Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А што? — Да видимо ко је бољи рвач? — Остави се! — рече Станко. — Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар. И самим погледом изазивао је. Станко се љутну. — Шта је теби, јаране?
— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!... Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!... И после, ја нисам створен за миран живот!... Мени без окршаја нема ведра дана...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И кад паднем, најзад, нико неће знати Мој очаран задњи осмех да прочита; Лицем победника разблудно ће сјати Сунце заробљено у
Да само с висина за поноре знаднем, Бацивши у простор конце својих жила; И летим вечито, и летим док паднем Само под теретом озарених крила.
Теодосије - ЖИТИЈА
Онај који једе хлеб мој подигао је на ме пету своју, и да ми запне замку да паднем жури се̓. Помози ми, Господе Боже мој, и спаси ме по милости твојој̓ да се јави неизмерно силна рука твоја и да
А ја именом господњим противљах се и опет вам се противим! Па и данас, макар и гурнут од вас посрнух да паднем, Господ ме подржа, снага моја и похвала моја Господа, и би ми на спасење.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Ваше пиће? —Парадајз-џус с малим белим мишевима. —Какви сте ви, у ствари? —Ја сам као мачка: баце ме на главу ја паднем на главу! — Шта мислите о најбољим годинама за једну жену? — извали она будала из огледала; недоношче једно!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стајао сам на обали... Као застрашено стадо нагрнуше у гомили, и она маса удари на мене. Одупирао сам се очајно да не паднем у воду, хтедох да легнем, али би ме изгазили, и тако ме маса понесе. Видим воду...
Поведох се на једну страну и замало да паднем. Сјахао сам с коња, не бих ли растерао тај несрећан сан. Напрежем памћење да се сетим колико има часова како већ очи
Извукли су горњи и застали. Као да се плашили. Даха нисам имала. Глава ме заносила. Хоћу ли то да паднем! Неко рече: „Отварај“.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Можеш ли да идеш? — А?... одговори он мислећи нешто... Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца... — Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сећа је се из свога детињства, али није мислио да се може у овим његовим годинама јавити.. »Како ли би било да паднем као проштац пред њих?« — помисли он. — »Ето овако, ниже... ниже.. па — буп!...
но? — поче старац. — Испричај нам зашто је он водио борбу с Томом Бекетом — рече професор и намршти се. »Да паднем... сад је време... Али — срамота! Зар да ме гледају другови како се ваљам по прашини. Нећу!... Дакле: пао!... ја пао!«.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Сузе проливајући, начнем говорити: „Остај ми збогом, о предраго село, место рожденија родитељнице моје!” Паднем лицем на земљу, љубим земљу и с топлим сузама квасим. Никад у мом животу нисам тако плакао.
сам себи начудити како је могуће да толике ствари знам, пак би[х] се све молио да ме бог сачува у смиренију да не паднем у високоумије и гордост.
И сад ми, ово пишући, из самога срца извиру сузе и, наводњавајући очи моје, једва ми дају писати. Паднем на ону пречесну земљу, изљубим ју и сузами оросим.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
српскоме свету, - Не по роси и мирисном цвету, Већ по земљам' што се српске звале; Где год нађем Српкињице мале, Да им паднем на те груди беле, Да им кажем: Благо теби, селе, Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш и бабајку! Малена сам...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Свјетлошћу ми вид очих поражен, величеством његовијем чувства, те ја паднем на бријег кристални и затворим очи са рукама; не смијем их отворит никако.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја хоћу да знам: је л’ ме та отаџбина истински волела, је л’ према мени испунила све обавезе мајке, па да за њу паднем и жртвујем се као њено дете?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Попнем се на вјешала и намакнем личину на врат и љуљнем се. Наједанпут се шиша преломи, и ја с вјешала паднем доље, а са шише засуше све алмази. Узмем један алмаз, и одем у чаршију да га продам.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Де, де, де! Опет си пала у ватру. ЖИВКА: Па како да не паднем у ватру, него у шта хоћеш да паднем? ВАСА: Оно јест... знам како ти је!
ВАСА: Де, де, де! Опет си пала у ватру. ЖИВКА: Па како да не паднем у ватру, него у шта хоћеш да паднем? ВАСА: Оно јест... знам како ти је! ЖИВКА: А знаш ли ти, Васо, шта ја мислим, која ме је змија ујела? ВАСА: Не знам.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Па знате л’, мајсторице, онај наш бели мачак... ФЕМА: Ју! Мачак! Не говори ми више такве речи, оћу да паднем у несвест. ЈОВАН: Нисте ли га сами вашом руком убили кад је изео кобасицу? ФЕМА: Ух, ух!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ја идем у бој и сам господ зна да ли ћу це жив вратити. Ако паднем, заклињем те Богом да ово испратиш мојој жени... Кирилова однесоше...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Помоћ, помоћ, Црногорко! Потпраши ми пушке мале: Руке су ми малаксале Секућ Турке, Црногорко! А кад паднем, горски лаве, Моја лепа Црногорко, Тешке ране и крваве Нек замене турске главе!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар да погинем због ње? Да паднем са литице и размрскам главу? Боже, зашто? Кад једном будем доспео горе, запишаћу, тако ми свега на свету, све те
Ако и паднем, барем сам кренуо. Јуришао на немогуће. Одважио се. Значи, својом вољом, а да ме на то није натерала никаква невоља,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тргнем се и потражим твоје руке, нема никога, ах! Жалосна у страу ђипим и отевши скочити, паднем с кревета, и далеко одзив увређеног мога тела одлети.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
логици, по моме личноме дубокоме уверењу, по свима законима и божјим и људским и по свима правилима, ја сам требао да паднем на матури, али, ето, — нисам пао. Значи одиста, дакле, да свако правило има изузетака.
Не направимо ни први круг честито, а ми се сва тројица срушимо онесвешћени од вртоглавице. Најпре паднем ја као Месец, на мене се сручи Земља, а на њу Сунце.
У таквим приликама ја сам сматрао за најпробитачније да жмурим, старајући се само брижљиво да не паднем са клупе. Ја сам дакле, тако практично извежбан и очигледном наставом о љубави опремљен, ушао у живот потпуно
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У трен су били изнад облака. Како је пекло сунце, мајко рођена. Како звиждао ветар! »Паднем ли, ни коска неће остати од мене!« — претрну Варалица, заборављајући да му је жива вода у устима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Забоље ме и срце и глава, сву је мене зима обузела: богме, брате, мријети ваљаде; већ ти сједи на меке душеке — да ти паднем у криоце главом, да ја пустим моју гр’јешну душу“.