Црњански, Милош - Сеобе 2
САД РУС 366 XИX СЕЛЕ СЕ, ЈАДНИ, У РОСИЈУ, А СМЕЈУ СЕ, И ПЛАЧУ 422 XX ПУТ У РОСИЈУ ВОДИО ЈЕ У ВИСИНУ 442 XXИ У РОСИЈИ У ПАВЛОВОМ СНУ 465 XXИИИ РОСИЈСКА КОМАНДА БИЛА ЈЕ: АТАКА, АТАКА, АТАКА!
Сунце је било одскочило, кад је, на гриви коња, прешао и Тису. Бачка се, затим, у Павловом причању, вртела, око њега, као да лети.
Тај органист се звао Јохан Шмерц. Према причању Павловом, био је то човечуљак, остарео, сух, у оделу црквењака, који се био као опио радошћу да ће живот завршити у Бечу, у
Сватови су, међутим, још дуго, кришом, прилазили таљигама, да виде младу у Павловом загрљају. Он ју је, као неку сестру, успављивао.
Вриснула је. А тај језиви врисак одјекнуо је кроз ноћ, далеко. Док је она дрхтала и плакала у Павловом загрљају, сватови се пробудише, и лудило је опет отпочело. Коло се тресло и смех се орио.
Људи су се бунили и викали: Сухим кола возимо, Дунавом лађе вучемо. Гарсули је, у Павловом сну, тражио, да Махала пресели у Вијену неку зимску башту, цвеће, лонце, стотину, хиљаду лонаца.
Дуг ред кола имао је, у сну Павловом, да чека на то. Пре него што је арестиран, Павле је присуствовао, уз Трифуна, у Махали, нереду, око инџилира, који су
Никад их нису употребљавали у женском друштву. То је био њихов рококо! Кад Гарсули, сад, у Павловом сну, поче да галами, Павле му као видовит добаци да се вара, ако мисли да је њихова понизност, према њему, страх од
Ко зна, да ли је његова швалерка и жива, ко зна да ли је у Бечу. Али се и она сад појави у Павловом сећању. При крају прошлог рата – за аустријско наслеђе – после закључења мира у варошици Екс, године 1748, једна
Са потписом по шпанској етикети – уобичајеној, у то време, у аустријском, официрском, свету. Велико слово П, у Павловом иницијалу, изгледа као неки багрем, на који су навукли омчу – као нека рода, савијена у врату – као нека сабља
Тачно је било само то, да се Петар Исакович, после оне свађе у трактиру „Код златног јелена“, појавио, сутрадан, при Павловом столу и да су се пољубили, као да ништа није ни било.
Жене су то слушале, уз смех, у Павловом друштву. А супруга Вишњевског рекла је, отворено, да жене, удовца, не узимају, никад, за љубавника, ни мужа, радо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што рекао господин Јоксим: Не зна се ни зашто светле звезде онда кад цео свет жмури. На клупи пред кућом Павловом лежи пас фрау Розин. Дигао се, задржао Павла у корачању, и загледао му се у очи. Павлу се очи напунише сузама.