Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
16. О лепи ви из уста њени баји, Кад седисмо ми вако обадвоје! О њеног онда ока кра(с)ни сјаји, У срце кад си падô моје!
36. Већ густа с' магла јутром започела, На земљу мраз је веће падô кру(т) Зелено лишће јесен је однела, И голи диза к небу дрво прут.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја сам ишô вису гдено бесконачне Подижу лепоте своја царска жезла. Својим челом само пред њихове скуте Падô сам, и цвећем осипô им путе, И клечô где њихов светли олтар стоји.
Не знам шта је, срце с њима би ми хтело! Као да ме давних дана јутро срело, Кад сам трчô мајци раширених рука И падô јој главом у крило и меку Љубио јој руку...
У твоје расуте косе, уз један мирисни дах, Вечерњи пурпур је падô Ко црвен и сјајан прах. уз пратњу лептира сњежни' И тихи шум са грана, Ти, драга, ишла си мени Кô срећа помрлих