Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Космати човек је горко плакô, Што од глади, што од самоће. Куд се с дрвета деде воће? Покушавао је и да мисли Ојађен, сломљен и потресен.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
„Српска посла“, мрмља Господар Јеврем и наставља поред кућа које не препознаје а, прави Обреновић, не признаје да је ојађен. „Уосталом, ако ни та двојица неће заједно, нека дођу сваки за себе“, погађа се он и даље ни ца ким, без успеха.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При тој помисли, моја добра супруга премире од бриге и бола“. Он уздахну, ојађен. „И црква је грешна - и прегрешна!“, почех да га тешим.