Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Док једног дана ње нема кући: десет, једанајест, дванаест, — Ју, ју, ју — свану лепо, а ње нема. Куку мени ојађеној! Појурим као луда, идем тамо амо, отварам врата и затварам их, гледам на прозор, не знам ни сама шта радим и где ми је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Па уј'о је за... ох опраштај, господине. — За шта, брате, уј'о? — За... За сису... куку мени ојађеној. — Ама ништа друго. — Па ето уј'о за сису. — Па је л' се носио као официр?
А ја имам своју наду. је онај осмејак. Само кад сам жив, све ћу друго лако“ — тако је заиста нешто проговорило у ојађеној овој души. И док се капетан Ђорић напреже да поврати власт над мислима, павиљон увелико спава, дише: — Ххххх... пфф..