Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
кнез Пеја оде у доњу војску, почеше мени опет долазити буљубаше: Живан из Каленића, Арсенија Раонић из Лознице, Васиљ (Павловић) из Бајевца, и доведоше војске.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећеш ти бити тако тврд на погодби. А збиља, како ти они остали дужници? Како Стојан Павловић и Обрад Јешић? Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?... Мо'ш ли с њима изићи накрај?...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Идуће године је учитељ Кризант Павловић из Дупнице штампао уџбенике, намењене школи у Свиштову. Број бугарских школа се затим нагло повећавао, нарочито у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
С пута им ништа не доноси, те она не знају ни за какву милост његову“, каже Павловић.¹ Због ове очеве наглашене уздржаности и крутости у опхођењу с децом, у народу се каже: „Отац као колац“, Овде ваља
31. ⁶⁹ Кордунаш, М., „Народно васпитање“, Нови васпитач, 7, Нови Сад 1890, с. 29. ⁷⁰ Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, 22, Београд 1921, с. 130. ⁷¹ Миодраговић, Ј.
274. ⁶ Филиповић, М. С., „Мађијско разбијање судова“, у: Трачки коњаник, Просвета, Београд 1986, с. 252; уп. Павловић, Ј. М., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, књ. XXИИ, СКА, Београд 1921, с. 197.
, исто, с. 200; Мијатовић, С. М., исто, с. 161. ¹⁸³ Дучић, С., Живот и обичаји племена Куча, с. 311; Павловић, Ј., исто, с. 131; Грбић, С. М., исто, с. 34; Чајкановић, В.
, исто, с. 130; Тешић, М., исто, с. 378. ²² Караџић, В. С., О Црној Гори, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 344; Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, XXИИ, СКА, Београд 1921, с. 102.
, „Момчаник“, СКГ, 1, 1903, с. 62. ⁸ Тројановић, С., „Главна обележја српског народа“, ГЕМ, 1, 1926, с. 62; Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници, СЕЗ, XXИИ, 1921, с. 20. ⁹ Радуновић, М.
123; Богишић, В., исто, с. 38—39; Рихтман-Аугуштин, Дуња, исто, с. 167. ¹⁸ Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, XXИИ, 1921, с. 113. ¹⁹ Павловић, Ј., исто, с.
167. ¹⁸ Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, XXИИ, 1921, с. 113. ¹⁹ Павловић, Ј., исто, с. 123; Филиповић, М. С., исто, с. 86. ²⁰ Караџић, В. С., исто, с. 123.
, исто, с. 56. ⁵² Влајинац, М. З., Жена у народним пословицама, СЕЗ, ЛXXXВИИ, Београд 1975, с. 212. ¹ Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јесеници у Шумадији, СЕЗ, XXИИ, Београд 1921, с. 79. ² Петровић, А.
56; Филиповић, М. С., исто, с. 295; Драгичевић, Т., „Народне празновјерице“, ГЗМ, 19, Сарајево 1907, с. 489. ⁸ Павловић, Ј., исто, с. 79. ⁹ Ерлицх, Вера, Југославенска породица у трансформацији, Либер, Загреб 1971, с. 71.
189; Милосављевић, С. М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, 19, Београд 1914, с. 300; Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, 22, Београд 1921, с. 238. ³ Петровић, П. Ж.
Павићевић, М. М., Црногорци у причама и анегдотама, Загреб 1929. Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, 22, Београд 1921. Павловић, М.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: А, они су много опаснији били. ШЕРБУЛИЋ: Да се сви попишу, пак да пошљемо Сервијанцима. СМРДИЋ: Како је Павловић једном приликом у кафани реко: дасу Србљи луди. ЖУТИЛОВ: Мађарон, да се запише.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ВУЈИЋ 110 МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ 112 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 115 ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ 117 ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ 118 ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ 119 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 120 ЈОВАН СТ.
но су овде унети и некоји писци који се не налазе у школском издању (Димитрије Давидовић, Ђорђе Магарашевић, Теодор Павловић, Јован Стејић, Данило Медаковић, Никола Томазео, Милан Ђ.
И после тога руски просветни утицај није престајао. Са једним од карловачких руских учитеља бачки владика Висарион Павловић оснује неку врсту мале богословије.
су недељни Сербскій народный листъ (1835, 1837—1848) и Сербске народне новине (1838—1848), које је уређивао Теодор Павловић, и у којима се велика пажња обраћала књижевности.
значаја као национални и просветни радник на општим пословима; у књижевности он је био оно што је за њ рекао Теодор Павловић: »ревностан словесности србске узбудитељ«. ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ Родио се 10. септембра 1793.
На том месту умро је 6. јануара 1831. Магарашевић припада истом реду писаца у коме су Димитрије Давидовић, Теодор Павловић, Данило Медаковић, писцима који су више културни радници но прави књижевници.
ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ Родио се 14. фебруара 1804. у Карлову, у Банату. Српску школу свршио је у месту рођења, гимназију у Темишвару, Велико
био Димитрије Давидовић, око 1840. Теодор Павловић, око 1865. Светозар Милетић. Он је створио читалачку публику српску, био један од главних будитеља народне свести у
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миодраг Павловић СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миодраг Павловић СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА 6 СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ 7 ЕПИТАФ СЛОВЕНСКОГ
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Па онда: таст Павловић, а зет Јанковић, таст владина странка, а зет опозиција. Па иде као намазано; а таст посланик — а зет начелник окружни;
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
сигурности може тврдити да су, на пример, две тако значајне књижевне индивидуалности као што су Васко Попа и Миодраг Павловић, који су изашле из крила некадашњег „модернизма“, у много чему помериле и измениле систем изражајних средстава у
Стога није, чини ми се, нимало случајно што је Зоран Мишић у својој антологији посебно истакао, као и касније Миодраг Павловић, овакве ритмичке поступке у Стеријиној поезији: И као печурка, у калу зачета, Прсну о густи, тврда гроба мрак.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нашима дође у помоћ још две чете са Оштре Чуке, где је са својим одељењем стајао мајор Миленко Павловић, а Турци одмах уведу у борбу још четири свежа табора са целом једном пољском батеријом — и тако се отвори врло жива
16 батаљона, 12 тешких и 4 лака топа, са 2 ескадрона, а војска му је била распоређена овако: на десном крилу мајор М. Павловић са 5 батаљона, допирући својим левим крилом до Преконога, у центру мајор А.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сам дати ја стога што су Соларићеви стихови (и не само ови) штампани уопште веома аљкаво: ову песму на пример Теодор Павловић је штампао под збирним насловом Поетическа сочиненија Павла Соларича, са ближом ознаком: (Парче), тј.
су се ове песме преписивањем и прештампавањем из разних рукописних песмарица самовољно мењале и лако квариле: Теодор Павловић, који је у своме Серпском народном листу, поводећи се свакако за укусом и потребама најшире читалачке публике, кадикад
” (Наведено: д-р Марко Малетин, Теодор Павловић, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, ИX, 1936, 293.) Међутим, и сам Павловић је са сличним преиначењима доносио
) Међутим, и сам Павловић је са сличним преиначењима доносио у своме листу неке песме илирских песника, уз објашњење, додуше, да то чини „по
281—3; испод песме је назначено да је написана 5. априла 1841. На ову песму први је скренуо пажњу Миодраг Павловић у своме чланку о Душану Срезојевићу (в. Летопис Матице српске август—септембар 1963). ОБЛАЦИ (стр. 257).
др Георгије Михаиловић, лекар из Инђије; Управа Библиотеке Српске православне црквене општине у Панчеву; и др Драгољуб Павловић, професор Универзитета у Београду.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
епску идеализацију, представља својеврсну исповест али и усмени, епски начин мишљења или поглед на свет: "Ја војвода Павловић од Радосала, господар и кнез ове земље, лежим овде у овом гробу.
У последње две деценије, уосталом, стилска и тематска разноликост изузетно је велика. Тако су, на пример, Живојин Павловић (1933), Слободан Селенић (1933), а и Светлана Велмар-Јанковић (1932), склони модернијим поступцима у обликовању
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— бавио у Карловцима у Срему“), Женидба од Задра Тодора од једног другог трговца из Босне (од кога је прота Јован Павловић преписао ову песму у Шапцу и послао је Вуку у Крагујевац 1859), Царица Милица и Владета војвода од слепице Степаније