Употреба речи оћете у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

К.: Та у добри час, ако ће вас бити и на иљаде: колико вас је више, толико више можете израдити и испословати, да 'оћете да се трудите, пак би вас и бог благословио, и дао би вам ка' и другим људма.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

То је наш одговор, честити пашо, ако га само ти окабулиш.̓ — Онда везир: ,Пеки, пеки, ̓оћете ли ви тако сви кнезови?̓ — ,Оћемо̓ — одговоре они углас, — честити пашо, ̓оћемо у подне, у поноћи, кад нам год

Но ако ̓оћете нам определити штогод плате, ми ћемо опет му служити и верни као и пре бити”. Оду они на своје квартире, а ми одемо г.

” — Паша: „Ако сте царева раја, ̓оћете ли цареве тескере примити и араче дати, пак ће везир сву војску натраг вратити?

да дођу у Шабац, нити оноликој сили можемо противстати, одем код Сирчића паше и рекнем му: „Ви, пашо, ако Бог да, ̓оћете у Шабац да дођете и рају предате, и ми ћемо нашу војску која нас слуша од Шапца уклонити.

То је доста од Турчина совета. Ето моје казивање што сам вам обећао. Сад онај мој сан толкујте како ̓оћете; ја га толкујем овако: што је била осечена глава и у рукама сам носио — то је што сам отишао у Турке, однео је сам у

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— рече Витомир, па токорсе пође, а за њим и Тиосав. — Стани, стани! — повика ћир Трпко. — 'Оћете за седум цванцика? — Аја! ни паре ниже! — Е 'а'де, нек је сретно. Моји сте људи и муштерије!

Они су увратили по плату и да се јаве капетану, па да иду послом неким у Ваљево. — А 'оћете ли на колима? — упита капетан. — Дакако...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а затим опроба перо на нокту од левог палца па запита: — Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?

мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а затим опроба перо на нокту од левог палца па запита: — Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?

па знате, само у цели да предупредим грозницу... — Дакле, шљивама за љубав ’оћете, а нама за љубав нећете — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули: — Кажи: »Ал’ мени за љубав, господине«...

? »Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!« — Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца! Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.

Сад ви ’оћете, наприлику кáсти, онако, к’о људи, да опалите на онај месец горе. То је све лепо и красно и фајн, — вели Иђошанин, —

— Па како сте ви то »вама« некако чудно изговорили!?... И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?... Ако мислите о њима, стојим вам на служби...

— По мени баш — упаде му у реч поп Спира — оче Кирило, можете слободно, ако ’оћете и чловити пред кућом! — ... а за решето је авлија а не сокак, — наставља поп Ћира.

Он, к’о што вам је познато, најбоље зна те ствари. — Охо! — викну поп Спира. — Мож’те ви викати »охо« кол’ко ’оћете, али то је све тако.

— Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’ мало шећера на дињу? Има свакојаких густова. Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом)...

се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина, кога сад први пут и приметише гости, — ’оћете к’о једни путници да знате шта ће то, бити у недељу код нас овдекана.

« а ми, шта смо знали, него попустили. Па к’о велим: иди, бедо, аратос те било! Кад ’оћете, а ви се узмите! ха-ха-ха! — рече поп Спира, излазећи из кујне.

— А што се не би баш и скинули мало с кола... бар док се коњи одморе и наране?... Да отворим капију, ’оћете л’? — рече и учини весело покрет капији. — Та ај’те бар на часак. — Не, не... не могу!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу. Остајем са почитанијем Јулка Нерић Кад је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је.

Само, знате, форме ради, морам још мог девера запитати. — А зашто да га питате, кад ви ’оћете? — Знате, он је богат, а нема деце, па ће временом моја деца све његово наследити.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: То је лепо, по мом расужденију, измишленије. Ником се не шкоди, а може се многима помоћи. Оћете ли и ви за фрајлицу узети који лос? ЈАЊА: Лос је три цванцики? МИШИЋ: Јест. ЈАЊА: О, скупо, врло скупо, много новац!

ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи! Какво лепо реч, право елинско! — Кој ту момку што би тео моја Катица? МИШИЋ: Оћете да вам истину кажем? ЈАЊА: То си знаде. Да го познаим. МИШИЋ: Тај је момак Мишић нотарош.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Упозорава га да гроф не мисли тако. Исакович на то рече, грубо: Ја тако, а Ви како оћете! Ицх со. Ихро Хоцхwохлгеборен wие Сие wоллен!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Сад јој осамнаест. — Добро, ја сам тридесет и пет, и удовац; стање моје знате. Да се много не разговарамо: ’оћете л’ дати вашу кћер за мене?

— Ништ’ то не чини. Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати? Не иштем ни крајцаре. Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: — Дајте ми на промишљање

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Слатка господична, једну молбу имам. ДЕВОЈКА: Заповедајте. МЛАДОЖЕЊА: Али, оћете л’ ми учинити! ДЕВОЈКА: Ако могу, зашто не. МЛАДОЖЕЊА: Један пољубац. ДЕВОЈКА: А, од тога нема ништа.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Но ја видим у сваког готово по једну кокарду; зар оћете да носите по две? ЛЕПРШИЋ: Ово су кокарде маџарске, а наша је жеља имати српске. НАНЧИКА: Добро.

Но ја сам се позадуго овде задржао. Рад сам мало у кафану да чујем има ли што ново. Оћете ли и ви? ШЕРБУЛИЋ: Сад ћемо, док само свршимо неке рачуне. НАЂ: Дакле, ја се препоручујем, ЖУТИЛОВ: Ала солгаја!

ГАВРИЛОВИЂ: Колико сам ја за Српство чинио и то свет најбоље зна, а ви судите како оћете. ЗЕЛЕНИЋКА: Али, молим вас, испитајте се сами; ви се непрестано тешкате што људи гину и што нам се села пале.

Ако се нешто на лицитацији прода, те новце нико не види; ако се марва закоље, од коже и лоја нигде рачуна. Кога оћете, затварате; који вам што да, онога пуштате.

Како су ти људи паметни. ЖУТИЛОВ: Оћете ли да будете комесар у каквом срезу? СМРДИЋ: Дабом, кад су други све опапоњили.

СМРДИЋ: Како би то било? ГАВРИЛОВИЋ: Тако се говори. ШЕРБУЛИЋ: Па оћете ли се ви одрећи? СМРДИЋ: Као да ту треба много сумње. ГАВРИЛОВИЋ: Ја ћу онако поступити као што чине родољупци.

ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем да је срамота. ЛЕПРШИЋ: Не, то мора доћи у новине; све забадава. ГАВРИЛОВИЋ (Лепршићу): Оћете ли ставити како сте и ви добили службу изван војводине? ЖУТИЛОВ: Какву службу?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

био сам луд, опростите, нећу више никад, сад сам се опаметио, ево и потврде, набавићу и добру карактеристику, оћете ли да клекнем, да вам се поклоним, да л бисте можда нешто и у готову, само ви каште шта треба!” Не долази у обзир!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Јошт мало, па ће се моја Сока посветити. (Потпише.) СВЕТОЗАР (Николи и куму). Оћете ли и ви за ваше? Ево сам овде додао укратко точку једну. НИКОЛА: Ал’ ви моју Магу нисте ни видили обучену.

ПУТНИК (смеши се): Богме, господине, то баш нису пријатељске девојке, него, ако оћете да им ново име дајете, боље и назовите непријатељске девојке.

ДОКТОР: докажи, докажи! Шта фали, кад ја кажем: каким, нпр., каким телом? ШАЉИВАЦ: Чим оћете. ДОКТОР: Каки? Кака? Каке? ШАЉИВАЦ: Ха! Ха! Ха! ДОКТОР: Смеје се? А зашто је добро било каким?

Но нужно ми је једно уверење и с ваше стране: оћете ли за мене поћи? ЉУБА: Ја ћу себе за срећну држати, ако ваша будем. МИЛАН: Могу ли се тврдо ослонити на вашу реч?

СТАНИЈА: И то је изишло из обичаја, и све ће изићи. Леле си га мене! Девојка се стиди од род, кад је испрошена, а ви оћете да вас гледа свет. Иди те викај:„Ја сам испрошена.“ ЉУБА: Теби све није право.

АДВОКАТ: Хе, хе, хе, ништа је то, следујте ви само моме совету. АНИЦА: Кажите ви мени, господине, оћете л’ ми људски судити?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

кеви: „Госпођо, видео сам вам синоћ малу на телевизији, па баш кажем жени: погле, колко је израсла мала из комшилука! Оћете ли од бута или од бубрежњака? Сувих ребара — нестало!

Мислим, не пишем због тога боље, али важно је да ми је увек као мало непријатно кад пишем лоше, ако већ оћете да знате шта желим да кажем!

Дакле, на свој рођендан, одох, наравски, тамо. Брод је у очајном стању. Ни ја се не осећам много боље, ако већ оћете да знате како се осећам. И ја сам се насукала, напукла сам са стране и поврх свега, још и пропуштам воду, прокишњавам.

соби у Студентском граду, па су ми Џорџ и Григорије шапутали сваки на по једно уво, и могу вам се заклети у шта год оћете да ту није био потребан преводилац па да човек разуме о чему се ради!

У ствари, све неприлике које ми се дешавају произлазе из тога што сам чистокрвна Београђанка. Ако већ оћете да знате шта мислим о тој врсти мачака, можете повирити у моје фундаментално дело, које носи оригиналан наслов

Београђани су познати као фини и учтиви људи и због тога су се многи и повукли из оптицаја, кад већ оћете да знате, по оном правилу да „паметнији попушта!“ Тако им и треба!

Седење по патосу у знак протеста! Али ја некако више немам живаца за тај филм, ако већ оћете да знате о чему се ради. Репризу ћу оставити вама. Уосталом, не може свако бити шашав до краја живота.

Пили смо ружицу и клопали ораснице. Хоћу да кажем, било је сувише лепо да би дуго трајало. Кладила бих се у шта год оћете да је та змија донела несрећу! Она и нико други!

буде већа, када је моја маман пролазила поред „Три грозда“, келнеришка јој с врата пропевала: „Госпођо“, казао је, „оћете ли ви вечерас да пребаците онај пљесак од педесет комада, или ће господин сам доћи да га мазне?“ Какав пљесак?

Е, па могли сте да се опкладите у шта год оћете да ће вас, тачно у седмицу изјутра, неки даса опалити посред среде левог увета оним чувеним гласом директорчине или

ГЛАВА XX — Оћете мало о журкама? Шта, зар и ви? Па то је начисто смак света! — казала је Ана писцу ове хронике једне вечери док су

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Јесте ли разумели? Војници истурили вратове, жмиркају и, отворених уста, блену у каплара. — Је ли... ’оћете да вам ја чувам стражу... А точак украдоше, је ли?...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне! Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. — Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.

— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. — Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Тако се и упознамо. ЦМИЉА: Оћете мало да се помакнете, извинте, добришем... СКИТНИЦА: Радила она ту ко куварица.

МИЛЕ: Видиш ли како групаше! (Непознати, и даље гледајући напоље, седа за сто. Прилази му Иконија.) ИКОНИЈА: Оћете нешто да наручите? НЕПОЗНАТИ: Нешто би вечеро. ИКОНИЈА: Од чорби имамо парадајзчорбу, и кромпирчорбу.

ИСЛЕДНИК: Није баш ваљда једва? Ваљда би мого дизађе на разговор? ЦМИЉА: За толико ће ваљда моћи, зваћу га. Оћете нешто за пиће? ИСЛЕДНИК: Ово је службено, не пијем кад сам на дужности.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

На наше искање воде мати женихова рече нам: „Драги путници, овде се данас не пије вода него вино; и ако [х]оћете, ’одите унутра.” Уљеземо.

Останите, барем, те ручајте с нами, пак онда идите збогом куд [х]оћете.” Опростимо се ми и изиђемо из његове собе. Рече он нешто латински другим децама, ноја изиђу за нама и љубезно нас

„Сваке недеље од вас, кад нисам гди позват, ручати, то може бити; али сваки дан - не; разве ако [х]оћете да сваки дан с вами ручам, о другој плаћи за лекције нек нејма речи.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— вели Рдало. — Ма све су то празне ричи, и ја не знам шта оћете најпосли? Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.

— вели Шунда. Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се обрну к Јерковићима: — За име божје, шта оћете од мене? — Оћемо да изабереш од наши дитића који буде најдостојнији! — рече Ркалина.

— Ти се шалиш, кад није до шале!... Дундак удари у смијех и поврну: — А шта ћу друго, кад оћете да бенетате? Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке... — Јест, Исуса ми!

— Зашта одма не затворите? Одите наприд, ако оћете, и сидите! Али, мало-помало, поста љубазнији и тако се загрија у говору да су се они чудили.

Брне једва дође до ријечи, те викну: — Затвори врата, ђаво те однија!... шта ви... Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите... А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце...

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Јесам ли обучена као фиршкиња? АНЧА: Па како оћете да вас зовем? ФЕМА: Ја да ти кажем, ти ниси служила код ноблеса? АНЧА: Опростите, ја нисам знала шта ви зактевате.

ЈОВАН: Жутов. ФЕМА: Јохан, то је име гурбијанско, мора бити ламур. ЈОВАН: Па добро, ви му надените име како оћете. Видићете, сваки ће у њега погледати. ФЕМА: Донеси га, Жан, да видимо. ЈОВАН: Немајте ви бриге, псето поуздано.

РУЖИЧИЋ: Станте, Бауцис и Филемон, срећни пар људи. Оћу — тек тако могу ја моја сочиненија издавати. САРА: Оћете, мон фрере? РУЖИЧИЋ: Музе покој љубе, с пренумерацијом се књиге не издају. Миричка ће бити мој ферлегер. САРА: Вивла!

Господин филозоф, мој рођак, који се у Паризу могао оженити, мој рођак, ја се дичим, склонио се, оћете ли моћи погодити? Склонио се... ФЕМА: Узети моју кћер... САРА: О, маните фрајлицу, она је јошт зелена.

ВАСИЛИЈЕ: И она је моја? ФЕМА: Уј, само под тим уговором да ш њоме француски говориш. ВАСИЛИЈЕ: И турски, ако оћете, само кад је моја. ФЕМА: Да видимо. Лес финес, лес ламорс. ВАСИЛИЈЕ: Лиус, пиус, бонус, азинус, поркус, мус, урбанус.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— уздахну неко у мраку. — Мићане, Мићане! Дај свијећу — прокапа котô! Котао прокапа, Симеун отпоче: — Па баш 'оћете да вам приповједим? Е, 'ајдеде, кад сте навалили. Онако од истине, што је за дружине.

Слетише са свију страна Симеуна да им приповједи како је дијелио мејдан с Асан-бегом Чеком. — Ви 'оћете да вам то приповједим? Е, моја дјецо, истровô је Швабо свијет, испоганио и превјерио.

Давид: Свака је моја, дијете, на мјесту, свака! Немој мислити да није. Него, кажите ви мени, 'оћете ли већ почети овог брезаконика осуђивати или нећете, да знам на чему сам? Судац: Ти си, Штрбац, права правцата будала.

Давид: Баш не знате? Не мере бити да не знате? Судац: Не знамо, не знамо. Давид: Ама, како то да не знате? Е, 'оћете ли осудити овог јолпаза, па ћу вам казати? Казô ја вами не казô, ви њега по закону морате осудити.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Она почне своје дете сама дојити. — Немојте се узнемиривати, госпоја Предићка, ја знам шта ви оћете, и одобравам, али шта можете зактевати од једне паорке?

Чудиш се тко сам? Ја сам! Добро пази што ти реко.« Но, госпоже, оћете ли мали труд на себе примити, да ову загонетку у присуствију ови почитанија достојни матрона и лепи фрајлица

колико с западне стране земље има; знајте о љубови боље него Овидије говорити, и утркујте се с Платоном колико оћете, правећи Републике; но отидите с оваковим аљинама не фрајли, јер она вас не би ни пустила код себе, него код просте

но отидите с оваковим аљинама не фрајли, јер она вас не би ни пустила код себе, него код просте секе, видићете оћете ли какво благоволеније задобити. О Кратесу нећу да ми пример наводите; једна је Хипархија била на свету.

списатељ, ви баш сасвим оћете да сте особити човек и да се од други разликујете. Ја нисам јошт роман видла без љубови, код вас пак осамнајсти је

Девојка. Ја ћу вами за љубов свет презрети. (У себи:) Ах. официр, официр!. Момак. Дакле, оћете за мене да пођете? Девојка. Ја ћу у том срећу полагати да више никога на свету не погледим.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности