Употреба речи падну у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Почну се дакле око њега чупати и дерати, док оба изнемогну и у несвест падну. Лисица, видећи их тако расположене, лагано одвуче јеленче. „Ај, ај!

Напоследак, падну на то умишљеније да их домаћем мачку привежу на врат; ал' ево невоље: неће нико на се да прими ову чудновату

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Турци се узбију и пођу Ваљеву у помоћ, но Јаков и поп Леонтије и Јерић пођу с војском поред Турака. Турци падну на конак у Свилеуву, у покојног кнеза Ранка илити попа Луке Лазаревића, и по селу притисну ̓арати.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ја, Турчине! Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!... Деде, реци да није тако!... Турчин се сруши као громом погођен.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И мир где зрње мрака ниче, Да сав шум сферâ таји... Звезде што падну, то су приче Да и смрт зна да сјаји. НАПОН Завапи клица: желим нићи, Из мрака, до врхунца!

И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана — Кô сто бледе деце у литију дугу.

Знам за непроходне самоће без даха, Кад конци са свачим падну покидани, И у којим срце застане од страха; Кад свему око нас изгледамо страни.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. Разговарали су. Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

на свом месту, па ћуте к’о да ослушкују да их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручје, па се опет љубе. »О, о!« чуди се Јула.

румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини црвени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед, — све му се то допало, и падало на памет

А томе је помало био крив и сам Пера Тоцилов, који као да се заклео да упропасти све попове који му шака падну. Он се у два маха славно користио гостопримством у кући ченејскога попа.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

како ступи у собу, као да је занемео, у магновењу не може да прослови; тако исто ни Алка, већ једно другом у наручје падну. — Слатки Миливоје, дико моја! — Прости ми сагрешенија, Алка, није могло друкчије бити!

Африка

неспоразума разумем његово очајање, не што добија госте, већ што му их судбина не распоређује правилно: тако да не падну сви истога дана, а да их после месецима мора чекати.

Црњански, Милош - Сеобе 2

О тој Махалчанки доста! Павле, који је Трифуна посматрао, погледом којим је гледао своје хусаре, кад падну на препони, исприча онда да ће и Трифун добити пашпорт из Беча и да то у Команди, у Темишвару, већ знају.

Вишњевском, а упознао га је и са својом теоријом, да намерава да пође преко Карпата, не ових дана, него кад снегови падну. Уверен је, каже, да ће путовати, и удобније, и брже, тако.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У кући много чега нема. Падну у очи „ношви“ (наћве) и „тин“ (бутин за бућкање масла). Запуштени су и људи и жене. Неки од ових сељака има и своје

Услед овога Балканцу, кад пређе Саву и Дунав, одмах падну у очи психичке особине становништва које су истоветне с особинама његових земљака; тек доцније запази промене, које су

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

хладан зној с чела обрише Ни чела нема Друга се рука маши за срце Да срце из груди не искочи Нема ни срца Руке обе падну Беспослене падну у крило Ни крила нема На један длан сад киша пада Из другог длана трава расте Шта да ти

обрише Ни чела нема Друга се рука маши за срце Да срце из груди не искочи Нема ни срца Руке обе падну Беспослене падну у крило Ни крила нема На један длан сад киша пада Из другог длана трава расте Шта да ти причам (1954) КОСТ КОСТИ И.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Подвикујући слугама, које су морале да седе високо и право, у опасности, сваки час, да падну међу коње, и нису смеле да се осврну, није видео ни пашњаке, ни нова насеља, већ је јурио право, стојећи, стиснутих

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Да птице небеске не падну у забораве. Земља и вода кад врата позатвара, кад главу напоље не помаљају ни траве, да црква у олтар пусти

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

у ушима јој зујало; повраћало јој се од могућности да читав овај дуги пут, сви сати чекања да га сусретне и види, падну у воду, ако јој дају сто тамо где служи неки посве други кажњеник. — Молим вас...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Итд. до 10—12 реди; потом иде даље, но пре нег што дође друговима, да се опрости, падну му на памет учитељи. Певач после другога, узимајући све скупа моли4 за опроштај: Опросте, ако дикоји ред Ја вами

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Тиха, превремено остарјела жена брижно гледа те двије жиже у ратниковим очима и све зебе да се оне не откину и не падну на земљу. Боји се, почеће да гори ниска спржена трава. * Згомилали се на станици људи с торбама, коферима и пакетима.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

крбле почну да се одвајају од самара и лупају, дечаци на коњима се погну, једном руком придржавају се за самар да не падну, лактовима и трбусима стискају бошче што су им у крилу, а другом заустављају коње.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Одусто јадну тамницу уску: грудве нек падну на духову љуску. СПОМЕН НА РУВАРЦА Уочи нове године је било, наканô сам се дома подоцкан од вечере из друштва

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође и сјутра осване дан.

У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет, како падне на кревет, створи се девојка да је није било лепше у свему царству.

После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи, али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет, па се претвори у девојку.

Тек што он заспи, али ето ти девет пауница; како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо!

Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити н будити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо!

Тек што он заспи, али ето ти девет пауница; како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане будити н грлити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо!

Кад дође к овцама и нађе их све на броју и на миру, леже мало да се одмори. Тек што легне, али долете два гаврана, те падну на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

(Повуче је), АДВОКАТ: Вето, пер аморем патріѕ, ја сам овде! АНИЦА (снажно повуче Фему, тако да обадве падну преко адвоката). АДВОКАТ: Пуштајте, пуштајте, удависте ме! ФЕМА (ђипи горе, да боље Аницу дочепа).

Ко те ту привеза? ЈАКОВ: Судбина. СЕЉАК: Шта је то судбина? ЈАКОВ: Девојка, која људе донде вара док јој не падну у мрежу. СЕЉАК: Гди је мој магарац? ЈАКОВ: Ја сам. СЕЉАК (смеје се): Мале су ти уши. ЈАКОВ: Твоје су веће.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

У кавезу плача остаће да чами смањени образ царскога града. Пустите драгуљске одоре да падну о госпе, и перјем застрите наготу пре но што вас на чекињаве сапи ратничке руке заувек баце и у јатима одлетите с

тог азијског пастира мишица двоструких и коже ко печена земља: ту се препознају два јунака и један другом у загрљај падну, један без главе, други без стомака.

каменолома видео девојке с огрлицом чешњака нагињу се хаљина им преко лица оне беље од месеца што их држи да не падну низ литицу у лобању што бежи из доба и Србијом скита певајући лобања једног клаустрофоба девојке падају тамо где им

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Од праска оне батерије на насипу, изнад наших глава, људи су као обезнањени, грчевито се држе за точкове да не падну од силног ваздушног удара. Лево неко јаукну.

— Ето, видиш — прича нам љутито Радојко — када они из позадине нареде „да се непријатељ узнемирава“, па падну три мртва и неколико рањених, онда никоме ништа.

Послужиоци на рукама заносе њихова кола, да не падну у јарак са стране пута. Једва се успостави веза између артиљеријских возова, те журно кренусмо.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Није за живот твој поглед охол, него за сласт и сан и бол. Не дај да наше душе падну и наставе љубав нашу јадну, наш горак несрећан загрљај, нек буде свему у теби и мени гроб и крај.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела

да се станимо на једном месту од нестрпљења: да нам је да преспавамо све те дане, па кад се пробудимо, да нам одмах падну новине на руке.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Ама јесте, али не волим кад те детињасте ствари падну тако... кад човек има других брига. ПАВКА: Бар да знам шта да кажем жени? ЈЕВРЕМ: Откуд ја знам шта да јој кажеш?

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И да ти донесем тада душу нову, Без иједне пеге негдашње — сву белу. И хоћу да оног часа, кад на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој

да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па кад на мене падну усне твоје, Да зајецамо и ми, обадвоје...

није јава, Да с месечином све се стапа сада, И неосетно губи се и пада, И све нестаје, и све ишчезава, Па кад на мене падну усне твоје, да ишчезнемо и ми, обадвоје... ДОЛАП Ја знам један долап.

ОСВИТ Кад дође ноћ и широм целог света Плине тишина што крепи и годи, И дуге сенке високих дрвета Падну по мирној зеленкастој води, И све заћути ко да у том часу С висова тавних, с тајанственим хуком, Свеопшта смрт се на

Време је било тако тавно, Мрачно и влажно ко и сада. Зато, кад такви дани падну, Природа кад је зла и јетка, Пробије моју душу јадну Првога дана кобна летка.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

У свакој чорби бити мирођија. Хранити змију у њедрима. Цепати длаку на четворо. Чекати да с неба падну печене шеве. Чинити другом за вољу, а себи за невољу. В) НИКАКАВ РОД Девете пећке жарило. Десете вуруне жарило.

— Два лоша убише Милоша. — Већа глава, више главобоље. — Велика дрвета дуго расту, али за час падну. — Мала сјекира велики дуб повали. — Соколове поједоше врапци. — Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.

— Приповиједају да је рекао некакав Херцеговац кад је ударио поред неког великог манастира. Да падну кускуни с неба, вујашу би се о врату објесили.

„О, Јаворе, јадан ти си! „Да падну кускуни с неба, „Вујашу би се о врату објесили“. Даће бог, родиће зоб, неће бити Ћира без водира!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад дође к овцама и нађе их све на броју и на миру, леже мало да се одмори. Тек што легне, али долете два гаврана те падну на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: „Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже

У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку а девета њему у кревет, како падне на кревет, створи се девојка да је није било лепше у свему царству.

После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи, али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет па се претвори у девојку.

Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: „Устај храно! устај срце! устај душо!

Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња па га ставе грлити и будити: „Устај храно! устај срце! устај душо!

Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну у језеро а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: „Устај храно! устај срце! устај душо!

“ Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха, сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.

Синови послушају оца, па кад застреле старија двојица, стреле им падну у два града; а кад најмлађи застрели, његова се стрела изгуби, па је стану тражити на све стране, и никако да је нађу;

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако ли мојим гресима многи у болест падну, да им се дају два работника, арула велика, то јест огњиште сковано од метала и преносиво.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

безубо и безрепо, ти ћеш гристи сисе што су годинама сваке ноћи светлеле над небом моје постеље, а ја им се молих да падну у очи и убију старост. Теби ће и отац и браћа бити слуге. Не жали их, теби је суђено да будеш Катић.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Погледај како блиста! — кликну Смејачко, а Плачко од страха затвори очи. Падну ли: ни кожица им, ни кошчица до земље неће стићи.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

синоћ Карађорђу да ће се, ако буде жив, кад устаници, у тишини, освоје Сава – и Варош-капију, које је требало прве да падну, испети на градске зидине ту, где је сада кафана „Загреб“ (некада „Руски цар“), да ће узјахати турски топ и да ће

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

да би ипак сва нестала у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана, К'о сто беле деце у литију дугу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

или једне групе људи да баце цео свет у све ове беде — онда ја не смем питати: „Зар су требали милиони невиних да падну па да се тек после тога предузме осигурање од свемоћи једног човека или једне групе људи?

стари, у античком добу, носили статуе својих богова у борбама, клањали им се, убијали у име њихово и чували их да не падну у ропство, тако ми сад носимо нека платна оглашена за светиње у чије име, онако исто, убијамо, и која теже прежалимо

— Не мислим у томе смислу — поправља ме доктор — него питам, да ли се дешава да случајно меци падну у превијалиште? — Па, без сумње много чешће него у завојиште... — Ех!

времена, не подижу главе, јер су претерано савесни, и преписују тако и капљу над оним преписом све док не падну у несвест.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Шћућурени на обали, изгледали су као закашњеле селице што изнемогле падну на голи пјешчани пруд. Сједили су на својим свјежњевима и ковчезима, док се пред њиховим очима лађа, с упаљеним

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад дође к овцама и нађе их све на броју и на миру, леже мало да се одмори. Тек што легне, али долете два гаврана те падну на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: — Кад би знао овај чобан, овде где лежи оно црно шиљеже

у јаму, не овариса на дно, но се устави на једном опећку и мало сколони, док она стијена протутњи, у том и куче и маче падну поред њега.

У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет. Како падне на кревет, створи се девојка да је није било лепше у свему царству.

После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет, па се претвори у девојку.

Тек што он заспи, али ето ти девет пауница. Како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!

Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај срце! Устај, душо!

Тек што он заспи, али ето ти девет пауница. Како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!

Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха. Сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Гоут Фел Маунтин, схватио много дубље Фарадејева открића него што бих то постигао на било ком другом месту Кад год ми падну напамет имена Фарадеја и Максвела, увек се у сећању вратим на дивно острво Аран и скромну Мекмиленову колибу на

Ћипико, Иво - Приповетке

Жена не одговори, већ као вјетар побјеже испред њега. „Шта јој је?” помисли, и падну му на памет проповједникове ријечи љубави и мира. „Зашто се срди на ме? С чега ме криви?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Јер, према веровању и обичају, ако се младенцима руке раздвоје и дарови падну, раскида се свадба и пада брак. С једне стране, јунакиња чини све да до тога не дође, да не окаља име и углед

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ А богаташ свега има — Ал’ милости само нема. „Дај ми само мрве оне Што са стола падну твога!“ А богатиш има тога, Ал’ је срца каменога. Нећу даље...

Петровић, Растко - АФРИКА

неспоразума разумем његово очајање, не што добија госте, већ што му их судбина не распоређује правилно: тако да не падну сви истога дана, а да их после месецима мора чекати.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Двојица од наших падну с коња и коњи им утеку; ми се сакријемо у један јендек покрај друма и једва довичемо добровољцима да не пуцају.

Ја нисам могао трчати за сваким пешаком посебице, а морао сам да пазим на топове, да при повлачењу каквом погрешком не падну у руке турској коњици која нас је гонила. — Шта заплећете, шта ту заплећете?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Лепе речи, топла нада Из груди их креће; То велимо, то желимо А — биће, ил’ неће. Ал’ кад мили у гроб падну! — Ни то ништ’ не мења, — Зар не смемо и тад рећи: „Збогом, — до виђења!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, ни варити ни пурити кукуруз (БВ, 10, 1895, 90). Не сме се газити по мрвама које падну са софре, јер онда п. неће да роди (СЕЗ, 13, 410; 32, 185). У јужној Србији, уочи Светог Симеуна (11. ИX), мећу п.

Ћипико, Иво - Пауци

Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе. Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!” И искрено је сажали.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

да је најлошије насликан од свих фресака у цркви и да би га свакако требало поново радити да срамота и лош глас не падну на читаву групу. За то, међутим, није било времена.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Јер ако се у Цариграду проведе таква реформа нашег старог календара да његови свеци падну у исте дане када и свеци грегоријанског, онда је наше календарско питање решено, бадаваџисање уклоњено.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ћерамиде стоје тако нахерено и слободно висећи, да чисто прете да падну за врат. Ниже капије, од некадашњих амбарова и штала стоје изваљени дуварови, плотови, са испуцалим и извученим,

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Шије лутке, и плете асурице као оне на којима Муслимани клањају. Призива слушкињу да растера децу с балкона, да не падну. Свађа се с мачком и мауче. Прича деци страшне приче, и заједно с њима се боји.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Међутим, једнако запеваше и дрва апострофираше, тако да је заиста нико не би од Аријадне разликовао. Случајно падну јој на главу неке жуте капље (какве су то капље биле, остављам механицама на расужденије), и будући да је, као што смо

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Кад год ми, грешници, падну на памет, а ја им се судбини пакосно насмејем, као онај Циганин у причи о Митад-пашином правосуђу.

Опрости, мајко, и чувај осталу децу од латинског језика!“ Тако они који падну, али нису нимало боље судбине ни они који положе испит из латинског језика; изгледају као да су преболели најтеже

Све су то ситна посла. Друго је то да ти падну шака браћа која су наследила богатог оца, па још да успеш да их завадиш.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А ово смо учинили не зато да бисмо вас ослободили заклетве, већ да не падну непријатељу у руке. Је ли тако? Станко је ћутао. — Реци, је ли тако? — повика командир.

Они најлакше сврше. А неки падну, те их сутра нађемо укочене на ледини. И мени се невољно намећу представе чудне и грозне, јер су и утисци мучни и

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Половићемо их као мишеве. Спремите само прутове, шибе, опасаче, уларе и пљуните у дланове, јер ту ће да падну грдне батине. — Охо-хо, већ ме сврби рука! — жестио се Стричев дјед. — Само да договор држимо у тајности.

— Не знам, дјецо. Можда су их наши војници бацили у ваздух да не падну у руке непријатељу. Јованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и шумно га понесе

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности