Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад то вид’ла млада Павловица, завидила својој заовици, па дозива љубу Радулову: „Јетрвице, по богу сестрице, не знаш кака била од омразе, да
Кад то зачу млада Павловица, она оде коњма на ливаду, те убоде вранца на ливади, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе
“ То је братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, она оде ноћу у градину, те заклала сивога сокола, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе
“ И то братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, она оде вече по вечери те украде ноже заовине, њима закла чедо у колевци.
Мало време затим постајало, разболе се млада Павловица, боловала девет годин’ дана: кроз кости јој трава проницала, у трави се љуте змије легу, очи пију, у траву се крију.
Љуто тужи млада Павловица, па говори своме господару: „Ој, чујеш ли, Павле господару, води мене заовиној цркви, не би ли ме црква опростила“.
“ Кад то зачу млада Павловица, она моли свога господара: „Ој, бога ти, Павле господару, не води ме двору бијеломе, већ ме свежи коњма за репове, па