Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А молбу за Царство кад Патријарх рече, Дворана заблиста као сунцем цела: На рамену Царе држи Архангела. ПАЖ У пажа Милоша очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни царице пресрећу га свагда, Царски лави пију из
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
се поклонити; лепо пружити неки предмет; сложити оно мало своје тело у наслоњачу на много начина, са финоћом неког пажа. Личио није ни на оца ни на матер. Ружно у његову неправилном лишцу било је друкчија ружноћа него она његова оца.
Али умиљатост, својтљивост, и нека мекана васпитаност озаравали су дете: „Госпа Нола стекла пажа”, шалила се паланка. „Трчи и носи јој кишобран.