Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ону данас већ јако раширену и познату песму: Сад пулгери постали швалери, Ал’ не смеду ноћом да идеду, Од вашака паворски’ момака: Виле вуку, а пулгере туку, Виле звече, а пулгери дрече!
— Та како да не осетим! Та друго је ваш паворски, а друго наш беамтерски нос! А зашто нас и плаћаду нег’ да га свуд забодемо! Ај, је л’ добро диваним!!
— додаје Нића. — Открој ти, онако, једно парченце, кол’ко, кад остане кожурица, да може да изађе један пар паворски’ опанака од ње. Немој да те буни штогођ што је ча-Нића »беамтер«; прошло је то после »буне« и Клићана!
Немој да те буни штогођ што је ча-Нића »беамтер«; прошло је то после »буне« и Клићана! Него одфикари ти онако по паворски комад један. Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати! Па нека му се нађе у његовој беамтерској торби.