Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У засебним чланцима (Примѣчаніе о дателномъ и творителномъ падежу србскомъ мушики̓ и средньи̓ имена, 1818; Главне разлике између данашњега славенскога и српскога језика, 1826; Главна
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ја сам јој висио с усана. — А чега има? — дахнух још тише. — Има — настави баба повинујући се мојој жељи чак и у падежу који је био постављен у питању. — Има... једнога Бућка! Бистар дјетињи смијех као сребрно звонце.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
на то што и жене, као и именице у граматици, увек имају наставак и што тај наставак врло радо мењају при сваком новом падежу. Има међу речима и таквих које се појављују, à ла Фреголлі, у свима могућим облицима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у Приморју нема), задржавање прве именице у номинативу док се идућа која је с њом у вези употребљава неком другом падежу (нпр.: своме брату Милош-чобанину; ја ћу поћи за Уступчић-Павла), растезање ѣ (да би се добио један слог више, нпр.