Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи. Он је горео и без сунчеве топлоте.
И све ћу за те учинити!... Хајдмо твојој кући... И кренуше се. Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво. Крушка је тешио Лазара: — Не брини! Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.
И сами Срби застадоше изненађени... Међутим, хајдуци су чинили своје... Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке. Станко је пролетао на све стране. Засукао рукав, а јатаган му сева... — Не дај!...
Теодосије - ЖИТИЈА
А када га они тако угледаше у таквом образу, не знађаху шта себи да учине, него плачем и ридањем обузети на земљу падаху.
Црњански, Милош - Сеобе 1
По неколико дана тумараху по околини, док их није издала снага. Тада падаху у снег и смрзаваху се. Неки се докопаше и даљих насеља, те изостајаху по неколико недеља. Ти се помешаше са укућанима.
Милићевић, Вук - Беспуће
међутим чини се да се Манојло промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему по вољи уради и угоди.
у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и бесциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.
Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење .. Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тад сину небо сјајно, ко младост, у њему плану страшном сенком Рим. Деца и звери и жене голе путем падаху по теби, поливене вином.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Она је седела крај њега и причала му, а из очију јој капаху бистре сузе и падаху једна за другом на груди, на крило, утапајући се у шареној кашмирској хаљини...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
средовјечан човјек, смеђијех брка; тај човјек бијаше у црногорскоме руху обријане браде; косе, испод црне капе, падаху му на плећи. То је Иво, ђакон владичин. Приступи те цјелива старца у руку, назвавши му добро јутро.
Тамо се врата отворише те изнутра ступи њека дјевојка, лијепа као вила. Расплетене плаве косе падаху јој по плећима; у пасу бјеше танка а подуга врата; обрашчићи јој бијаху округли и румени као двије поле од јабуке.
Јата врана и гавранова гакаху по пустијем пољима и по сивијем голијетима. Дивље патке и врањи падаху по мочварама. Чобани већ сјавили стоку с планина.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Престрашно је ово позориште све ужасе много надвисило: кад падаху кривећи се полци у димљива жвала тартарова, жедно тартар дрхтећи јечаше, грдну жертву радосно ждераше.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. — Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. — Ја, болан; он баш оде у хајдуке. — Шта кажеш?
да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи.
Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им. Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво.
Ћипико, Иво - Пауци
Блиједи траг допираше до на пут. Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. У дућан униђе млађи му брат Марко. Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јер махараџа грозни смртном их обрече јаду, И танке поквари луле што воду спроводе граду. И, силни грађани некад, падаху клонулим телом, Са онакаженим лицем и бледим, мртвачким челом. Али се бораху јоште.
са стражом тукоше тамо, Тражећи прљаве капи, да усне оквасе само И страже страдаху тако у мраку и долини, И звонко падаху с глава бакарни шлемови њини. Једнога дана Азок нареди војинству своме, Да секирама оштрим сву шуму секу и ломе.
Но рука убиства хладног и ту их сустиже грозно, Где с идолима својим падаху до у ноћ позно. Тако разори Азок и сравни Бенару с прахом, И целу Индију цветну испуни пакленим страхом, И за тим
Невиђен, он поглед баци Куда кроз уску баџу падаху месеца зраци, И спази кметицу с кметом. Под топлим губером, они Спавају и хрчу тако да цела одаја звони.