Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
питајући оца и очуха где су они били док сам ја растао, и звиждучући прођох ка цркви на чијем се прагу сунчала Драга Падавичарка и још два или три просјака из мађарског краја.
Било како било, за пола сата Караново врило. Људи су се оптуживали између себе, док Драга Падавичарка, измилевши однекуд, није рекла да је видела покојног Џоју кочијаша како иде од куће до куће и звони.
На клупама око водоскока није било ни живе душе. Била је таква пасја жега да је и муве мрзело да лете. Драга Падавичарка спавала је на црквеном улазу. Видех Луку Црквењака како је гура дршком од метле, али она није хтела да се дигне.
Овога пута стајале су грозно. Стајале су обично, али Рашиде није било. Драга Падавичарка чучала је на црквеном прагу и посматрала комешање око себе, а на лицу јој је био израз усхићења.