Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ишли су журно. Станко иђаше оборене главе поред Зеке. Дан је био леп. Сунце је пријатно грејало. Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа. Овде-онде прне по која сеница и тужно зацрвкуће...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада се из његовог као стакло мртвог ока откачи атом леденог очајања и као лавина падаше све силније и огромније наниже: прегази нас двојицу и здроби девојку.
Теодосије - ЖИТИЈА
и написавши на хартији срца, дубоко уздахнувши, и јадајући се због својег закашњења, заплака, и к ногама преподобних падаше.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Разумиј овај дар!“ Његове очи такође плануше, а рука му задрхта, примајући оружје. Густ, тих снијег падаше кроз црну ноћ.
О томе ће се видјети на Цетињу, сад о Васиљеву дне. Ускок изиде из куће. Снијег падаше једнако крупнијем меким пахуљицама кроз топал ваздух.
Милићевић, Вук - Беспуће
дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну ријеч, погледа с осмјехом, на њезину душу падаше по један тежак камен.
Он одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу. Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију. — Побратиме — виче полаженик — побратиме, немаш, бре,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Перон беше празан. Светлост од сијалице падаше на шине које се ређаху једна поред друге. Један радник провуче празна кола од пртљага, остави их тамо негде међу
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тада се часи среће, бола згрћу, За тужан живот и жаљење веће. И бисер дробни на крилима ноћи Са јасних звезда падаше полако, Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Киша једнако падаше. Сви искочише из манастира. Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном. Срдар први допаде. — Шта је?...
Настаде повјерљиви разговор него оно јутрос. Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако од свачега надохват, па онда поче дугу историју фра—Брнина ашиковања са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Већ сама његова спољашност је допадљива: висок и окретан, уска лица, фина носа, плаве косе која му падаше на плећа, шиљасте браде, танких бркова.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи. Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.
То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију. Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала
У таквој неизвесности прође му дуго време. У неко доба ноћи дође Вујо са два човека. Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем. Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.
Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка
« — Где ти нисам био! ... По варошима..... У Београду највише. Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице. Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. — Како је овде, велиш....
Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт. Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи.
Ћипико, Иво - Пауци
Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак. Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Од свију Будиних слугу што храбро падаше тамо, Муж плашљив и слабе душе, Бен-Касим, одбеже само. У кршном Тибету доњем, где Лхас весело цвета, Он је, у горкој
Плаве и сузне очи она је подигла горе, Кô бледи анђео туге. Свилена одећа њена У складним борама својим падаше по поду доле, А њене скрштене руке бејаху до пола голе. За киме плакаше тако? И ко је управо она?
Плакала дуго и дуго га звала, Доклен и сама у гроб није пала? 10. Бог би то знао! Новембарско вече Падаше тихо као магла тавна, Кад мој кочијаш дође, па ми рече: „Можемо ићи, кола су приправна.“ Кренем се даље.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И јад и мрачна туга, У љутом чемеру свом, Кô растопљено гвожђе По срцу падаше мом... 1911. СУСРЕТ У раном добу, када с чежња тајних Трепери душа, с њоме сам се срио На изворима гора
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.