Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице). Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља. Везали га, јер се збесио. Попа рече да га одреше. — Не смемо, попо!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
епилептичари симуланти и отпушта их кућама само кад лекари присуствују нападу болесника и утврде да, заиста, болују од падавице. Мора да потврде три напада. Лекари су исувише заузети и уморни.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЗВЕЗДЕ Звезде — на небу брадавице Болују понекад од падавице. У августу, небеса тешко дишу Препуна звезда ко узрео дуд. Каткада — понеке од њих збришу, И иду некуд А ко зна куд...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нарочито се много баје: а) људима: од урока, ветра, подљути, ницине, злога (чира), издати, поганице (падавице), од костобоље, несанице и уједа змије; б) стоци: обично од уједа змије и в) биљу: обично поврћу, против штеточина.
Удри јелена у рог а кошуту у стопу. Устук, издат! Устук, издат, Устук издат. ОД ПАДАВИЦЕ Болан ми је Петар (или како је име болеснику) а сретоше га анатемници: глава им као сено (велика).
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Трешњо неверице без облика срца Људског, звездане падавице вруће, У пољупцу се ништавност копрца, А пут је само упознато беспуће.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Софрић, 17). Б. се носи о врату као средство против падавице, лудила, промуклости и вратобоље (ГЗМ, 4, 138). Поред жртвених јел која се о Ђурђевдану носе на запис, мора се
Такође је лек од падавице (корен), од далка и жутице (лишће), за чишћење (бобице, ГЗМ, 1892, 137). Магичним начином се с помоћу б.
ДА, ѕ. в. Балдріан). Иначе се г. употребљује при крвотоку материце, против падавице, пасјег уједа, ћелавости (ГЗМ, 4, 144), за ране и красте (ЗНЖОЈС, 9, 49; 19, 171), од мицине (ЗНЖОЈС, 9, 47), далка
и код чмичка у оку (његов сок накапље се у око, ібідем, 152); такође од грчева у материци, водене болести, жутице, падавице (ГЗМ, 4, 161). КРУШКА Бірнбаум, Бірне (піруѕ цоммуніѕ). Крушка. У супротности са јабуком, к.
Љутић, изјед, жабљак, жабокрек, гороцвет, искрица, златица, трава од изједа, мамка, в. Софрић, 156. Лек од падавице (СЕЗ, 13, 1909, 364), за неуредну менструацију (СЕЗ, 13, 1909, 378).
у глуво доба, замешена са водом у којој су ухваћени сунце и месец када се једу, и »испечена« на сунцу, лек је од падавице (СЕЗ, 17, 44). П. која је извађена из гуше живога петла даје се деци као предохрана од богиња (СЕЗ, 17, 45). П.
Код грознице га треба узимати за време мене месеца). Р. се употребљава и као лек од падавице, главобоље, грчева (ГЗМ, 1. с.). РАШТАН Блäттеркохл (браѕѕіца олерацеа ‹ацепхала›). Раштан. Р.
Сок из цвета је средство против колере, а шипак се употребљује (против) пљувања крви; срдобоље; падавице (ГЗМ, 4, 162). РУЗМАРИН Роѕмарін (роѕмарінуѕ офф.). Рузмарин (рузман, зиморад, цвипрњак, рабазиња, Шулек). Р.
се као лек од грознице (ЖСС, 281; ГЗМ, 4, 164), и коме је »срце отекло« (ГЗМ, 4, 164; 20, 352; ЗНЖОЈС, 14, 94), од падавице, против рана, и »кад се ко отрује« (ГЗМ, 4, 164). СТЕЖА Гäнѕеріцх (потентілла анѕеріна).