивати ове стварне мане; оне нису производ битних особина самога становништва, већ сурове владавине коју су
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Знаш ли му бар име? АНТА: Да, знам! Младен Ђаковић. Кажу, нико као он не зна написати тако оштро и страшно да се ономе кога нападне преврћу и дедине кости у гробу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти, Слободане, на тебе мислим! - Новак је сада стајао између катедре и табле, а његова мала глава оштро је одударала од тамне позадине.
- додала је. - Знам, али то није важно. Видећеш, Весна! - рекао сам и нисам имао потребе два пута да кажем. Оштро и гласно отац нас је звао да сиђемо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Брак се тешко раскида (разводи су веома ретки, а главни разлог у случају развода јесте немање порода), прељуба се оштро осуђује. Од деце се тражи апсолутно поштовање родитеља и послушност према старијима.
се то обично мисли), већ, пре свега, на снази јединственог јавног мњења које безусловно подржава ауторитет родитеља и оштро осуђује непокорност деце. Осим тога, ауторитет родитеља почива и на снажној привржености и љубави детета према њима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
паса, а дан касније — у потпуно пустом и претужном Месечевом пределу, на некој црвеној земљи, по којој је било расуто оштро камење обрасло маховином и кржљавом травом.
и неку типично чубурску дрскост у ходу или држању главе, у начину на који је возила своја мала жута кола, »дијану«, оштро и мангупски обесно.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Но, доста с вашим орацијама! — рече пуковник, опет оштро. Очевидно не трпљаше старога „Сан-Маркина“ и његово безбрко лице под париком!
— Доста, Милице! — прекиде је отац, више молећиво него оштро. А тада удовица настави: Куку, бане, мој ђевере, Братска дико! Је си л’ браћу окупио, Бане Јоко!
стотине година, а наш владика да је за нас добар, као што бјеху и пређашњи од његове куће: Сава, Василије и Данило! Оштро, оштро им отписаше, чуваше им образ, као и они нашему! Препис тога писма има Саво Марков, не заборави да га прочиташ.
Оштро, оштро им отписаше, чуваше им образ, као и они нашему! Препис тога писма има Саво Марков, не заборави да га прочиташ.
је оно владика ходио у Котор, на станак бијесном француском ђенералу Мрмоњи, овај га не понуди да сједне, но га дочека оштро и поче с њим бјеседити горопадно!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Модерни дух се оштро окренуо против романтичарских илузија и расположења. Сентименталност, заноси и дубоке сете, велике страсти, свемоћ
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1839. Караџић је написао Одговор на Ситнице језикословне Г. Ј. Хаџића — М. Светића, где је оштро напао свог противника, упућујући га да пре но што отпочне давати савете другом сам добро научи српски.
Он је само одлучније и безобзирније рекао оно што се раније плашљиво и са оградама помињало, оштро изражавао незадовољство свих трезвенијих духова са поезијом која се била свела на празне речи и лажна осећања.
Врло конзервативан у својим политичким и социјалним идејама, он је оштро осуђивао писце других мишљења, зато што не мисле онако како он мисли.
Милићевић, Вук - Беспуће
Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица. Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ Миленко зеленка се лати, Већ га оштро бакрачлијом вати, Већ ти глени љубе несретнице, Она скочи зеку за вођице: „Не дам, не дам!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати. — Седи. Видиш да нема никога!
летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху. То беше први снег.
збогом! Она му не пружи руку, да се с њим рукује, него се одмаче од њега и рече оштро: — Збогом. Иди. — Ех, љутиш се ти! — потврди он удивљено и, пребацив мотику преко рамена, оде.
Закла ју сина јединца. И тако из дубине, тупо, оштро, поче целу песму: како је, кад је заклао Јована, оца његова нагнао да га пече.
шињел, момак нека... донесе у механу... Не могу ја... Имам работу! ... — Не могу! И оде, круто, тешко, газећи оштро. Једва натерах момка да му капу и шињел однесе. Момак однесе.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру малу светитељ Ђорђе на беломе ждралу, дркће му рука како оштро слуша, све жешћим гњевом аждају гуша; и бели ждрале кô да ухом стриже, из ноздрва му модар пламен лиже, жестоким
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Најпошље непознати дође преда њ и рече му: — Ко си ти? Шта радиш о'ђе? Овај му оштро одговори: — Ево шједим на своме, а што имаш посла? — Па зар се ти не бојиш мене? — запита га непозвати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
вјетар водом бразда и рије, над малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у пропаст лети, па, оштро виче: „Потоп ти пријети, врати се, капетане!
Чуче испод Јоцине стреје враџбине древне Халдеје и оштро врије, зрије и бије мирис пакла и алхемије. Кад, ево, има дана десетак, и Јоци црни освану петак: прокашља као
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нешто се ускомеша над главама нашим, језиво и мучно — онда оштро цикну и сручи се свом жестином на непријатељске ровове.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори : — Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла. — Молим опростите...
« — Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, ОН одмах треба да устане, па да ми стојећи
А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао. Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима...
Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.
Кренула се у школу. Време бејаше оштро, хладно... По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна,
Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе. Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.
некако тако... ових дана. После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро... Гојко се осврташе око себе унезверено, дрхћући од страха и узбуђења.
мрзи ме пред вашом децом... Хвала вам много, што сте радили с мојом децом... — То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну. — Знам... али опет... Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.
— Доћи ћу сам... Кажи... господину. — Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем. — Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином.
због неке увреде... Истукоше ме пред друговима, осрамотише... Директор наиђе и оштро ме казни за неред. О, како сам тада страдао!...
— Пре... председник пододбора... Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи. И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин: — Госпођица
отресита држања; лице му доста развијено, обријано ; брчићи танки, жућкасти, скоро бели ; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен И мало затубаст,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
чета, са заставом, промарширати победоносно кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.
— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Море каз'о сам му много; каз'о сам му... хм... ко ће то све да упамти. Кажем ти... 'нако... све кратко и оштро. — Кад ли ће изаћи у новинама? — Хм... поче капетан да се мисли: — данас сам предао, сутра полази, прекосутра стиже..
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!
— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. — Нијесам, господине. — Дакле ниси? — Ама ни словца.
— запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо? А? — А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. — Молим вас, браћо и грађани, вели
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА Сунце греје оштро и строго, Расипа жар по васиони; Погледа деда, куд би мого Како, и у шта, да се склони.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича. Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети.
Из Маркових дебелих чизама, са | јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама.
више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване
свекрву, која остаде преко прага лежећи, ни у сељака који је, онако укочен | стојећи насред кујне, секао целу кујну и оштро се од тепсија и саханâ, поређаних по полици, оцртавао — посрћући, с тешком главом, коју је осећала да већ једва носи,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ајте не засмијавајте ме, но улазите!“ рече ђакон Иво, тобож оштро. Затијем омјери погледом ону четворицу што преосташе; стаде кашљуцати, као што човјек чини кад се нечем домишља.
“ „Је...ст Господару!“ одговори момче запањено од чуда... „за то нико знао није!“ „Јест Бог!“ рече Владика оштро. Сви браственици, у највећем чуду, окомише очи на Владику. Момче се поче трести. „А рашта? Говори!“ нареди Владика.
“ „Да се кладимо е не зна! Откуд да зна! Ако је бројио туђе, своје није!“ „Некате дјецо!“ прекиде их медик, тобоже оштро, „не пребирајте моје кости. Колико их је, да је, све су на мјесту; изгубити се неће ниједна!
чини ми се баш с тебе је ово...“ „Које? Шта? Шта је с мене?“ рече она, напрежући се из петнијех да то изговори оштро, јер јој пара заигра у котлацу. „Ма, мени се чини да се он загледа у те, а ти у њ, па...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
рачунским, које су мало народне а више школски продукт. Ово и зато што су загонетке питалице усмерене на оштро опажање, пажњу, смишљеност, проницљивост и дух, — баш нарочито код детета.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не казују шта су они учинили.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Оздравиће она. Не одричем се ја. И болесну, ја ћу да је узмем... ЈОВЧА (бесно, очајно, оштро): Нема јој лека, нема! (Зарежи, зашкрипи зубима, мислећи на казну за њу.
АРСА (нестрпљив, ослушкујући): Али, бато, да не рупи,... да пожуримо! ТОМА (Стојни, оштро): Чуј. Да нас сакријеш доле код себе.
ЈОВЧА (се стреса, хтео би да не гледа, устрепти очима, зажмури, опет прогледа оштро). НАЗА Ево, ту, између њих... и — не даваш... пречиш... ЈОВЧА (се хвата за главу). НАЗА И зато си грешан.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Доста, гришниче, доста! — прекиде га фратар, више жалостиво неголи оштро. Али Ркалин плану на то, пак састави руке на крсти и рече: — Ко је виши гришник, ја или онај што заклања оваке
— Зашто ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? — пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три-четири године старији од њега. — Немој тирати све једну те једну комендију са дитетом!
Зар је нестало коња вра-Брни? Зар га је нико укрâ? — Украли сте га ви... Ти већ знаш, који ви — рече Бакоња оштро. — Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар... Све се зна. — Ма ко је то слагâ, триста му крста и светаца?!
Гостију је било много и сви се тискаху ко ће први у лађу. Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве: Ркалину, Рдала, Рору, Кљака. С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски.
Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорио због тога закашњавања. Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Моја је То крв... Европа ми упропасти дете... Несрећник. Аћим засузи. — Имаш ли још нешто да кажеш? — оштро упита. Тражиће имање. Свађа је само изговор. Бездушник. Одавно си ти појео свој део. Ја сам ово зарадио.
Све је моје. Само преко мог гроба можете да се делите. Аја ћу још да живим!... Обојица сте једнаки! — Аћима оштро заболе што први пут пред Ђорђем ружно говори о Вукашину. Удари песницом о софру. Посуђе звекну.
Млаз ракије из ибрика оста му у свести — оштро, блештаво сечиво на сунцу. Косо заривено у гњецаво сивило. И као жалост што се ракија просипа.
Није истина. Није истина, јер се није обрадовала. Није истина јер ми је отела ибрик, у очима поново блесну оштро сечиво ракије на сунцу. Није истина, јер ништа није истина, ја нисам истина, а ако је истина, онда ћу је убити!
Ђорђе не диже очи. — Јеси ли га видео? — готово викну Аћим. Ћорђе ћути. — Јеси ли видео сина? — оштро удари гласом на последњу реч — Нисам, Милунка не д да уђем. Она каже... — пресече се, осети да су му образи букнули.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
забрањује било је објашњено да се то чини зато што књига и „лажне вести садржи“, и „лоше прича о извесним лицима“ и „оштро се изражава о руској влади“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он је црпео из оба извора људског сазнања. Он није побегао као Платон из материјалног света, већ се оштро загледао у њега. И он је, додуше, увидео релативност наших опажања и тражио размишљањем оно што стварно постоји.
Вараш се! У стању сам да из твог лица очитам твоју старост, па да ти докажем да говориш будалаштине“. Загледа се оштро у лице Месечево.
Из тих различитих, међусобно оштро одељених, по претходно систематски поврстаних елемената састављено је царство животиња“.
Но имао сам неограничену љубав према науци, оштро око, објективан поглед, изванредно стрпљење и неуморну истрајност. Поред тог стрпљења, мој научни рад исказивао је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А сад, као што ти рекох, новчана оскудица, оштро окривљавање и друго. Али ја хоћу да ме добро разумеш, побратиме. И с племенитим сећањем на своју љубав: — Ја волим
Његов командир не зна шта ће с њим, пошто је исцрпио све казне своје надлежности. Он оштро поздравља команданта, па се нагиње унапред, мршти се, као бајаги позлило му баш тог тренутка, напиње се, пропиње на
Утом дивизијар са штабом сустиже колону. Он је замишљен, и са левом руком на слабини јаше лагано и оштро гледа у даљину.
безразложног отпуста пред надзорником, она шкрипа и трескање натоварених кола старом гвожђуријом и оно својствено, оштро струјање и ломњава у организму фабричког колоса, помутило га је, па се, не разумевајући ништа од свега што се с њим
И Петроније Свилар осети истог тренутка како и њега нешто грозно оштро, онако исто као она кружна жица, сече, стеже, гуши и дави му крвави гркљан па му неки нови каламбур завитла мозак и он
И усред оне збуњености од срама, од кајања, од страха, од гриже савести и жаљења себе сама, он, први пут, јасно и оштро, осети како нешто као ужасна сенка старости паде однекуд на његов живот, оцрта се на његовом уплашеном лицу — сав ужас
Та проклета граница, тако видљиво и сурово постављена у канцеларији, иде за човеком, па после стоји онако исто оштро повучена и устремљена и напољу у животу.
онаквог каквог сам замишљао у глави, где махнито облеће око моје лампе, ударајући свом снагом о стакло и зучећи тако оштро и пркосно као да ми пржи и струже нешто у самој сржи мозга.
Он је био један од нашег тврдог, племенитог тла. Оштро стиснутих усана, сав од трагова недавних ломова, издржао је лако и пут до престонице и тродневну глад у њој.
целог дана, и адвокати редом, један за другим, исплаћују ону исту, прву и једину, још јутрос попијену кафу, те Икета оштро осуђује оваку званичну корупцију, и Шљивић се њега понајвише прибојава.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Помало опет улазим у збивања. Укључујем се у ток времена. Презаво запосједам стварност. И сухи факти, које оштро уочавам: да је на мом ноћном столу за трећину испијена чаша воде, да на зеленом картонском рубу седмичног календара на
до те мјере да нас често сили да зажмиримо како бисмо малко расплинули слику стварности и омекшали јој крутост обриса. Оштро ми се засијецала у памет развезена врпца на дну дугих гаћа једнога, тачно сам знао број дугмета на прслуку другога.
У првом реду, ову: обично и понајвећма, ја сасвим тачно, и често веома оштро знам што мислим и вјерујем. Но да ли то што мислим и вјерујем доиста мислим и вјерујем, о томе врло често нисам
Најчешће је видим у том изгледу: то је једна од посљедњих њених слика, које су ми се оштро урезале. Послије те, памтим још једну. Али те не волим да се сјећам.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица. Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.
— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке
Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за
« — Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу.
— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама. Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. Ђурица устаде нагло. — О томе немој никад више да ме питаш. Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...
Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. — Не, ако Бога знаш! — викну она. Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку.
Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. — Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш.
— рече Вујо. За сваку лудост да навлачиш беду на врат. — Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. — Алал ти вера, снахо!
ха... ха... — Пријатан мирис... Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: — Оне раде тешке
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не казују шта су они учинили.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
на заласку, а пастрмке су биле разигране и с времена на време понека би искочила из воде, а њено светлуцаво тело би се оштро оцртавало на истуреној стени на другој обали реке.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Понеки безнадежан момак постајао је члан врло мале групе студената који су тада били познати као ”јаловци”. Они су оштро протествовали против снобизма и аристократије.
Ћипико, Иво - Приповетке
Господа се туже да им сиротиња досађује, — наставља озбиљно полицај. Затим показа Цвети пут изван вароши и каза оштро: — Одмах да ми се макнеш испред очију!...Иначе ћеш у затвор!
Старица попође мало и оштро звижну неколико пута. Домало иза борова покажу се двије козе, иду мирно и слободно прама нама.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
као што је римовање, некад делимично, некад потпуно задржавао, али је зато друга његова ограничења, друге мере, оштро нарушавао.
Отуда и утисак о осипању у прозу. Говорни низ испресецан оштро сучељеним, готово дијалошки драматизованим интонацијама (тврдња, узвик, питање, сумња, колебање), појачава напетост
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тачку од које ће се лакше отиснути у приповедање, то је такође значајно за разумевање његовога невероватно много и оштро куђеног језика, нарочито синтаксе.
Ето због те супротности речница се изнутра и располућује отприлике (и никако не тако оштро и очигледно) као кад бисмо о извесној особи до пола реченице говорили у трећем лицу (она), а отпола у првом лицу (ја)
Али он на ликове гледа као сведок са стране, као оштро, продорно, али увек и „туђе“ око. И не узима видљивог учешћа ни у једноме делу радње.
оне коју ћемо касније код Црњанског наћи, али зна и за изненадна успоравања, - о свему томе писано је више пута, и оштро. Ако је његова синтакса изгледала „невероватна и немогућа” (Дучић), онда је можда у првоме реду због тога.
као и много шта друго у Нечистој крви, ипак су овакви детаљи, ако већ не уносе иронично светло, свакако срачунати на оштро контрастирање варошког и сељачког.
опозиције: „хладно”/„топло (кућа јој је изгледала „хладна”, а она је од ње учинила „топлу, и то сасвим топлу); „оштро”/„меко” (постојала је „оштрина” у угловима собним, а она их је испунила, изменила, учинила је да соба буде „мека”);
Но то је у исти мах једна толико и тако стилизована слика „туђег” света да је јунакиња може оштро супротставити „свом”, варошком свету из ког долази.
”151 Најзад, у завршној глави кратко се али оштро излаже као слика зле судбине јунакињиних потомака, почев од деце, која су „била све блеђа, подбухлија”.
Отуда, наравно, и у Нечистој крви ликови оштро запажају ситне појединости у понашању; отуда се они међусобно често испитују погледима, ретко речима.
ликова, приметићемо да уз понеки изузетак свакоме од њих, а не само Софки, дан венчања - свога или вољене особе - оштро раздваја живот на две половине: што се очекивало, о чему се сањало, од тога остаје само један „никад неостварени сан”,
Овако оштро повучена разлика скрива, међутим, једну веома важну појединост: Софка није стварни, али је зато латентни приповедач.
Осетиће се то одмах и лако чим се у четири следећа примера обрати пажња на оштро рашчлањавање коме су реченице подвргнуте: (1) „Пред њим, / пре свега, / ћутала је, /исплакана, / са једним
Петровић, Растко - АФРИКА
Једино су небо и светлост савршено свежи и нови; и утолико пре то оштро расветљење онога што је прошло изгледа још чудније и невероватније. Доживљујем једну малу панику.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Потпуковник Петар заћута и доњом усницом обухватио бркове. Обично је то чинио кад је љут. Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање. — Сила бога не моли... Да идемо. Командант нас погледа.
Из даљине допреше пуцњи и одмах се над главама нашим усковитла ваздух, оштро цикну и пред нама праснуше шрапнели. Три су пребацила, а један је експлодирао изнад велике стене.
И онда као мачке. У једном скоку. Главно је, не смеју да зину. Командир је говорио оштро, гестикулирајући. Војници су гледали свога командира и несвесно се подавали његовим сугестивним покретима.
Нешто ме шљапну по руци, онда по шлему. Око нас запрпорише крупне кишне капи. Муња оштро севну, да нам засенуше очи, а из облака се проломи грмљавина. Отпоче пљусак.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јесте оно време када се зачела и у правим порођајним мукама, уз врло нагла и немирна смењивања најразноврснијих а оштро различитих утицаја стварала наша старија поезија.
А не треба се много изненађивати што се чак и Горестни плач могао певати: у томе поступку певача XВИИИ века ина оштро наглашена црта још необјашњене древности у нашој грађанској поезији, дакле и култури грађана и градског живота.
Но бореас неумитни свуда оштро прети, Сећајте се — ето зиме, деца ће вас клети, Без топлине течност мерзне, овде ко у Нишу, И потоци хладном водом
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ је завера? Ал’ хајд’, одлаз’те! Син Иван-бегов уме презират Подлости ваше сваку намеру!... ВУКСАН: То беше оштро. МИЋИЋ: Жив Црногорац није слушао Од кнеза свога таке увреде. — Е, хајд’мо сад! ШУЛОВИЋ: Ово је јад!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— смије му се пркосно, заједљиво Лујо. — Маните се, људи, празна разговора! На страну дјеца и жене! — викну кнез оштро, готово званично. — Поведите бакове на ову раван ниже плота! Изведоше их. Околи свијет са свију страна.
— То ти стари можеш одма' тражити, док ти унук одрасте, а сад устај! — Баш се мора ићи? — пита Мијо и гледа оштро у ђендаре. — Мора! Закон те гони; ми те не гонимо.
Клисну у собу, скиде пушку с клина, пребаци је преко себе, а дугачак нож задјену за појас, па нас оштро, сијекући очима погледа и узнемирено, дрхћући прошапта: — Дјецо, црна је ноћ на земљу пала. Свак себи! Тражите конак!
Писарчић (на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише). Давид: Добар дан, главати, царски господини!... Е, чекај, блентави Давиде! Што си посрљô кô прасе у сурутку?
Биће ваљда брат овог лопова. У'вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти. Кад метну паре у џеп, оштро ми запријети: „Не смијеш то више чинити, јер и јазавца данашњи закон брани.
Висока, четвртаста и очађела кула Светог Луке што се оштро диже измеђ ниских кућица, прибијених уза стрму страну; огромни и у трави обрасли градски бедеми са осутим, проваљеним
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Свака лажа места у љубави нема, јер Каин, љубави туђ, Авељу рече: „Изиђимо у поље.“ 5 Бистротечно и оштро љубави је дело, добродетељ превазиђе сваку.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Зwеіге ѕцхарфе Дорнен, унд једер, дер іхн фаѕѕен wоллте, wурде ан ден Хäнден герітзт« ‹= »ставила на све своје гране оштро трње, и огребла руке свакоме ко је хтео да је ухвати«› (Дäіхнхардт, 2, 201 ид).
Ћипико, Иво - Пауци
— бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га. Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима;
није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу; пишући снађе се и, пружајући му цедуљу, љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно: — Имаш право, попе, и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Они су сумњичаво одмахивали главама. Рекоше да то нико не би био у стању да издржи, јер је глогово трње круто и оштро, улази у месо до костију, да је отровно и да позлеђује убод.
Тражило би то ваљда много времена и напора, јер погинулих има свакога дана све више а тло је оштро, каменито, не да се будаку. Тако их остављају да труну на јунској припеци. Већ сам огуглао.
„С чим“, подругљиво пита Димитрије, „с прутићима?“ „Можемо ископати јаму“, кажем ја, „ископати рупу, поставити доле оштро коље окренуто увис, покрити јаму грањем и натерати чопор да упадне унутра.“ Навлачим грба на танак лед.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Те су плочице први лист књиге наших знања о небеском своду. Оштро куцање буди ме из полусна. Ви сте ишчезли из моје близине, наше путовање је довршено.
Покушао сам да га поставим и егзактно формулишем, јер сам знао из искуства да оштро формулисање проблема значи већ и један део његова решења.
Чим је тај моменат добро ухватио, он је дао другом једном помоћнику који је оштро посматрао часовнике, намештене код инструмента, уговорени знак.
Она се дешавају, додуше, мал’ те не сваке године, али су видљива само у извесним, оштро ограниченим пределима Земље. Зато ваља, обично, путовати веома далеко да би се могао видети дивни призор Сунчевих
Те егзактне науке данас су оштро одељене једна од друге, а сваки научник има у својој области још и своју нарочиту јазбину из које нерадо излази.
Оне су најпоузданије проучена појава Марсове површине. Савршено беле, оне се виде оштро ограничене и у слабијим догледима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
у стихарима и са чирацима у рукама, стоје поред раке; а кад су се сви разишли, примакоше се на сам руб раке, и гледају оштро у раку. Мушка деца воле и да знају, и да памте, и да осете. Сасвим последњи још стоји пред гробљанском капијом учитељ.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
али колико пута совршени људи којешта чине које се само деци пристоји, штавише, колико пута данас своју децу оштро казне што су јуче сами трипут црње и горе чинили?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А када се изиђе на оцедно место, вода пишти из поцепаних чизама. Онда опет настаје крш. Оштро камење пара расквашену обућу, или са ципела и чизама отпадају и онако исцепана пенџета, те људи газе босим ногама.
Ево и обале. Видимо сада и Французе, који нешто оштро наређују. Поред нас пројури један камион пун хлебова. Пролазе и неке чудне двоколице са огромним точковима.
Друге траже њихову артиљерију. Пешаци у рову, лево и десно од нас, ћуте, али сви су се нагли преко грудобрана и оштро осматрају. Од села Доњи Врбени разлеже се убрзана пушчана паљба. Чују се и митраљези.
Напрегао сам последњу снагу, хватајући се за оштро камење, да се поставим у усправан положај. Једва сам успео. Погурен, претрчао сам дно, те се дочепах супротне стране.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим завуче руку у џеп да би лулу напунио дуваном и напипа нешто тврдо и оштро: прст посече! — Откуда ово овде? — запита се, разрогачивши очи.
— Пожар? Рат? — нагађали су трчећи ка селу, јер звоно није престајало да звони оштро и опомињуће. Тако су се и на звоник попели не верујући сопственим очима да крај звона никога нема, да звоно само од
Каса и котлић посматрали су га без речи. Само се чуло како ветар пролази кроз оштро лишће кукуруза. Утом се зањиха клатно, а онај глас опет рече: — Очисти ме! — Од чега да те очистим? — трже се дечак.
Ко је најлепши то већ читаво небо зна, али нека се то једном и звездама-шашавицама каже! Оштро и незадовољно климну Даница главом: Месец ју је и овог пута преварио..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И оштра ти бритка сабља била! Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај!
Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај! То је оно Његошево младо жито коме је вековима долазила жетва пре рока.
Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај! То је оно Његошево младо жито коме је вековима долазила жетва пре рока.
Она им се смјерно преклањаше, ал’ им коња неће да одјаше. Љутите се у двор повратише, оштро ходе, а оштро говоре: „О наш брате, Влашићу Радуле, неће снаха коња да одјаше док не види за кога је дошла“.
Она им се смјерно преклањаше, ал’ им коња неће да одјаше. Љутите се у двор повратише, оштро ходе, а оштро говоре: „О наш брате, Влашићу Радуле, неће снаха коња да одјаше док не види за кога је дошла“.
И оштра ти бритка сабља била! Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај!
Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај!
Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај!
“ То Турчину врло мило било, па заигра вранца по мејдану, па потрже бојно копље оштро, па повикну као змај планински: „Држ’ се добро, Сенковићу Иво, немој рећи да је пријевара!
Бре, да видиш Кудуз-дел-Алије! Кад опази коња и јунака, он му пође оштро говорити: „Чујеш ли ме, млада сератлијо! Отклен идеш, од кога ли града? Куд ли јеси тако запутио?
Позитивна страна историјске школе је у томе што је она оштро иступила „против једностране примене теорије позајмљивања“ и што је везала „фолклор са историјом народа“.
народа. Судећи само по овим стиховима, овде се оштро испољавају две непријатељске класе. Али судећи према целој песми, изгледа вам да је народни певач пре (и, можда, само)
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
око Шапца Уловио једног врапца Рекоше ми буди шустер Паде лустер Бићу шустер Нешто ми се горко збило Убоде ме оштро шило Рекоше ми буди џокеј Океј океј Бићу џокеј Издаде ме и ту срећа Падох с коња као врећа ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Траже логор. Сви проблиједише и престадоше јести. Јованче претрну, и оштро погледа дјевојчицу. — Откуд ти то знаш? Луња само слеже раменима и одговори неодређено: — Па тако...
Он је био тек недавно стигао из војске и још је увијек, по навици, марширао војнички оштро и говорио гласно и одсјечно.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене које су боје, и издалека му падале у очи.