Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мени изгледаше много лепши него пре. Више сам пута по њему моловао апостола Павла, и свакоме се допало то мудро и озбиљно лице; свака цртица на њему беше пуна израза; свака је приповедала о вечном
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
који овако говори молећи се богу за Јудеје: „Или прости и њима, или изглади и мене из књиге живота”; даје апостола Павла, који вели да би хотео од самога Христа отлучен бити кад би чрез то могло бити да се Јудеји спасу!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да се не би усудио когод предати и да један план имамо, по ком ћемо војевати (међутим послао је био Црни Ђорђе Павла Поповића из Вранића, да види шта ми горе радимо и бијемо ли доиста Шабац, и откуд нам топ).
Однео сто ока дуката, у Шапцу на баиру одсекао 70 глава, јербо се нико није надао. И онда су посекли Радомира оца Павла Радомировића. То је било 6. августа 1804. године, лицем на Преображеније.
Повика Катић: „Брду! У шуму барјак!” и тако уграбимо у шумар. Крџалије оду путем, затеку Поповића Павла из Вранића са 20 момака у Мајданима, код Бели Вода, оптеку, потуку се; а други отрче у Железник, око шанца затеку људи
Весу Велимировића из Љубинића, за ваљевску; Коју Ивановића из Свилеуве, за шабачку, Стојана из Берчића, за рудничку; Павла Поповића из Вранића, за београдску; које смо за то определеније и довели.
26. јануара. У 1 сат по подне, примили смо писмо од архим. Мелентија, Молера, Павла Поповића, Павла Цукића, и Гајино, и прочи̓.
26. јануара. У 1 сат по подне, примили смо писмо од архим. Мелентија, Молера, Павла Поповића, Павла Цукића, и Гајино, и прочи̓.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нарочито су га биле запрепастиле крупне, сиве, водене, Трифунове очи. Најдуже је Гарсули био застао код Павла Исаковича. Он је међу њима био највиши, а није био узео чак ни став према пропису у војсци.
Варвара рођена Стритцески, Петрова жена, била је дознала, од Енгелсхофена, да ће Павла, тог јутра, одвести из Темишвара, на путу у Градишку.
Уистину, Петар никад није посумњао у своју жену. Када је Варвара сазнала да ће Павла да воде у Осек, да му суде, а сазнала и на коју капију ће изићи, и у који сат, Петар је одмах пристао да изиђу до
Варвара је имала лик кипова који се, као у неком сну, смеше. „Петре! Ајде! Ајде! Вриме је! Триба устати. Знаш да ће Павла да воде!“ Она је говорила, као што размажена деца говоре.
Ако је Гарсули и од Павла очекивао то, јако се варао; није јего благородије познавао. Павле је могао да проведе недељу дана у седлу, а да, тако
Наказе су, као тај Гарсули. Тако су коњи честњејшег Павла Исаковича дошли чак у затвор, да га посете и да га утеше. Пројурили су поред њега као грмљавина, а враћали се као неки
То јест проводаџије које су Петра оженили, и Павла су оженили, из исте куће у Новом Саду, куће сенатора Стритцеског. Само док су Петру нашли лепотицу и зјело богату
Није питао Павла чак ни то, у којој ће цркви децу, из тог брака, крстити. Стало му је било само до тога да се своје, сиромашне, рођаке
Стало му је било само до тога да се своје, сиромашне, рођаке отараси. Павла су тако оженили – као што се често дешава људима који су дуго били самци – изненада, на брзу руку, као што се спарују
„Море, Павле, жедна ти је њива!“ говорио му је безобразни Ђурђе. Али су браћа видела Павла само једанпут, да жену узима у руке, кад је узе и понесе уз степенице, јер су је били напали болови, изненада, и
је била наглува, Исаковичи су очекивали да ће, при разговору, викати и срамотити их, па су гледали да на то припреме Павла, и говорили су му да на то треба бити спреман и да јој то треба опростити.
Слуге су, пред чардаком, спремили саћурице пуне јестива и чутура, које су жене, за Павла, донеле и накитиле, као да су Исаковичи фифери.
Теодосије - ЖИТИЈА
са свеосвећеним Калиником епископом и са свима благороднима, уђе у цркву светих и првопрестолних апостола Петра и Павла.
Слушали сте једном божаственог апостола Павла како говори свом Тимотеју. Чујте, дакле, и мене сада који попут онога говорим вама, својима: Епископство је добра
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
после боја на Косову, залутао у Лијеву Ријеку, у Црној Гори; Пипери би водили порекло од Пипа, Бјелопавлићи од Бијелог Павла итд. По напред наведеним испитивањима, која су делимично објављена у Насељима, ово све је тачно само донекле.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Оде.) ИВ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (задубљен поново у књигу). РИНА (Пошто је бацила један презрив поглед на Павла, полази у своју собу.
РИНА (долази из своје собе обучена за излаз, упућује се излазним вратима и не осврћући се ни једним погледом на Павла). ПАВЛЕ (кад она ишчезне, дигне главу, после извесне паузе диже се и звони).
АНТА: Видео сам га, видео сам га својим рођеним очима. СПАСОЈЕ: Кога? АНТА: Покојног Павла Марића. СПАСОЈЕ: Ама, кога Павла Марића? АНТА: Онога чији си ти наследник.
СПАСОЈЕ: Кога? АНТА: Покојног Павла Марића. СПАСОЈЕ: Ама, кога Павла Марића? АНТА: Онога чији си ти наследник. СПАСОЈЕ: Ама, остави се ти тога наследства, већ реци ти мени...
) МАРИЋ (Један тренутак мучне борбе и савлађивања): Кога ви у ствари тражите? ИИ АГЕНТ: Ја тражим бившег инжењера Павла Марића. МАРИЋ (узбуђен): Ви тражите Павла Марића?... ИИ АГЕНТ: Молим вашу легитимацију!
ИИ АГЕНТ: Ја тражим бившег инжењера Павла Марића. МАРИЋ (узбуђен): Ви тражите Павла Марића?... ИИ АГЕНТ: Молим вашу легитимацију!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
а било је у њима киша што падају на Церску, и циганске музике било је у тој тегли, оне музике из дворишта Орловића Павла. Тачно у осам сати Јеленина бака је отворила теглу са вишњама и вишњевачом и питала нас хоћемо ли вишњевачу или вишње.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Е, тога истога архимандрита слали су владика и наши главари у Русију, још за вријеме цара Павла, да однесе цару молбу да даје владици њеку помоћ, нашто је, као што знаш, цар одлучио да даје на годину хиљаду дуката.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
на 70 српских књига, црквене и световне садржине, међу осталим и поједина дела Захарије Орфелина, Јована Рајића, Павла Ђулинца, Доситеја Обрадовића и Павла Соларића.
световне садржине, међу осталим и поједина дела Захарије Орфелина, Јована Рајића, Павла Ђулинца, Доситеја Обрадовића и Павла Соларића.
Неуспех Павла Ненадовића није обесхрабрио Србе, и они су у свакој прилици тражили штампарију у својој средини. У Бечу се најзад
Исто тако штампано је у њој прилично дела световне садржине, од Павла Ђулинца, Јована Рајића, Захарије Орфелина, Алексија Везилића и Јована Мушкатировића.
Стематографïа није оригинално дело, и сам Жефаровић то напомиње. То је слободнији превод дела хрватског писца Павла Ритера Витезовића (1650. до 1713), које је 1701.
крајеве, и прва историја целога српског народа која се читала у српској средини и која је утицала на Србе била је од Павла Ђулинца. Павле Ђулинац био је официр и дипломат у руској служби.
Доситеј Обрадовић писао је о њему: »Наш Рајић, предраго и пречасно име«; за Павла Соларића он је »начални писатељ наш«; за Глигорија Трлајића он је »божествени Раич«; Атанасије Стојковић га назива
Јована Мушкатировића, Емануила Јанковића, Алексија Везилића, Глигорија Трлајића, Атанасија Стојковића, а нарочито Павла Соларића, који су спроводили и даље развијали његове реформаторске идеје.
У 1831. основала се државна штампарија у Београду, која је једно време била и у Крагујевцу. Штампарија Павла Јанковића у Новом Саду почела је радити 1831, пошто је у Аустрији укинут монопол штампања. 1834.
У првој половини XИX века имао је за уреднике, после Магарашевића, Јована Хаџића, Павла Стаматовића, Теодора Павловића и др Јована Суботића, и за све време био најважнији часопис српски.
и за 1834. Важнији алманаси из тога доба су још Сербска пчела Павла Стаматовића, »цвјетник«, »с различним драге народности, душевног увеселенија, забаве умне и словесности сербске цвећем
Велика заслуга Магарашевића је што је, по наговору Павла Шафарика, покренуо Сербске лѣтописи,55 дао им широку словенску и општесрпску основицу, одредио књижевно-научни правац
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу, да Павла траже. Нађу га у самом рају...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А пред именом отаџбина, сасвим су безначајне личности: Јанка, Марка, Петра, Павла... — застаде, гледајући нас строго.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
звијезда Даница: “Оженићу сјајнога мјесеца, Испросићу муњу од облака, Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.“ Што се фали звијезда даница.
Што се фали, то јој и Бог дао: Оженила сјајнога мјесеца, Окумила Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.
дели момке, Дели момке рањенике И избираш зор јунаке, Од Косова гласитога, Наћеш младе код старијех, Поред Павла Орловића, Наћеш Марка Ненезића!... Све јунаке под крилима, Све се мани крајевима, Као сунце небесима!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ту тезу су заступали многи тада, а нарочито је то била теза Богдановог брата, Павла Поповића. Та теза је била толико популарна, да је имала за последицу читав низ анегдота. Ја ћу овде навести само једну.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? — Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Старице се јако снебише угледавши Павла гдје за руке држи двоје дјеце, које дотле нијесу видјеле, али се брзо прибраше и дигоше.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
брак света и велика тајна, и не будући епископом, како и другим свештеником не само забрањен него јоште чрез апостола Павла очевидно заповеђен, како се тај непоредак и несрећа учини те епископом жене отеше?
Но, није ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола Павла учи и узакоњава, а другојаче чрез свете оце?
Зато, дакле, ако су свети оци у чем год против науке апостола Павла поступили, нека ми опросте, они су могли као људи у том погрешити, против јавне духа светога науке, чрез апостола
поступили, нека ми опросте, они су могли као људи у том погрешити, против јавне духа светога науке, чрез апостола Павла предате, мудрујући и установљавајући.
Ово не велим ја, него сами дух свети из уста апостола Павла. „Немојте сваком духу веровати, но искушавајте је ли од бога” — учи нас исти они који је из прсију спаситељеви[х]
Јањо мој, они који су паметни и који правду љубе; ако ли за ово мудровање прокуну мене, морају проклети и апостола Павла. А веруј ти мени да сам ја познавао многе греческе архијереје који правду љубе и који дру|гојачије почињу мислити.
Но, по свој прилици, преварили су се неки, наопако разумевајући апостола Павла речи: „Ми јуроди Христа ради.” А ко је гди читао да је благочини и светонаравни апостол наг по сокаку трчао, како су
највећи ревнитељ, и нека га не стоји вика с његовим анатемама, него ако је христијанин, нек ми каже, наука апостола Павла није ли православна наука, да епископ, како год презвитер и дијакон, не само може, но да мора бити једне жене муж?
Читајући Златоустове беседе на дејанија и на апостола Павла посланија, чудна некакова чувствованија возбуждавала су се и рађала у мој ем младом срцу.
Њима совершено приличествује оно слово апостола Павла да ко год добро управља домом и фамилијом својом, тај ће и с церковију, то јест с церковним општеством благоразумно
” Преноћим у дому ујака моји[х], Павла и Ђуке, и сутрадан пођем к Чакову. Љубими друг мој, ја се не би[х] усудио ком другом кроме теби овако дугачко писати
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво; Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже. Нађу га у самом рају.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Бољег није свет видео!“ НИКОЛА КОПЕРНИК У хладу сеновитих аркада манастира Светог Павла пред зидинама Рима шетао се тамо амо старешина тог манастира, пречасни опат Бонифације, и разговарао са једним младим
млади научник са својим домаћином, обећа му да ће га посећивати с времена на време, па се кроз градску капију Светога Павла, пред којом је лежао манастир, упути пешке у вечну варош.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Стари кочијаш Стеван, у великим чизмама преко колена, отворио је услужно врата затворених кола и, пропуштајући прво Павла, рекао му: „Изволите, млади господине! Молим!“ Затим се обратио мени: „Хајде и ти, мали. Улази!
и осетивши то, сместа сам почео посматрати Павла са завишћу, али таквом, да се он морао веома зачудити тој наглој промени мога понашања.
ми и празници код деде преседоше, јер сам у души стално осећао неку горчину и понижење због оне разлике између малога Павла и мене, разлике тако упадљиве чак и у очима једнога човека проста, али у својој простоти, свакако, искрена.
Ћипико, Иво - Приповетке
А с Илијом лако се спрдати, наглух је, а да још и не види, — ето среће за комшију му Павла: могао би кад год би хтео... За све људе око ватре нема места: кућа малена и пренатрпана.
Постаја ту само час, па затим одшуља се околним путем до своје појате и одавде вреба на Павла. А Павлу јуче, у гомили света, пред црквом, кришом шапну Цвета да ће Илија зором у планину, па с том мишљу он је и
—Као и кукавица, брате: снесе јаје у туђе гнијездо, па други да хране... . И око голокрака, везана Павла води се наизменце разговор. Али наједном, изнебуха, бане у кућу жена му Анђа.
Па и оне вечери кад је Илија дошао, равно у кућу, да је испроси и венчану себи приведе, поручила је по Павла, и, док су људи пили донесену ракију, измакла се из куће. Нађе Павла код појате.
Нађе Павла код појате. — Дошао ј е Илија по ме, — вели му када га распознаде у мраку. —Чуо сам.... —Па?... Ти знаш да волим
иза Павлова венчања, лепо и распасано лето, када се спава у комшилуку и по пољима, где кога дан или ноћ затече, навуче Павла и Цвету на шалу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
стилом“, он је заправо писао изванредним научним стилом који се, као и научни стил Љубомира Недића и Богдана и Павла Поповића, формирао у нашем модерном књижевном језику а у београдској културној средини.
Данас би се рекло научни дискурс. Од Љубомира Недића, преко Богдана и Павла Поповића, па до највише хваљенога Слободана Јовановића образовао се један стил уравнотеженога и разложног излагања, са
Изванредно је написана монографија Павла Поповића о Горском вијенцу. Богдан Поповић вешто приповеда у књизи о Бомаршеу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
105 МИЛОШ И РАДОВАН 106 МЛАДЕН И МИЛОЈЕ 110 КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА 116 ЖЕНИДБА ПО МОДИ 118 ХУДА СРПКИЊА 120 ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ 122 О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ
Дах старинске фразеологије и заостатака старинског речника пробија се енергично све до Бранкова такмаца Павла Поповића Шапчанина, све до Бранка самог, у неким његовим недовршеним и тек после његове смрти штампаним рукописима па,
Само ми се добро држи за појасом снаши, Намигни приљ-Мати или брату Јаши, Или свирцу Паји, сину Павла Лири, Који на нас иза плота видиш како вири.
Павле Соларић КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА У мене је био спретан сандучић од дрена, Но од дрена кедарскога, што воњу изјева.
Не знам откуд, пронре Молва (за њу нема чавла!), Не излети, а већ изда небогога Павла: Дјевојке се договоре (а шта нису кадре! Овакове светотатце негди зову: Ладре!
Павле Соларић ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ Читаћете, кад ме од вас дол' и гора д'јеле, Овај Павла, мили Драго, листак књиге б'јеле; Читаћете, нека знаду рода вашег уди Да за њима и у даљи моје горе груди, Да за серце
МЛАДЕН И МИЛОЈЕ (стр. 94). Објављено у Летопису Матице српске 1827, ч. 9, стр. 45—52. КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА (стр. 98). Штампано у Летопису Матице српске 1833, ч. 35, стр. 58—9.
уопште веома аљкаво: ову песму на пример Теодор Павловић је штампао под збирним насловом Поетическа сочиненија Павла Соларича, са ближом ознаком: (Парче), тј.
— Драго Теодоровић (заправо Јован) и његова жена Софија су познати пријатељи и мецене Доситеја Обрадовића, Павла Соларића, Атанасија Стојковића и других савремених српских писаца.
августа 1826, са потписом Павла Јосифа Шафарика. Објавленије је штампано на једном листу величине 40Х24 см, а није забележено ни у једној досадашљој
у чланку Павла Стефановића, Концертни живот, Књижевност, мај—јун 1951, стр. 628. Ванредно леп пример како, скоро спонтано, настају
вриском штампано с вриском. — Фемка, о којој песма говори, удала се за Николу Бибића, сина меленачког пароха Павла Бибића, а Никола је био „један од најбољих пријатеља Живковићевих; спријатељили су се у Вршцу као богословци, па су се
Ћипико, Иво - Пауци
—Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања ... Није поштено! .... А ево комшије Павла! Што она, поред овакога момка, Радивоју воли? — Ма'ни ти то, стриче, — вели Раде мирно, већ нека она рече коме воли.
Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже. Нађу га у самом рају . . .
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада се по његову плану зида, на место изгореле, нова, величанствена катедрала лондонска, црква Светог Павла. И црква Светог Стевана и Светог Џемса, које су већ довршене, његово су дело.
скулптуре од камена или бакра стоје, уредно поређани, у једној оближњој згради да оданде буду одвезени у Музеј Кнеза Павла у Београду.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Сад је фрау Роза морала лично да одговара. — Павле учи у гимназији, а ја учим од Павла, и знам и то што он каже, и још пуно шта друго, што с тобом не можемо разговарати, и што учимо и ја и Павле од деда
Другови погледаше у Павла, али се дуже задржаше погледима на другу Бранку Каленићу: „Ако Бранко не зна шта је то, нико не зна.
” — Шта мене гледате? Не читам економски преглед у новинама, а на интересним једначинама добијам слабе оцене као и ви. Павла питајте, ако вас баш занима. Павле је онда држао читаво мало предавање. Никога није нарочито занимало.
Говорило се то и од шале, и с признањем, па и са завишћу. Многи су родитељи Павла истицали својој деци за пример. Мали гимназисти скидали су му шешир.
Вршњаци би га често дочекивали с папреном иронијом, али су и они при том гутали пилулу. Девојчице су Павла волеле, ипак не сувише, и то је блажило међудругарску ситуацију. Професори су врло ценили Павла.
Девојчице су Павла волеле, ипак не сувише, и то је блажило међудругарску ситуацију. Професори су врло ценили Павла. Умео се понашати лепше него ико у њихову разреду, а учио је одлично. Увек чист и лепо обучен, и увек при новцу.
Знај да Бранка волим колико и тебе! — Разговори с Бранком били су за Павла жива потреба, и кад само мало нема Бранка, Павле га тражи као иглу.
Другог месеца, Павле је безмало сам испунио програм вечери. Дошао је чак и један Мађар да чује Павла. (После се сазнало да је био пијан.) Вече је испало сјајно, приход друштва био какав никада.
Српске локалне новине дарнуше недужна Павлова оца. Немачке локалне новине прехвалише и Павла и немачку музику, иако није све на програму било немачка музика. Павлови родители жестоко се споречкали због новина.
Најзад је ствар стигла и у осми разред. Неки другови почеше осуђивати Павла. — Уображен је. — Прави се важан. — Није чудо, стално је од Немаца учио клавир.
Груну ларма, и осети се да у разреду има и пригушено нерасположење против Павла. Неко је тенденциозно почео да прича, и нико га није прекинуо. Сећате ли се како нам је свима позајмљивао новац?
Осетише другови Павлови одједаред да Павла нису исцрпли. Сетише се да има нешто и на оној другој страни човека. Још нико не узима реч, али се такорећи чујно
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јабука је дечина забава, а прстен је јуначка белега; ја ћу поћи за Уступчић-Павла!“ Кад је Марко речи разабрао, цикну Марко као горско звере, удари се руком по колену, па беседи сироти девојки: „Кучко
Намера је намрила била на јунака Орловића Павла, на кнежева млада барјактара. И њега је нашла у животу. десна му је рука осечена и лијева нога до колена, вита су му
Јовицу Ресавца, кучајинска бојна копљеника од Ресаве, лепе воде ладне; па до њега Големовић-Ђуру, па до Буре Орловића Павла, па до Павла Радо-бег-Мијајла, до Мијајла Грчића Манојла, до Манојла Шајновић-Дамњана, до Дамњана Облачића Рада, а до
бојна копљеника од Ресаве, лепе воде ладне; па до њега Големовић-Ђуру, па до Буре Орловића Павла, па до Павла Радо-бег-Мијајла, до Мијајла Грчића Манојла, до Манојла Шајновић-Дамњана, до Дамњана Облачића Рада, а до Рада Кајицу
Кад је био насред Годомина, сретоше га дв'је госпође младе: једно љуба Бијелић-војводе, а друго је Златокосић-Павла; носе младе двоје ђеце лудо.
: своме брату Милош-чобанину; ја ћу поћи за Уступчић-Павла), растезање ѣ (да би се добио један слог више, нпр.: дијевојка м. дјевојка, бијежати м.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Доста пут може се справити од обојка диба, од струне скупа чоха, из дрвене чутуре златан кондир. По сведоџби апостола Павла, штоно вели, у бојарском дому није теке само посуђе златно и сребрно све, него и свакојаки се судова онде находи:
И свој трбух себе обожисмо по апостола Павла приводу указаноме, те меште Бога њега за веће држећи почитујемо, са свом снагом угађајући му.
А и од свога вам спасења кроз то испали сте, по казивању апостола Павла: »Неправедници, преотимачи и туђоизелице, нека се и не уздају томе да ће допрети к небесноме царству.