Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Профа из руског, мали с нечим врапчијим у покретима, говорио је о Татјанином писму Оњегину а лице му је изгледало занесено и као неком невидљивом батеријском лампом осветљено изнутра.
- иако је сада говорио о Татјани и Оњегину, а друштво је као буљило у књиге очекујући крај часа. - Колико још има? - долете једна цедуљица, а Саша Албрехт
Јутрос ме је питао и сада имам четворку за крај године, иако он није могао да свари мој одговор о Оњегину. - Како се то изражавате, молодој человјек? - заскакутао је и загрцнуо се.