Црњански, Милош - Сеобе 2
Полк је ударао ногама, као да се земља тресла, и савијао се око павиљона као нека, џиновска, сказаљка. Гарсули је гласно одобравао, као да је то била његова заслуга.
Гарсули је гласно одобравао, као да је то била његова заслуга. Колона је начинила кару око малог, узвишеног, дрвеног, павиљона и кад се Гарсули попе, по ћилиму који је био прострт по чамовим даскама, он је, око себе, видео таласе стотине црвених
Али, ви, тамо, на Двору, увек сте били велика дупета.“ Затим, нагнувши се над балустраду павиљона, старац се испрси и довикну Исаковичима, који су стајали око застава.
“ А кад се задовољство разли по војничким редовима, испод павиљона, као што се жито заталаса преко булки, старац размахну својим тророгим шеширом и раздера се немецки: „Серби!
Кад је, дакле, видео да је његова пратња сва смештена око њега, на даскама и клупама павиљона, и кад је био завршен церемонијал изношења застава, Гарсули је устао и стао испред Енгелсхофена.
Ни једна врана није прелетела, преко Темишвара, док је Гарсули одмотавао писмено. На даскама павиљона, који је био истесан у предвечерје параде, официри, кирасири, аудитори, све је стајало немо и укрућено.
Једино је Енгелсхофен остао седећи, па се накашљавао. Непомично су стајали, око павиљона, и хусари, са исуканим сабљама. Само су се коњи, машући главом, бранили од мува.
Кожа би им, с времена на време, задрхтала и муве би се дигле и разлетеле са ситних рана. Испред павиљона, са раскреченим ножурдама, у ставу мирно, стајало је три стотине и седамдесет и осам људи, у црвеним гуњевима.
читао рескрипт о касирању пука са великом титулом у почетку, Гарсули је посматрао оне који су му били најближи, испод павиљона. Били су остали отворених уста.
Процедио је кроз зубе заповест да му се припреме кола. Стајао је загледан у ту гомилу, која се, испод павиљона, сад, гурала као пијана, у којој се видело како неке везују и како им у уста шубаре гурају.
Неко је, међутим, изгледа, дао миг хусарима који су стајали распоређени око павиљона, са исуканим сабљама, и они су почели, јашући, да, коњима, потискују оне, који се беху сувише приближили павиљону.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А горе, на узвишици, седам црних павиљона све више тону у глибу. Раскаљале се стазице од шљунка, свуда житко блато са разгаженим кречом, и безброј мутних
Па се нагло отворе врата павиљона, појури студен споља као бес и сестра Ѕтепхенѕон улети задихана, са покислим руменим образима и црним мачетом на
У оном углу павиљона где је кревет одвојен од осталих као у почаст, енервира се овом живошћу па се пргави и праска инжињерски пуковник,
већа тишина осваја, па се жуборење лимених олука све боље чује, и како са стреја цуре млазеви, и све више седам црних павиљона тону у глибу. А уврнуте су свуда светиљке па чкиље, и ножеви се крвави одмарају што су секли ноге и руке.
Свиће... Пораниле неке ноге, пљаскају по барама, напољу, око павиљона, а унутра врућа телеса отпочињу да се протежу по креветима што шкрипе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лежим у кревету, а слух ми је напет. У простор између мога и сучеличног павиљона запала је тишина. Мртва тишина. Као да се све иселило или позаспало.
Али звука ниоткуда. Тишина. Велика, безмјерна тишина у уском простору између мене и павиљона преко пута, између мене и свега.
Замијенила ју је болничарка из сусједног павиљона. Изненадила ме кад ми је јутрос донијела млијеко. Лијепа је. Црте су јој танке и фине.
Прекинуо сам писање и стајао иза стакла гледајући у уски простор с насадима између два павиљона. Наједном затутњи аутомобил и устави се пред улазом у зграду. Црн, улаштен, испупчен кров сјајио се на сунцу.
под мојим прозором, шуман и мрк у ноћима јужине, сањиво зањихан у сунчана поднева, грмови калине у лијехама између два павиљона, неколике презаве крошњице младих бреза које тек искоса видим из мог кревета, постали су моји стари знанци, моје
Краков, Станислав - КРИЛА
Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком. Рањеници белог павиљона видели су често у парку насмејано лице генерала сред устрчалих, узбуђених болничарки.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Боље да је изгубио ногу или руку. Пера ни да трепне. Остали излазе из павиљона да се не би гласно смејали... „Кица“ приводи новајлију своме кревету, одмах до Периног, да га услужи коњаком.
У павиљону је гамизало као у мравињаку, а брујало као на неком бучном збору. Виши официри, из других павиљона, ишли су код управника болнице да се жале. — Шта им могу? — говорио је очајан управник — Они се положаја не плаше.
Запева Пера „Ђеврек“ популарну енглеску песму. Остали прихватише и одјекну песма кроз ноћну тишину чак до павиљона где су спавали реуматични пуковници и ђенерали са болесним бубрезима. „Фикус“ се попео на кревет и диригује.
Овај само слеже раменима и изиђе из павиљона. — Деде... п-есму! Флаша коњака прелази из руке у руку. Очи многих потпоручника су замагљене и сви певају у један
Други вичу: — Ево је... — Терај отуда... — Сад је под креветом... — Побеже! Ларма се преноси на супротни крај павиљона, неко отвори врата и псето излете скичући. Наскоро се павиљон умири.
Логор се налазио на једноме брежуљку и састојао се из читаве серије зиданих и привремених павиљона. Кажу да је пре балканског рата у њима била смештена турска војска, потом је дошла грчка.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Од тих лукова па до крова преплиће се лака, светла дрвена резбарија. Свака страница павиљона, па и његов полупречник, мери тачно три метра.
У томе мерилу претстављено је Сунце куглом која има пречник од седам сантиметара. Ено, тачно у средини стола овог павиљона стоји црвена билијарска кугла те величине. То је наше Сунце!
Седните у ову плетену наслоњачу и уживите се у ту илузију. А сада погледајте око себе! Од стуба до стуба павиљона разапет је бели свилени конац. То је путања Меркура, планете која је најближе Сунцу.
У одабраном смањењу, има та путања полупречник од три метра, таман колико су стубови павиљона удаљени од његове средине.
На два и по метра иза путање Меркурове, дакле са полупречником од пет и по метара, разапета је око павиљона, зеленим концем, привезаним за стабла акација, путања идуће планете, Венере.
Ова четири круга која су се обавила око мога павиљона претстављају путање унутарњих планета. Оне су споља опточене широким међупростором од двадесет седам и по метара, који
сместио дуж њихових путања у онај међусобни положај у којем се оне баш данас налазе; при томе сам стазу која води од павиљона ка Дунаву одабрао за ону праву која спаја еквинокцијалне тачке.
Сада нам је јасно да, када са овим зрнцем које нам претставља Земљу обилазим око овог малог баштенског павиљона, да то неће изазвати промену слике коју ми пружају модели звезда некретница.
„ПРИНЦИПИЈА“ ЊУТНА, ПРОНАЛАЗАК НЕПТУНА Даљ На великом столу мога баштенског павиљона распростро сам белу хартију. У њу сам, у међусобном отстојању од једног педља, забо две чиоде.
На столу мог павиљона чека на Вас свежањ последњег јесењег цвећа из мог врта, неколико сочних смокава, које су ове године потпуно сазреле, и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
камфора и лизола, са дахом људи и задахом зноја маларичних болесника испуњавали су и онако мучну атмосферу четвртога павиљона. Рањеници су стењали, а маларични, обузети високом температуром, бунцали су.