Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И висибаба, кривога врата, кроз снег се проби, сунца се хвата, а ту и тамо весело сине злаћано око јагорчевине, падином брега, скроман и снен, дукатом жутим осу се дрен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Замакосмо преко врха и пођосмо падином, ка реци. Покрај пута била је колиба и пред њом је лежао мртав дечак. Заклали га.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Било је, дакле, мајско јутро и Јеврем је, из свог Конака, гледао како се, над дунавском падином и над вечитом реком, расипају прозрачне источне светлости и осетио, недвојбено, да је изигран.
чардаци турских кућа и, ту близу, кров Доситејеве Велике школе, издигнут над раскрсницом светлости, и дишу, над падином, већ недохватне, магле Дунава. Све је тако чисто у благости јунског ваздуха, и опрано од сваке слутње.
Пење се полако узбрдицом, кроз бушну и дотрајалу тишину што се у ово доба дана слеже над падином. У тај тишини гасну, у просторима над Дунавом, последње источне светлости, истрошени сумрак дрхтури над асфалтом а од
Један од страних извештача који је, у лето 1839, виђао Кнегињу како хода, под јаром, савском падином, поред Ичкове куће, забележио је да је „са црном шамијом, расплетеном косом и у црној везеној халини личила више на
обновљена, стоји на раскрсници Вишњићеве и Јевремове, на раскрсници свих светлости што се ковитлају над дунавском падином, Доситеј се поново уверава како је свако трајање, па и ово што је много дуже од века и по, у ствари, краткотрајно.
а то су касне четрдесете прошлог столећа, сокаци који га чине звали су се Видински и Дубровачки) и да непрекидно кружи падином.
Краков, Станислав - КРИЛА
Једна је гума пукла, и кола су стала. Оставили су кола и шофера на путу, а они се верали падином кроз жбуње и бодљикаве четинаре. Пењали се каменом стазицом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ово ми се учинило боље, јер би ме, идући падином брда, приметили. У први сумрак обавестим шапатом војнике мога вода. Али када паде мрак отпоче паљба, те не могах да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Остала је у своме издубљеном кориту које је пробила пролетос, на три стреломета од старог, под самом падином Диља. Матија Изиђем напоље да накупим грања по шуми. Ведро је, струји лаки ветар између голих букових стабала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Промакосмо поред неких тамних прилика. Вероватно су преморени војници. Крећемо се падином неке косе и оштар ветар као да пара наше лице, натерујући нам снежну прашину у очи...