Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« А оне кажеду: »Верујемо, слатка, и саме смо таке!« А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу! Али фурт, фурт, из једне у другу!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али нити сам бољи, нити племенитији. Не могу пећи да сам постао бољи, јер се час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли.
Али нити сам бољи, нити племенитији. Не могу пећи да сам постао бољи, јер се час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли.
Не могу пећи да сам постао бољи, јер се час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли. Волим ја вереницу Али како?
А Београд расте док ја падам и тупавим и крв пљујем и осећам како се сав овај мој душевни апарат пун прљаве прашине и трулежи, квари, црвља и
Пст! То живот одлази. То живот одлази, он лагано и нечујено измиче, а ја се сурвавам, сигурно, поуздано падам, давим се, тонем. Јаој, куда ћу? Не знам. Јуришићу, ти си трулеж. Један, два, један, два, два јадан...
Издала су ме сасвим моја умна крила и ја падам, сурвавам се, неизбежно, јаој неповратно падам... Свет је овај пун неке чудне забуне па ипак некога реда.
Издала су ме сасвим моја умна крила и ја падам, сурвавам се, неизбежно, јаој неповратно падам... Свет је овај пун неке чудне забуне па ипак некога реда. Ето: нема помоћи, нема излаза, нема спасења ван смрти...
Гоне ме тако, а ја бежим панично, бежим и гушим се у немоћи, саплићем оловне ноге и падам, па се наједном пробудим и цептим и дрхтим.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Стојим и ја иза ње. Крстим се. Али не могу тако да метанишем као она, сагибам се јако и брзо, падам коленима и одупирем се рукама и додирујем челом под. Соба се испуни масним, јаким мирисом јела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И као да узлећем на неку висину њишем се, као да ме неко љуљушка... Пријатно је... а потом почех нагло да падам... Осетих бол у колену, тргох се и тада увидех да лежим поред ногу мога коња... Сан тренутно одиђе са мојих очију.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он ме зачуђено гледа, и оставља ме мрмљајући. У тишини се опет смирим, и уморно падам на једну клупу. Високо гаре, видим како се камење љуља, а кроз отвор и лукове зидова, тамно небо.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Кад пођем за њим — осванем сред блата. Страшно ме држи, а неима шаке. Или ме пушта небу под облаке, А када падам — он ме не прихвата.
КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА Из високог сна ме буди морски блесак. Очи траже видик где је страна пета. О — ја срамно падам у шарени песак Туробан и таман а — играчка света. Куд ћу: ево лежем док ми вали Нуде шупљу пену место правих речи.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја сам вам само тела показати како ноблеси раде, но ја оћу... Ах, ја од радости опет падам у несвест, кад помислим како ће око мене моје комшинице пузити, како ће ме називати милостивом госпојом филозофицом, а
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Никакву службу, ето, ја нејмам и срцем падам к жалосним бједам, ако учих се, али лиших се све надежде. све надежде. Јербо је сада наука пала, а на мјесто ње
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И ја као лудак у бунило падам И хтео бих да се само теби јадам За тај бол који је баш од тебе створен. (1917) XЛ СВЕШТЕНИЦИ Наша плаха младост
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лепо ми је. Пријатно. Уживам. Падам у наручје Доротеју и одједном видим да сам будна и да крај мене хрче Лауш. Зинуо је, у угловима уста му се отегла
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Затварам очи, гризем доњу усну, ударам зубима о зубе, забадам нокте у дланове: и постепено падам у мистицизам, са нешто сумње и подсмеха.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О куни се, само куни, Све верујем што ћеш рећи! Ја на твоја недра падам И верујем у свој срећи: Љубићеш ме над сва блага, Вечно и још дуже, драга.
56 Сваке те ноћи сневам, Твој благи поздрав ми лети; Ја гласно плачући падам Пред слатке ножице ти. Ти болно гледаш на ме И сетно машеш главом; И капље бисерних суза У оку сину ти плавом.