Употреба речи павит у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

А леже „во гробје сем темном, всјем нам неизбјежном“: Гаврил, Данил, Михаил, Сара, Ана, Јулијана... У павит и зимзелен крут, у бршљан-вреже, куд плови њезин лабуд жут, слегла се самрт: па сувим звуком брсти лист и хладолеже

Ни Петков цyцед нити Средин женик. У жарком склопу суши му се павит, те жедан куд би: гвоздом ли, кроз пажит? Под сунцем слеђен, усред воде жедник, у гвозден-љусци нестрпљењем жути а

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Очи јој сјаху. Један блистав прамен Беше јој просут преко лепог чела. Пред њом се уз пут сплетаху стоструко Вињага, павит, и бујад зелена; Купина трњем задираше грубо У њене скуте танушне к'о пена. Залуд је враћах!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, па то деца грабе (ТРЂ, ННЖ, 3, 34). БЕЛА ЛОЗА Wалдребе (цлематіѕ віталба). Бела лоза, павит, павитина, В. Шулек, Рад, 39, 16. у Шулека (Именік) 33 назива.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

О древни Северов граде! И ти си мумија једна, тело без духа свог, По теби павит се шири и гнусна змија се краде, И гавран суморно гракће с каменог врха твог.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ако тргнеш неку гранчицу, извлачи се као да се одмотава, нигде краја. Ретко, баш ретко, та се дуга павит и прекине, али не у изданку. Где је изданак?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности