Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на yцијано гвожђе... Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га yгyши... Полише га сузе, он зајеца... — Опрости!...
Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: — Две стотине. — Толико — тврди Иван. Сви погледи падоше иа Алексу. А он је стајао блед, укочен као колац.
— рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... Попине речи разбудише Алексу. Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу... И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете.
— А... уловисте их? — упита Ногић. — Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... — Хајде, хајде, чека харамбаша. И дођоше на место.
Има човек машице — што да прљи руке?!... Ето ти сад!... Сад бечи очи!... Киша отпоче. Крупне капи падоше и оросише му седу косу... Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу.
— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године. Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао. Хајдуци се забавили око пецива...
— рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости. Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кад далеко беше гост од Радовишта, За првом трпезом, сам у своме скупу, Две му горке сузе падоше у купу. ВЛАДИЧИЦА Овде лежи Деспа, владичица, жена Војводе Драгоша... живе дваест лета...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад сан, који не може растјерати никака брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће, а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.
Теодосије - ЖИТИЈА
што помишљаху да ће тешко када примити од цара, а сада изненада чуше да им се ово дарује, од неисказане радости падоше на земљу, поклонише се цару, и оправдано, јер се обогатише светим више него многим богатством царских ризница.
Црњански, Милош - Сеобе 1
После кратког, збуњеног ћутања, што као језа прође цео пук, падоше нове команде и пук остави оружје и би одведен у страну, иза логора, да изврши казну и упамти ту ноћ крађа,
док је лежала, он је са запрепашћењем упореди, у сећању, са свима оним Влахињама, Талијанкама и Јерменкама што му падоше шака, по свету, док је трговао.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Док је тако радила, убоде се у прст, па три капи крви падоше на снежнобело платно...« – Знам! — рече девојчица. — Тако се родила Снежана!
— Надам се да не сметам? — Само изволите, госпођо! — дозволи јој он. На успавану, па поново пробуђену љубав, падоше два беланца, попут две крупне, лење сузе. — Најзад, улупати чврст снег...— настави шеф сале. — Куд гледаш тамо?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Е потури тако своје мило; За час оде цели гњевни пламен, Туга паде на срце кô камен, Он уздану, а две сузе грке Падоше му на те смеђе брке.
проклета, Раздвоји га на том седлу бојном, И седло му на коњицу гојном, И коњица на пољу крваву — Четир трупа падоше у траву.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И паде вече, опет изиђе месец и обасја све. Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше... Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, затим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.
Нушка се изви натрашке. Коса јој додирну земљу, прса одскочише, рукави јој се заврнуше чак до рамена, падоше доле. А она, пресавијена, држећи тепсију, која блешташе од месечине, поче: Јоване, прво гледање!...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Не знамо где нам почиње земља, а свуда је крај. Зидине с именима нашим падоше, река их однела. Војске и путници преко нас пролазе, нико да к нама дође.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Огромни комади земље су одлетали у ваздух, напослетку оста црн стуб дима као надгробни споменик. Гранате падоше испред рова, непосредно позади, негде у реку, и млаз воде изби као водоскок, а четврта удари посред рова, одакле
Али остали су одмицали. Однекуда, зачу се митраљез и стрељачки строј се пови, неки падоше, други одмичући нагло нагрнуше надесно и прилегоше. Појединачни пуцњи су све чешћи.
Али наша зрна падоше сувише десно, те их вратисмо. Коло не нестаде међу високим кукурузима. О појави ове групе известили смо и дивизион,
— Каже командант, док стоји торањ, дотле да останемо... Торањ се из темеља затресе од разорних хаубичких зрна што падоше око цркве. Коморџије беже вукући коње, а рањеници се прибили уз ограду. — Гађа нас...
То раније нисам запажао... Иза мојих леђа припуцаше пушке и тада ми падоше на памет речи онога пешака: „Батали, знамо за шалу.“ Пред штабом одреда стоји ордонанс, а командант се умива напољу.
А данас треба бранити пешадију, те се распињемо на све стране. И изненада ми падоше на памет речи Александрове: „Заглавићемо данас будак“.
Они виде да их гађамо и засипају нас ра фалима шрапнела, затим разорним зрнима да би нас дотукли. Али разорна падоше у шумицу позади батерије и она су била изгубљена за онога командира. Сада наша зрна излетеше... И опет их не видимо...
“ — викну неко. „Предњаци брже!“ — вичу други. Кроз батерију звизнуше куршуми... два послужиоца са четвртог топа падоше. И док пунилац извуче ашов из земље, они се приближише на педесет метара. Топ опали.,. Они прилегоше.
метака, једна разорна удари посред крова и из куће истрчаше само њих неколико, али дочекани пушчаном ватром, сви падоше један за другим. Болничари су већ стигли и уз помоћ једнога вода пешадије прикупљају рањенике.
Угледах и светлост у биваку, и у неколико скокова стигосмо пред кућу. — А командир? — Падоше једно другом у загрљај... једва се одлепише. Сав је срећан.
Потом тишина. Занемели посматрамо и слушамо самртну хуку... Ветар пирну и неколико увелих листова падоше међу нас. Командант се обрати мени: — Узмите једнога ордонанса, обазриво приђите оној батерији и питајте из којега
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш«... Она не доврши мисао : осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...
Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...
Ено га, јест, револвер... Мати... отац... Станка... моја младост !«... Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо... Разлеже се врисак по соби..
Разлеже се врисак по соби... Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
треба, одредити војни свештеник; али, на крају молитве, да дође и ово: ‘Нека добрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачких Анута, милостиви Бог да рајско насеље!
— Децо, — отпоче он, а сузе се скотрљаше низ бледе, смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и скоро ћу умрети, али ми се чини да је боле не допустити такву срамоту.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ужас га обузе, кад му случајно падоше у очи наслови: Видукинд... Канут... Хастингс... и још многи други, о чему он, ваистину, ни појма не имађаше.
ПРВА ТУГА Кад одскочи сунце високо и његови топли зраци, прошавши између размакнутих завеса на високим прозорима, падоше на чист детињи креветић, мали Бора сањаше необичне снове, мрштећи се кад-што у сну и трзајући нервозно десном ручицом,
уведе оседлана коња у школско двориште, а из школе изиђе ревизор, носећи у руци велике кожне бисаге, које ми дотле не падоше у очи. Кад би све готово и ревизор узјаха, ја скидох капу и пођох да се поздравим са њим. — Где је та... Крушевица ?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ама, откуд ти, бре брате, коже падоше на памет! Откад коже биле па битисале! Него ти увек тако: обилазиш девет сокака док стигнеш у кућу у коју си пошао.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Како да их не знам! — Е, па оне, те... Сад нешто претурах по подруму, па ми падоше у очи. Знаш, сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала да те питам: како би било кад би се
њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.
На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
чуо како га они пред њим већ издалека дозивљу, и Бог зна, колико би он тако стајао да неколико студенијех капаља не падоше на његово вруће чело.
Плотун их дочека а други им се осу с плећи. Двојица само падоше. „Ха ко је Озринић!“ „Ха ко је Његуш!“ „Удри за крст часни!“ повикаше Црногорци, гађајући из малијех пушака.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад то виђе царев син, извади нож иза паса, те сам себе уби, и обоје мртви на земљу падоше. У ови исти час — Божја воља!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облак сунце грану. Погледа свуда око себе, и учини
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Где то беше?... Мала радња у дворишту на Сен Мишелу. И Елен. Где ли је сада она? Очи падоше на кревет. Ову чегру је мајка ткала. Био је на распусту. Зелене гране. Угаси шибицу. Мора да се смири и среди.
мора, а не може од задаха вина, од бола у очима, од крви што је одједном стала, и руке се с гађењем тргоше и клонуло падоше низ бедра. Дуго се клати задихана тутњавом у грудима. И свог корака се боји.
— И нећеш да ми кажеш? — Није да нећу. Не знам. — Баш ништа ниси чула? — У шта хоћеш да ти се закунем? Очи му падоше на њен стомак. Учини му се да је већ нарастао. Дуго ћути, па рече: Немој да се заклињеш. Никоме немој да се заклињеш.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' је у даху те ноћи црне, Те ми у тугу љубав огрне? „Свуда те тражим!... При том се сагла, И к'о од чежње обамрле Падоше власи гараве, бујне, Па се са цвећем, са травом грле. По њима пада свилена магла, Док цвеће квасе сузе јој нујне.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
У тренуће ока лаганога сва божества с престолах падоше, сви стрмоглав мири полећеше, сви се хуком стравичном скрушише на жертвеник мрачне владалице.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сви затим падоше ничице земљи, а када се дигоше, предадоше се побожном ћутању. Јонско Море поче злаћано да трепери, косо очешано
Зато подиже само десницу у вис. То исто учини и мајмун. Пет тешких капљица зноја поцурише са чела номофилаксова, падоше у прашину и оставише онде свој траг.
“ „Демокрите!“, одговори му лекар својим кадифеним басом. И обојица падоше један другоме у наручје и загрлише се од свег срца. Абдерићани стајаху као окамењени.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Да чујем, Господе! — Ево — настави Господ. — Мислим малочас те на ово те на оно, па ми тек одједанпут нешто на ум падоше Срби. Да ли ти, тако ти Мене, знадеш шта би с њима, куд се дедоше Ти људи, шта се с њима догоди?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду. Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је
— Јеси ли луд?... Остави то! — викну Ђурица гневно. У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. — Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.
И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље. и после се одједном нађе над њим
Сва се кућа затресе... »Пази !« — неко викну пред вратима... Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше... Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима... Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Од Косова плач је, Богу се вапије, Ал' нигде помоћи, свуда срца тврда: Сиђоше громови, падоше капије, Прогледаше људи, и поља и брда.
Ћипико, Иво - Приповетке
Касно у ноћ изнемогли падоше на конак код пријатеља Илије. Полегоше. Марко је уз ватру слатко заспао, а Цвета није могла ока да стисне: далеко је
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
,„На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се као да су од
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
), изванредно, изврсно, одлично. ица, суд који хвата по оке. јерихонска труба, — на глас трубе јеврејскога народа падоше тврдиње Јерихона, првога града ханаанскога на који ударише Јевреји, кад улажаху у обећану земљу. јубилеј (јевр.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ружа ми је мирисала Као слобода, Ил’ кâ суза, кâ молитва Тужног народа. А крај мене из облака Виле падоше, Беле виле говориле: Спавај, Милоше!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Јаук се разлеже. Моји су се војници подигли и пуцали из стојећег става. Оне прилике се узмуваше. Многи падоше. Остали нагрнуше у страну, а затим се сломаташе у своје ровове. „Ах, братко... леле, мајко... санитет!
Маса полете, и као да ме понесе. „Ура! Ура! Ура!“ Војници се сколише око мене. — Је ли ово наша земља? — Јесте! Они падоше на колена. Неки су се. крстили. Други љубили земљу. Куршуми су фијукали. Планина је хучала.
На суседном брду угледах људске прилике. Застадоше збуњени. Неки падоше. Остали се сручише у увалу испред нас. Моји војници дохватише бомбе, каписле запуцкараше и одмах затим јекнуле су
— Пали! — командовао сам. Поизврташе се за трен ока. Двојица су покушали да умакну, али падоше после десет корака. Моји војници су били подељени у две групе, и окренути леђима једни другима.
Прасак се разлеже свуда наоколо. Артиљерија наша све је жешће тукла и разносила њихове ровове. Неколико граната падоше испред нас. Марамицама дајемо артиљерцима знак. Ах, да ми је онда пао шака тај наш командир батерије...
Или је то ваљда страх од смртне опасности. Падоше ми на памет речи командира Стојановића: „Никоме није мило да погине“. Те и њима.
Тамо су били Бугари. Отуда су тукли наше у теме. А ови овде морали су сви да изгину. Тада ми изненада падоше на памет речи које сам некада слушао: „У рату наступа прво пешадија. За њом артиљерија.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Каква ји, бедне, код вас живих Жалосна судбина сутра чека! Већ данас серпска падоше светила Под мачем злобе: Речити Алекса Ненадовић, и с њиме дрски Бирчанин Илија, добри Рувим!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Како то, оца му, не помислиш мало: ови чиновници падоше с ногу радећи, право је да се одморе и да као људи проговоре реч-две. МИЛАДИН: Па, ја... ЖИКА: Шта, па ти?
Ћипико, Иво - Пауци
Вели му: — Што то, оче, ти?.. . Стари се прене као иза сна. — Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле. Јутрос потражио и нађох их у ковчегу, па видиш, сада подјетињио, те свирам... — Де, још! — вели Раде.
да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов. Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: — Од муње,
И гледаше за њом и за другим свијетом... Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији.
Људи занијели се трудом и добићем,. не увиђајућ' да срћу у пропаст. Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!
јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!
пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу” и друге бесмислице
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Да л' се сећаш, можда, крвавих мегдана, Што дигоше у зрак твоје име славно? Ил' гробове бројиш туђинских синова, Што падоше редом под зидине твоје, - Занесени чаром освајачких снова Далеко од крила домовине своје?
1889. ОПСАДА БЕНАРЕ — ОДЛОМАК ИЗ ПЕСМЕ „НА РУШЕВИНАМА 1. Три бурна минуше векâ откако у љутом боју Падоше синови Буде, бранећи науку своју.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ шапутало се од ува до ува. На попришту фукарског беса указа се митрополит александриски Теофило; сви, од реда, падоше на колена. „Архипастир александриски, окружен својом пратњом, посматраше благонаклоним погледом дело своје пастве.
Тек када је температура оног слоја пала испод 364 града, падоше прве капи кише на Земљу. Тим настаде јача циркулација у атмосфери и њено брже хлађење, а услед исталоживања поче њен
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А за ту веру толике главе падоше, толики људи на кочевима душе испустише, па и сада толике комите и хајдуци своје животе жртвују!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Једном се отац и син опет покошкаше због расипања. Али тако да је син био онај који је оцу замерао расипање. Падоше потешке речи. Сутрадан, као за инат, Марко даде опет неку тежу своту за трећег јахаћег коња у штали.
У порти, у парку, само муве зује. Око пет часова, једва, потераше облаци. падоше ниско по варошици, на сваку кућу најахао по један. Издалека грмљавина. Па муње, као укрштене дугачке сабље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једна тешка разорна граната рину у близини и уз громовити тресак избаци земљу, чији комади падоше и међу нас. — Како, како? — запита некога телефониста. — Погинули?... Колико рањених?
Кола се накренуше. Коморџија завапи како су унутра ствари његовог командира. Али кола са треском падоше у реку. — Господине поручниче, претоварена ми кола пешачком муницијом. — Бацај сандуке у реку! — Шта је то?...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Из твога осмјеха слатка И жарка кô смирај сам По мени бијеле руже Ко сњежни падоше прам. Из вруће високе ражи Грличин глас је звао, У врху чемпреса старих Пошљедњи пламен је сјао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
полети јато голубова, и пред њима два сокола сива, испред нашег двора господскога; одлетише на Косово равно и падоше међ' Муратов табор, — гди падоше, већ се не дигоше. То, је браћо, ваше зламеније, бојати се да не изгинете“.
пред њима два сокола сива, испред нашег двора господскога; одлетише на Косово равно и падоше међ' Муратов табор, — гди падоше, већ се не дигоше. То, је браћо, ваше зламеније, бојати се да не изгинете“.
21 СЛУГА МИЛУТИН Долећеше два врана гаврана од Косова поља широкога, и падоше на бијелу кулу, баш на кулу славнога Лазара; један гракће, други проговара: „Да л' је кула славног кнез-Лазара?
“ Кад дружину на рачун узела, ал’ не има друга седмерице! Кад падоше под бијелу кулу, од Стојана узима оружје, па оружје носи у ризницу, а Стојана спусти у тавницу, у дубину триста
гаврана саврх Цера, изнад Чокешине, крвавијех кљуна до очију и крвавих ногу до кољена; салећеше у богату Мачву, те падоше насред Прњавора, на бијеле Крсманове дворе, баш Крсмана кнеза Вујичића.
Слушај, госпо, ко заврже кавгу: два Недића бусије не траже, већ падоше оба на колена, а обадва пушке оборише, — обје пукле, остаће им пусте. Бого мили, чуда големога!
Прелећеше сву богату Мачву, валовиту Дрину пребродише, и честиту Босну прејездише, те падоше на крајину љуту, баш у Вакуп, проклету паланку, а на кулу Кулин-капетана; како па’ше, оба загракташе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стриц му скочи у сусрет, зграбише се од радости у плећи, похрваше и погураше, док се не спотакоше о Сивца и оба падоше на земљу. Тек тада, задуван и црвен, Стриц спази свој сламни шешир и повика: — Шта је ово? Неко ми изгризао шешир.