Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ни Петков цyцед нити Средин женик. У жарком склопу суши му се павит, те жедан куд би: гвоздом ли, кроз пажит? Под сунцем слеђен, усред воде жедник, у гвозден-љусци нестрпљењем жути а мртви светле брежјем разасути.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Смјех на лицу и пријазан свега струка твога Нетљена је, до дна серца, пажит ока мога; Гледећи те, ја утапам у пламено море, К'о што трепте када сунце оолистава боре.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каде свашто живо држиш и храниш, то дај и нам коју год пажит. Ка нечистим, дај нам скоте нечисте, којено се по блату ваљају, — закажи нам да идемо у свињско стадо.