Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Онда ето ме сутра с просцима. — Добро ми дошао свакад. — Е, баш се радујем!... Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства. Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... — Ваљда је и бог тако рекао... — Рекао је, рекао..
Црњански, Милош - Сеобе 2
Повешћу и тебе са собом, и Ану, и Трифуна, и Петра и Варвару. Руси ми кажу да имамо, одсад, да слушамо, и пазимо, шта радимо. Одсад ћемо слушати: Јего Високопревасходитељство Степана Феодоровича Апраксина.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Узалудно је да се чувамо и пазимо јер од судбине нико не може умакнути („Испред Божје силе никуд и никамо“; „Коме није вијека није му ни лијека“).
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: Доктор често говори, да треба разум да седи код куће. И зато ми увек наручује, кад иде куд, да пазимо на њега МАНОЈЛО: И сад нам је то наручи. ШАЉИВАЦ: Па гди седи разум? ИСАЈЛО: Ено га, у соби.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Гледамо како каре у галопу довлаче муницију... Командир нам скреће пажњу преко телефона да пазимо сваки покрет непријатеља. Која вајда!... Наши редови су све ређи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Особито морамо да пазимо да не бацају око преко плотова, у кућу муслиманску. Батаљон зато маршира као на параду. Корачам уштогљено, крај свог
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
стварно нама као и онима после нас до краја овога света, часним молитвама вашег угодника, нашег оца и ктитора Симеона. Пазимо на речено, јер ћемо почети са оним што је боље, а боље нам је од часа када се простре светлост, која је првог часа
Зато са свим старањем и свом снагом и са свом ревношћу на заповести његове пазимо. ГЛАВА 19 Поука игуману И ти, оче духовни освештеног овог стада и наставниче, смеран буди братији, и милостив, сву
да буде ово што је написано и чињено, да ми и они после нас до краја овога века часним молитвама оца нашег и ктитора пазимо на оно што се говори, и последујући да чинимо све што је угодно Богу, гледајући на подвиге и живљење овог преблаженог
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пустили смо коњима дизгине нека сами бирају. Пазимо само да се не оклизну и непрестано стрепимо да нас не згазе. А коњ застане, одмерава, затим скочи и онда унезверено