Употреба речи пак у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

То ће вам, покојна госпођо, сви доктори посведочити; пак и опет гробар што вам печат на надгробној плочи чува, уздрхталим уснама радозналом слушаоцу приповеда: како је једне

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Све мисли и измишљава како ће другог озлобити, док сам у зло падне, пак се онда тужи и јауче. Мили родитељи, опростите ми ово примјечаније: кад се отац и мати међу собом не љубе и не

Онда магаре, поносећи се, упита лава: „Хе, сад ми кажи што ти се чини од мојега гласа!” „Пак јошт питаш, — одовори лав — и ја сâм да те не знам ко си, бих се од твоје вике уплашио.

Ако ли се пак плаше да што у мраку не виде, лудо мисле: шта ће видити кад се у помрчини не види? Али старе баке кажу то и то, и

Но слушај|те како то бива. На гробљу су велики крстови од којих се на месечини виде сени, пак ко се је научио из младости плашити, пролазећи туда, види те сени, или каква пса да туда протрчи, или мачка ком се у

једну ноћ на месечини, наша стара слушкиња Угринка уплаши се од своје сени; јао њој кукавици, викне, пак бежи колико игда ноге могу. По срећи, изиђе неко пред њу са свећом: позна и сама од шта је бежала.

Буди добродјетељан, буди разуман, пак ћеш онда рећи к свим сујетним страшилиштам оно што је наше басне лав магарету рекао: „И ја да те не знам ко си, бих те

„Је ли, то ли се зове паметно делити? Почекај мало, да те научим памети!” одовори му срдити лав, пак онда тресне с њим о земљу и распара му трбух. „Дели ти сад”, рекне лисици.

учи од паметнијих од себе, него и од самих лудих има чему научити се, зашто гледа добро што они чине и како злопате, пак све то узима себи за науку и чува се, а будала неће ништа од паметна да прими, ибо, при прочеј лудости, ово му је

Ако је лењив, неће себи да разбија главу да даље постигне; ако је слабоуман, а он није кадар; ако ли је пак (то што је најгоре) високоуман, а он неће нипошто себе да понизи да од другога што прими, а јоште, што је црње и

да понизи да од другога што прими, а јоште, што је црње и опачније, хоће силом и на љуту срамоту и друге да научи, пак говори пуст што му год на памет дође.

Ко се одвећ ветра плаши, нек не иде на море, и ако се мраза боји — нек не сади виноград. Пак што би било? Ништа него скудост и недостатак. Чему нас дакле ова басна учи? „Мηδέν άγαν: Ништа преко мере”.

„Мηδέν άγαν: Ништа преко мере”. Ухвати зеца, па онда трчи за јеленом. Разуман човек нити је страшив, нити пак преко мере слободан. Ко би рад да никад ништа не изгуби, мучно ће што добити.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Говорим ја једнако Мијушку: ,Пиши нека ћесар шаље што пре своју војску, пак ћемо лакше и наше војнике у скупу држати.

— ,А кад Турци’, почне цар мало узвишенијим гласом, ,сместе и осигурају тамо своје жене и децу, пак онда узјашу на своје хатове и на вас ударе, куда ће онда ваше жене и деца?

’ На то му нисам ништа умео одговорити, до само слегнем раменима. Цар примети на мени ту забуну и бригу, пак после неког кратког ћутања рече ми сасвим благим гласом: ,Мој драги кнеже, ја се од вас и од тога народа уздам и надам

Стаде вика Турака из Босне, са оне стране Дрине: ,Хај, браћо, удрите се, не дајте се! ето нас у помоћ к вама!’ Пак низа сва брда потрчаше Дрини. Ми куће попалисмо, робље и стоку отерасмо.

ето нас у помоћ к вама!’ Пак низа сва брда потрчаше Дрини. Ми куће попалисмо, робље и стоку отерасмо. Златарићско пак робље и овце повратисмо сваком своје, а турско робље пошљемо у Немачку” (И ја сам ово робље турско видио, кад су и

То је било око 1794. године. Међутим, отишле аге и субаше по селима своје обичајне данке и десетке купити. У Београду пак био је неки Кара-Смаил, који је свуда, куд је год ходио, по 30-40 момака јаничара за собом водио; он се спремао да у

Други пак везири тајно су узимали новце (мито) од Пасманџије и нису хтели од свег срца тући га. Ту је био послао султан Селим

Кнезове држао је као своје синове; кад су год дошли к њему, по обичном поклонењу постоје мало турског обичаја ради, пак им заповеди те сви поседају, и кафу им даде, и, како ми је отац казивао, разговарао се с њима као са својим синовима;

Цркве и манастири стари почну се оправљати и изнова градити давши само 500 гроша везиру за изун (дозволење); пак гради цркву гди хоћеш и колику хоћеш.

онда сви кренули и дођемо у село Скелу према Купинову, и ту у качари Јована Зазића наложимо ватру и мало се станимо; пак после преко Саве пређемо у Ашању и ту мало нешто поседимо, где сам почео у школу ићи.

ђак, где свако јутро по осам и по девет мртви̓ фрајкораца донесу из квартира и стрпају у стражару код школе у Ашањи, пак оданде иза дударе по 12 њи̓ стрпају у једну рупу, и земљом заспу.

а после жене, потом девојке, и све по двоје пред иконом у један ред по двапут се прекрсте, на десну страну олтара, пак леву целивају.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Обично је свршавао сам с појединцима. А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било!

И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... Заврзан погледаше низа Саву. — Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

, — на што му и момци и агент, са урођеним господством страних држављана, врло укратко и осорно одговараше. Капетан, пак, по имену Танасије Јеличић, стајаше готово цео дан на једном месту, подбочивши се на сабљу.

Све је сложно, весело, и љупко, и свако гледа том приликом да се добро ишали и исмеје. Како се, пак, које од њих трога појави на врата, одмах настаје ред, озбиљност и послушност.

Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично, пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и смеху) и доручкујем. Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Тога, тога Ага-га-га-гарјанина! »Пак-пак? Пâââк-пап-пак!« — дере се пáтак готов на свађу, па чујући замуцкивање домаћиново и мислећи да је неко од живине

Тога, тога Ага-га-га-гарјанина! »Пак-пак? Пâââк-пап-пак!« — дере се пáтак готов на свађу, па чујући замуцкивање домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан

Тога, тога Ага-га-га-гарјанина! »Пак-пак? Пâââк-пап-пак!« — дере се пáтак готов на свађу, па чујући замуцкивање домаћиново и мислећи да је неко од живине вољан да се свађа с

радо гледа сваки дан, и смеје му се кад се овај саплеће преко своје мало подуже кожне кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак? Поред гусака било је ту и гушчића.

гледа сваки дан, и смеје му се кад се овај саплеће преко своје мало подуже кожне кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак? Поред гусака било је ту и гушчића.

Признајте, зар није к’о што кажем? — Пак-пак? — умеша се пáтак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.

Признајте, зар није к’о што кажем? — Пак-пак? — умеша се пáтак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања.

Зар једно младо женско створење — рећи ће они — у тим годинама (а колико је пак година Јули, колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према

— Но, па добро, ал’ ја ипак, још не видим... Пак шта онда? — Е, па сад каж’те ми, молим вас, још само ово: коме је исти поп-Олуја већи пријатељ, вама или господину

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије. Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња потковати могао. — Па ништа за то!

Остајем са почитанијем Љуба Чекмеџијић Кад је Редић ово писмо прочитао, радовао се што се беде курталисао. Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли” пет сребра

Татијанина мати је рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца. Љубиног кума отац тутор је те девојке. Љуба се није дуго мислио. Кола с арњевима већ су готова.

Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у ваздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари мислим.

Сваки је морао по једну песму певати. Јоца је певао „Тулумбашу”, као домаћин, Ружичић пак „Желиш ли бити моја”; затим замоле фрајла-Јулку, те и она лепо отпева „Куд блуде сада мисли твоје”.

Реч пак држати, на то није много давала. Фрајла Марта је била црномањаста, фина девојка, тако око двадесет година, једну годин

Поезија детињства и младости пролази. Мица, по рангу Рогозића, постала је „милостивом” — Алка пак по Ћирковићу постала је само „благопочтенородна”, што је за један степен мање, а то није свеједно.

Али, кога ради к вама долази? Јер ако тебе ради, онда је у тебе слабост што примаш њега који те презрео; ако пак Јефте ради, то не може бити, он није Јефтино друштво, и ти не би требала то да трпиш, па ни Јефта.

Алка, пак, бориће се, ма је колико стално, само да не буде затворена, па баш ни један дан. Једном после ручка разговарају се

Миливој Мицу надмудрио. Неће Мицу, воли Алку. Мица има родбине братовљеву децу, те их држи за своје; Алка пак богата и самцата. Чује се да се Миливој са Алком покрај дишпензације венчао, и већ је у кући код Алке.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ја сам истина млого којешта — које обаче из неки узрока на свет изићи на може — сочинио, гдишто пак и на печатњу издао; но почем с једне стране дуговремена болест перо из моји руку истргне, с друге пак променуто

сочинио, гдишто пак и на печатњу издао; но почем с једне стране дуговремена болест перо из моји руку истргне, с друге пак променуто званије мене за собом повуче, и нехотећу ми, морала је моја и моји пријатеља жеља неиспуњена остати.

Оди да ти полубим. ЈУЦА: Није само доста устма љубити, него треба муж да пази шта му жена зактева, пак да јој чини по вољи. ЈАЊА: Ама треба и жена да слуша свога господар.

ЈАЊА: Што удају? Катица је дете. ЈУЦА: Од осамнаест година. ЈАЊА: Пак? Кад сум се ја с њену мати женио, имао сум тријанда пенди.

За таково што праведно је да се жена растави. — А шта ту треба више разговора? дај ми што сам донела, пак идем мојој матери. Живићу како ми бог да. ЈАЊА: Душо Јуцо, што си ти почела? ЈУЦА: Што сам почела, почела!

ЈАЊА: Алопу! Знаиш да изгубиш глава твога господара. Апаге, шкиљи, у кујну, ту ти теби месту! (Ухвати је за руку, пак је истера напоље и забрави како једна тако друга врата.) Проклето Ева, оћи да превари свога муж!

“ Шкиљи мали, нећим да вас продам, оћим да вас котим, више, све више, ја, довде! (Показује врх сандука.) Пак онда да легним, да спавам слатко! Одите ви! (Узме банке, па броји.

ЈАЊА: Хе, хе, хе! Пак после, кад си не милуи, да си вучи за косу! МИШИЋ: И за тај је случај састарано. Ако се девојка, која је трефер

Момку остаје други пет, пак се могу обоје по вољи усрећити. ЈАЊА: Па тако, на ову начину, може и жена удата да узми? МИШИЋ: О, дакако!

Нећи нико да дâ ниједну фенику. МИШИЋ: Ево, хвала богу, скупљено је већ хиљаду форината. Дајте и ви једну хиљаду, пак ћемо лако намереније достићи. ЈАЊА (уплашено га погледи): Хиљаду форинта? Откуд хиљада крајцара?

ЈУЦА Знате ли како ћете учинити да не платите? Да разгласимо једно јутро да су нас похарале пустаије; пак онда, кад се прочује по вароши, сваки ће вас жалити, и нико вам неће долазити да вас узнемирава... ЈАЊА: Пи, пи, пи!

ДИМА: Не си брини, де! Ја, то Рошилдову писму. (Пружи му.) ЈАЊА: Е, кала. (Извади новце, пак му броји.) Ине кала? ДИМА: Евхаристо. ЈАЊА: Не „евхаристо“, нега кад га вратите, ондак „евхаристо“, а саде вексла!

Црњански, Милош - Сеобе 2

На окреченим, дебелим, зидовима било је пуно паукова. Код постеље, пак, стајао је пар огромних јахаћих чизама. Гарсули љутито помисли: „Ни распећа нашег Господина Исукрста нема.

Нека се притаји у кући госпоже Хумл два‑три дана, док се известе Руси и док Руси дођу по њега. Ако му пак до женске није стало, он, Агагијанијан, рећи ће госпожи Хумл да је капетан рањен на бојном пољу љубави и да је дошао у

Дрскост пак Исаковича била је толика, да се у росијском посланству, и на улицама, појавио у својој бившој униформи: „дес неуеррицхт

Росијског амбасадора, и његову дрскост, у Бечу, требало је, док год се може, трпети. Што се пак тиче јогунастог, шизматичког, сербског, национа, тај је био добродошао, са својим патријархом, калуђерима, поповима, и

Стајао би сваки пут у прозору, кад би Исакович прилазио бурету. Што се пак тиче Зиминског, он је био једини официр, који се међу тим сербским официрима, у Енгелу, није смејао.

Шта има да га шаље, каже, њега, премијерлајтнанта, за оно, за шта је могао слати хусара. Што се пак тиче транспорта буради вина, то је пустио, каже, на једно уво, а истресао на друго. На то просто неће да чека.

Он не би пустио да прелази Дњепар, или Ингул, већ сад, жену, своју. Што се пак њега, Павла, тиче, треба да знају, да се носи мишљу да се врати у Токај, па да тамо узме мисију. Нудили су му то.

Астролози и некроманти, и слободни зидари, били су омиљени. Императрица пак, коју је Павле толико желео да види, да јој сербске молбе протумачи, била је, те зиме, нарочито весела. Жељна живота.

Теодосије - ЖИТИЈА

А када је дете ојачало, дадоше га да се учи светим књигама. Родитељи, пак, његови, оцећајyћи натприродну, безмерну љубав према њему, неситом душом увек на њега гдедаху, а и велможе њихове са

А бегунац уђе у Лавру и исприча све што се до годило с њим. Игуман пак и братија, хвалећи Бога, чуђаху се чудесу чудноме које Бог учини с њим, и сви га грљаху говорећи: „Мрежа се поцепа и

Моју пак душу од жалости због растанка с тобом својом љубављу и вуђењем утешићеш, као и ја твоју, о господине! А добра госпођа

Отац пак узе сина сапрестолника, имајући као сатрпезника и светога епископа јер веома љубљаху и светитељски чин. И Док је трајао

Преподобни пак дошавши у царствујући град, био је с великом љубављу примљен од цара. И ппетекавши запита га цар: — Да ли је још жив

Овај пак са синовљом љубављу у свакој потреби светога старца као раб службу свршаваше, и никога осим себе не удостојаваше да

Богомудри Сава исповеди да ће извршити све што је отац заповедио. Преподобни пак призва сабор монаха, братију и чеда у Господу, и свакога од њих по имену целова и благослови, и све весело наговараше

Паде му пак на ум реч оне побожне жене, о којој напред рекосмо како му је у Цариграду говорила да у Светој Гори, у области хиландар

И тако се свети љубазно растаде са митрополитом, и сврши потребно за манастир. Стакленицу пак мира од светих моштију преподобнога свога оца, коју ношаше, посла љубазноме своме брату самодршцу Стефану, и написавши

Знађаху га загорски људи и к њему многи долажаху. Хоћу, пак, овде да испричам његово безумље, иако дужим повест. Обогати се много, тако да се о њему може згодно казати: „Угоји

А када кога бацаху, он у весељу к њему клицаше: — Пази да не оквасиш кожух! Бачени, пак, није могао нигде пасти до у саму ону реку.

Свети, пак, није хтео ништа похвалити се или говорити о ономе што се десило, него је смерношћу, штавише, био веома потиштен и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Њихове лирске песме представљају ово душевно стање овако: Рисјанка сам се родила, Рисјанка пак ћу загинам, Турчинка жива не бидвам.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана, свецем, пак, чакшире гајтаном исцифране, тако исто и кратка долама, на њој педесет рифа гајтана, и то све од фине црне чоје.

Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу у дућану продају, у недељу се на каруцама возају. Господар Софра пак тек онда се на каруцама возио кад је требало велику господу у депутацији пратити, или ако иде у већу варош, и онда без

Ето сад четвртог. Кречар се сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне

— Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу. Надају се да ће добро бити примљени. Куцну, друштво их лепо прими. Сад и ови седну.

Је л’ тако? — Јесте. — Јесте л’ обојица задовољни? — Јесмо. — Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? — Да ти је просто!

Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит.

Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме месо

После, опет, игра са госпођом Матилдом. Млађи Полачек, јак касапин, игра као бесан. Донде, пак, господар Софра и старији Полачек отишли су у „екстра”-собу, па играју „маријаша”.

Чује то отац, и мило му је. Мисли, кад сасвим оздрави девојка, да ће је Шамика узети. Кућа честита. Шамики, пак, тако што још на памет не пада. Чамча слави крсно име светог Стевана. Даје за своје пријатеље велику вечеру.

Јуриста, радостан, оде у уредништво и све исприча уреднику. Уредник се смеши, мало мисли се, пак отсуди: „Може се”.

Господар Свирак договори се са госпођом Лујзом, пак једном приликом у кавани каже Шамики да би му мило било, и на част би му служило, кад би њега и госпођу Лујзу посетио.

Црњански, Милош - Сеобе 1

У ноћи, пак, чекао га је пакао. Њен загрљај, њени безумни напади, њени дуги, неуморни прсти. Њена лепота, крај ватре, надземаљска,

Па и оно мало стражара, око логора и код топова, удеси те се поче дозивати. Са брда пак, и то највише осетише, допирао је мирис воћака, толиких воћака колико их, код њих дома, никада на једном месту не беше.

Рекао им је: нека иду и нека се туже Богу. Што се пак тиче оног једног случаја силовања, није хтео да га поверује, пошто је таквих случајева предвиђао много више.

Соба је била тапетирана жуто. Осим Катарине Сијенске, на зиду је била и Света Тереза. У једном ћошку пак, Марија, са голом, лепом ногом, ставши на змију и на Месец. Колике жиле има на рукама. Рђаво вино.

Груди своје приносила му је тако близу као што се у љубави приносе образи. Највише пак надала се од својих очију. Гледала га је тужно. Аранђел Исакович, као добар трговац, видео је о чему се ради.

Што се пак веза Виртемберга и Срба тиче, о томе су имали своје добро мишљење, псујући кроз зубе и Виртемберг и све у Виртембергу.

У овом рату пак, почев од Печуја, ишао је, у гомили, све теже. Понижен, како му се чињаше хотимично, прешао је Рајну посматрајући

Што се пак тиче тих пара, он их одмах и показа, изручивши у своје крило две кесе дуката. И не само да им те дукате показа, већ их

У том животу међутим трчкао је и он као будала, мољакајући у несрећи и презрен од других. Постојао је пак један други живот, невидљив и несхватљив изгледа, у коме он није могао да уреди ни најмање ситнице, а ипак је све

Кад се пак рашчу како неке тамо у војсци вешају, јер су крали јабука, јаук и врисак се опет понови. Смрт госпоже Дафине и њен

Аранђел Исакович пак ломио се, тврдећи да је она по оцу била чисте српске крви, иако јој се мати беше у туђину, за Грка, преудала.

На крају свега пак, била је празнина. У снегу, све до шума видео је села и логоре. Дрвеће, на обзорју, и мутан видик.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

или под кутње рогове, где пада црвоточина, а муж њезин чим тешким удара у греду или у рог, те истерује црвоточину; она пак, кад у чанак макар најмања трунка црвоточине падне, попије у води.

се утиче на плодност младенаца смисаоно обједињује то што оне представљају симболисање полног акта, чина оплођења или, пак, самог порођаја.

²⁹ Ако се, пак, мисли да је каква зла душа својим чинима „везала“ младожењу те је он зато полно немоћан, постоје разни начини да се

све оне делатности које асоцирају на тежак или ненормалан порођај (када се дете упетља у пупчаник, заглави или се, пак, окрене надоле карлицом).

А у Бољевцу кажу да ако је трудница пегава у лицу, родиће мушко, а ако није — женско дете.²³ Негде, пак, сматрају да она која поружни носи женско дете, које мајци одузима лепоту.

У Црној Гори „када је жена бређа, ваља питати дијете шта ће родити, пак ако оно рече дјетића или дјевојку, то онако ваља и да буде.

⁵⁰ (У Гружи, пак, верују да ће у том случају дете имати болове у стомаку.) Овај необичан скуп животиња које трудница мора да избегава,

Ако се не држи ове забране, дете ће јој се неминовно кад-тад, макар и под старост, удавити. Негде, пак, мисле да ће у том случају дете само плакати када се буде купало.

рода), места у седмици, од тога да ли је паран или непаран, као и његове везе са извесним паганским божанствима или, пак, догађајима из хришћанске митологије — има своју особену симболику.

Према црквеној, која почиње од недеље, она је, пак, четврти, односно средишни дан (отуд „среда“) и као такав преломни, гранични дан она је „нечиста“, „опасна“ и

) За овакво дете народ верује „да га не мора пушка убити“.⁵⁰ Дете које се, пак, роди у црвеној кошуљици, биће убица, злоочник или вештица, верује се у Херцеговини и источној Србији.

У Хомољу сељаци обично чувају кошуљицу док дете не напуни годину дана, а онда је пусте низ поток или реку. Ако, пак, пре овог времена кошуљицу изгубе или је неко украде, верују да онда дете неће живети.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ја сам сад добјеглица и ништа више, а стараћу се да у новом животу стечем права која има сваки Црногорац. Ништа пак урадити нећу без твога савјета, кнеже, јер те одсада сматрам као другог оца!

“ Кад то изрече, уби сâм себе из пушке!... Још таквих, понајвише страшнијех догађаја, причаху војници. Било је пак у њихову причању и владичинијех досетака и благих шала, од којих ћемо навести само једну: — Једног љетњег дана пред

Знајући пак да се Црногорци највише боје клетве, заврши њом овако: — Тако вам овог животворјашчег и часнога крста, тако вам он

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

„Ја би ону. Ја би онога. Гледајте, брат Симо.“ Зашто не? Пар аљина, то јест, или друго што, пак брат Сима то тако вешто сврши да се сви зачуде. Шта мислите ви, то јест? МЛАДОЖЕЊА: Непоњатно.

МЛАДОЖЕЊА: С пет хиљада? ПРОВОДАЏИЈА: (вата се за трбу). Аха, како вам је сад? Стотину мени, пак је сместа ваша. МЛАДОЖЕЊА: Пет хиљада, ви мене у нестрпјеније доводите. ПРОВОДАЏИЈА: Јошт из какве је куће.

ПРОВОДАЏИЈА: Тако је богме. (Младожењи.) Знате, ваш покојни отац, толике муке, то јест! Пак шта је било? Оставио сину кућу, винограде, толико добро, пак отишао, то јест, под земљу.

) Знате, ваш покојни отац, толике муке, то јест! Пак шта је било? Оставио сину кућу, винограде, толико добро, пак отишао, то јест, под земљу. ОТАЦ: Е молим вас, шта човек деце своје ради неће учинити.

ОТАЦ: Заповедајте. (Оду сви троје у другу собу. Девојка остави служавник на астал, пак седне спрам младожење.) ДЕВОЈКА: Лепо време имамо. МЛАДОЖЕЊА: Врло лепо (Почивателна.) Како се унтерхалтујете овде?

ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте и даље, а и ми ћемо распитати, пак ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Како вам се допада девојка? МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада.

ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Како вам се допада девојка? МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада. ПРОВОДАЦИЈА: Е, пак шта ћемо ту млого, то јест, распитивати. Срећу нико не нађе са свећом. Дајте девојку да је дарујемо. (Младожењи.) А?

МАТИ: Тако је, богами, и ми нисмо имали млого кад смо се узели, пак ево сад, фала богу! ОТАЦ: Та изволте, пијте. Дед море, пуницо, шта си се ти улењила. МАТИ (точи): Заповедајте.

МАТИ: Она вели, како старији уреде. ПРОВОДАЏИЈА: То је знак да јој је по вољи, то јест. (Младожењи.) Пак шта велите, кад ћемо? МЛАДОЖЕЊА: Како они нареде.

) ПРОВОДАЏИЈА: Збогом, пријатељу! ОТАЦ: Збогом! ПРОВОДАЏИЈА (у поласку матери): Пак пријо, само једну добру киселу чорбу за вечеру, то јест. МАТИ: Што год заповедате, све ће бити.

Да сте ме удали кад сам била од шеснаест година, него ви све: „Млада ми је девојка, млада ми је девојка.“ МАТИ: Пак и јеси била млада. ДЕВОЈКА: Дабогме млада, сад ето како се удајем. МАТИ: Пак шта ће?

“ МАТИ: Пак и јеси била млада. ДЕВОЈКА: Дабогме млада, сад ето како се удајем. МАТИ: Пак шта ће? Момак је леп, а види се и добар бити. Уз то је јошт и богат, па куд ћеш више?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Илустратори ће дечју књигу обогатити, и, надахнути њоме, открити нове могућности ликовног израза; замисли васпитача, пак, током два и по столећа неће се битније изменити.

Он се, при првом кораку, запутио ка ближим и нижим циљевима, и себе искључио из праве игре. То изгледа уверљиво; ако, пак, аргумент обрнемо, закључивање ће показати једну слабу тачку: излази да танка, досадна, незанимљива дела, само зато

Оно, пак, што је писано само за децу, због деце и у „дечјем духу”, доиста је књижевно безвредно и безначајно. Кроче је ту био у

За одраслог, пак, то је једино утешно сагласје до којег успева да се вине. Зато одрасли с посебном наклоношћу прихватају дечју песму;

Озбиљна песма у друштву дечје изгледа претешка, одвећ захтевна: дечја, пак, недопустиво лака, ветропираста. Јасно је да тежина и лакоћа, озбиљност и неозбиљност, боја тона и висина спознавања

Како су се, пак, дечјом песмом до сада скоро искључиво бавили педагози, та суштина је остала готово недирнута. Ову су проблематику

Вучо, пак, сналажљивост и непослушност петлића уздиже као оне моралне и животне вредности по којима се слободан човек разликује

и уозбиљености, приближава Вучовој антиратној поеми Мастодонти: у Мастодонтима има инфантилног фабулирања, у Момку, пак, много поучности и препричавања.

Та се искуства, пак, накнадно преображавају или су неразлучна основа визије; код Ћопића је, да тако кажем, сам живац откривен, огољен.

дечјих писаца простиру се у једном изражајном и искуственом простору који је, видели смо, вишезначно дечји; Ћопић, пак, говори из детињства.

и цео би свет за собом да повуче, песник пригушује хумором, којим се ствари постављају на сигурнију основу, или се, пак, померају ка апсурду. Хумор је код Ћопића сливен са лиризмом, он је противтежа лирској благости.

заселак ушушурен у зеленило, можда тијесан, сјеновит кланац, пун промаје и хучања невидљиве воде, или ће га, пак, домаћински поздравити обична гола ледина с пар доконе коњчади која изненађено буље у придошлицу: ваљда није вук, а?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Аугуѕт вон Котзебуе ПРЕДГОВОР Настојеће позорије нисам измислио, него све што се у њему находи, пак и саме изразе и речи, покупио сам, које из живота, које из новина; и читатељи ће се из гдикоји општина зачудити, кад

длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак све, што им се предлаже, за чисту истину и добродетељ сматрају. Бацимо очи на најпознију повјесницу нашу.

ЛЕПРШИЋ: Зар ви мислите да Србин није сазрео за слободу? дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити. (Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо!

дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити. (Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба.

ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Шта се он брине. Ми ћемо им топове отети, пак ћемо и бити њиним сопственим оружијем. ГАВРИЛОВИЋ: То је све лепо, али би требало да се најпре мало размислимо.

ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЛЕПРШИЋ: Кад Маџари заповедају, онда вам је добро. ГАВРИЛОВИЋ: Заповедали су и до сад, пак видим, ви сте се више око њи улагивали. ЛЕПРШИЋ: Сад је дошло време да им за све неправде платимо.

ГАВРИЛОВИЋ: Само да можемо. ЛЕПРШИЋ: Хе, хе! А шта кажу граничари и браћа наша Хрвати? Разнеће и у воздуху. Пак јошт док отпадну од њи Словаци, док се сојузимо с Чесима, Моравцима, Пољацима!

ЛЕПРШИЋ: Сваки Србин нека се напије воде из чесме ’ајдучке, нека узме сабљу Милоша Обилића и топуз Краљевића Марка, пак ће опет настати царство душаново. СВИ: Живили!

Заиста паметан дечко! ЛЕПРШИЋ. (придевајући кокарду): Чекајте док буде душаново царство, пак ћете видити. 5. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: Ево и господина Гавриловића. ГАВРИЛОВИЋ: Добар дан желим.

НАЂ (одлази). ГАВРИЛОВИЋ: Али тако грдити свој народ пред страним човеком!... ШЕРБУЛИЋ: Пак шта, ми опет више љубимо народ него ви. ГАВРИЛОВИЋ: О томе ће вам Нађ дати сведочанство. ШЕРБУЛИЋ: Шта Нађ?

ЛЕПРШИЋ: Дабогме, зашто се боји. А зашт’ не спомиње наше привилегије? Чекајте само докле и заокупе граничари, пак ће тражити и он Тунгузију. ГАВРИЛОВИЋ: Мени се допада како он говори. ШЕРБУЛИЋ: Вама се увек допада што Маџари кажу.

ГАВРИЛОВИЋ: Ја жалим што је наше, и што људи страдају. ЗЕЛЕНИЋКА: Све нек пропадне, пак ће опет за неко време процветати као феникс... Зар мислите да се тако лако купује слобода?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

»Настојеће позорије, вели он у значајном предговору, нисам измислио, него све што се у њему находи, пак и саме изразе и речи, покупио сам, које из живота, које из новина...

Караџић је све то сматрао само као грађу којом ће се доцније служити уметнички песник српски: »Пак ће се онда који наћи којега је Бог даром песнотворства обдарио и дао му случај да може на латинском, или на њемецком

жели и труди се да што боље научи или измисли, и да он буде паметнији од својије стари, а његова ђеца од њега; простак пак све је рад да остане као што су му и стари били, а његова ђеца као и он што је.

Планине су за њега »маснице«, остаци божја бича када је шибао земљу због њених црних дела; злато је пак жути гној у тим масницама. Небо је »угнута стопа Господа Бога«.

прокљувљивати, а слобода јој штампе, у колевци повијена и с врпцама испреплетена, укочила се као год египатска мумија, пак се опет у такој државици многостручније науке, вештине и списанија, него код нас, појављују и боље напредују, а то

Сремац, Стеван - ПРОЗА

има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува. Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ако си рођен за то, ти ћеш ту работу и научити, ако пак ниси, џабе ти је. Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дједа било нешто што се само по себи

заселак ушушкан у зеленило, можда тијесан, сјеновит кланац, пун промаје и хучања невидљиве воде, или ће га, пак, домаћински поздравити обична гола ледина с пар доконе коњчади која изненађено буље у придошлицу: канда није вук, а?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

је добре воље он га зовне, па, шалећи се, обећава му, да ће, ако буде вредан и тако леп, узети га за зета; попадија пак да ће му тад дати свилену кошуљу и гаће.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Знаш ли како си са мном управио кадно прођо(х) последњи пут преко Трста? «Иди у Венецију, пак се опет врати, пак ћемо тако и онако урадити.» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао?

Знаш ли како си са мном управио кадно прођо(х) последњи пут преко Трста? «Иди у Венецију, пак се опет врати, пак ћемо тако и онако урадити.» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао?

» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао? Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с

» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао? Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с пуном кесом надежде.

Ко не би Србину веровао? Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с пуном кесом надежде.

Ето ти твој посао! Пак хоћеш да ти бољи после мене дође. Ај, ај, мој Хорваћанине, видиш ли што примисал неба чини! Послати такога који ће ти

Ако ли пренебрежеш, тешко теби! Окренући требник наопако, одмолићу се, даћу ти један катрамунаћ и анатему, пак ће ти доћи један проигуман и два заклета старца, те ћеш огра(ј)исати како ниједан мајчин син.

Знам да ми може ко против рећи; да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ја ћу их донети Вама (које у глави, које написаних) неколико за примјер; пак ако Вам се допадну, ласно ћемо их и више добити« (Вуково писмо из Карловаца од 8/20 априла 1815).

Фолклор пак, у преводу, нужно је морао изгубити неке од својих најдрагоценијих елемената: разноврсност оригиналног говора и стилски

Масовни пак читалац није имао могућности, па ни нагона, да народну приповетку писаном речју популарише и да се за њу залаже; он се

Кад се вратиш немој проћи да ми се не јавиш, јер и мени има доста година, пак ако би дао бог те би нашао ту воду, могао бих се и ја окупати, не бих ли се помладио.

Стојша то опази пак је запита: — Што је, снахо, што ме тако гледиш? Или давно ниси видела човека, или се у што упознајеш?

А кад јој свекрва то види, подстави троје мачади, а оно троје ђеце затвори у један сандук, пак нареди слузи да га баци у најближу ријеку.

види брата окамењена, те почне плакати и љубити га, а у толико зачу ону хуку и вриску од хиљаду различитијех гласова, пак се препаде и почне натраг да бјежи, али теке се обрну, окамени се и он близу брата.

Она то учини, пак кренувши натраг кад дође до браће, намаже их, и у они исти час оживе, те сви дома. Кад дођу, обрадује им се они

Кад дођу, обрадује им се они господар, а још више кад види оне три ствари, које је рекао цар да их нема, пак одмах учини велики објед и дозове цара.

Сад му даје џилит и заповједи, да огледа може ли бедеме пребацити. Остала пак велика господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: — Хо! хо!

Седмоглави змај стане под кулу, разметне љутито главе — три вргне с десна на лево, а три с лева на десно, седму пак, средњу, горе дигне, па све живу ватру сипа. Помркне сунце и увати се тама, реко би да је поноћ.

У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Шта си ону маст метнула на полицу, да дирају мачке? Зар је њој онде место? ЛЕПОСАВА: У хитости оставила сам, пак сам после заборавила. СОФИЈА: Жалосно је за сваку кућу, гди нема реда. (Брише фигуре.) Гле, гле, толики пра!

Није ти по вољи од земље! СОФИЈА: Псујеш што се дрва троше, или кад се који суд разбије, пак сам мислила, да ће овако боље бити. МАКСИМ: А што се Новци издају?

Ах, сирота Персо, нисам те знао уважавати. Она ме је кукавна слушала као цара. ЈЕВРЕМ: Пак си и њу кињио, док није умрла. МАКСИМ: Ти се у моје послове не мешај.

СОФИЈА: Остави се бога ти; та и код мога се оца тако радило, пак је било добро. МАКСИМ: Проклет био час, кад си ти ступила у моју кућу, то ја знам.

Добијеш ли пак прву битку, онда остале лако иду. Дакле: непријатељ се приближује, аларм! Пленклери напред; инфантерија, кавалерија,

СОФИЈА: Ја то нити оћу, нити смем, браца. ЈЕВРЕМ: Де, де, прокушај једанпут, двапут ли, пак ћеш видити да сам ти добро советовао. СОФИЈА (смеши се): Али, ако окупи тући, а ја нисам рада, да се тај обичај уводи.

ЈЕВРЕМ: Јесам ли ти казао, да се сила одбија силом? Само му покажи, да штап има два краја, пак ћеш видити, како ће одма ретерирати. СОФИЈА: Моја нарав није за то. Пре би могла какву шалу предузети.

СОФИЈА: Моја нарав није за то. Пре би могла какву шалу предузети. ЈЕВРЕМ: Добро; покушај од шале, пак ћеш видити, да је средство добро. СОФИЈА: Кад би пробитачно било с џандрљивим човеком шалити се. Ви знате...

МАКСИМ: Ништа. СОФИЈА: Онда би опет псовао. МАКСИМ: Псујем, јер имам неуредну жену. Само скувај, пак ћеш видити шта ће те снаћи. СОФИЈА (којој Јеврем намигује): Али ја оћу. МАКСИМ (зачуђен): Шта? СОФИЈА: Ја оћу.

ЛЕПОСАВА: Како ћу ићи, кад немам ни белу аљину? МАКСИМ: Ето, јесам ли казао! СОФИЈА: Пак? Треба јој купити, дакако. МАКСИМ: И на то да се новци троше.

ЈЕВРЕМ: Право, право, победа! — Но Непријатељ се у редуте повукао; одатле га јошт треба истерати, пак је побијен „на голову“. дакле сад треба да ви дајете бал. СОФИЈА: А, то му не смем спомињати. ЈЕВРЕМ: Шта?

СОФИЈА: А, то му не смем спомињати. ЈЕВРЕМ: Шта? Бомбе у редут, иначе се непријатељ истерати не може. С моје пак стране помоћ неће изостати. Јеси ли чула за неки сто дуката? СОФИЈА: Казивао нам је писар.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

дјела никакве друге слике нема, осим прве једнаке идеје, коју смо обојица — Вајсе за волшебну оперу (Заубер Опер), ја пак за природну комедију — свак по свом свиђењу и вкусу, употребили, и израдили.

Што се пак читатељки тиче, њима право остављам онда суд изрећи кад књигу внимателно прочитале буду. Ја знам да сам и с пређашњим

Ја сам момак у најлепши моји година (које су пак момку најлепше године: оне ли кад он мисли да све зна, или оне кад види да ништа не зна, и проче, то је други вопрос).

миле читатељке, раде да се више против вас ништа не пише, ви знате лек: пишите ми и ја ћу абије у чувство доћи (оће ли пак то бити љубови чувство или друго какво чувство, то је опет други посао).

Немаш никаква посла? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Тако, сад ми почни јошт инат терати. Само ти мени уз нос, пак ћеш добро проћи. Куд си се заузела, куда ћеш? ПЕРСИДА: Та забога... СУЛТАНА: Их!

СУЛТАНА: Вози се ти с твојим дедом сад под ноћ. Друга би везала угурсуза за овај поступак у клупче, пак би га бацила коњма под ноге, да га свега изгазе. СТЕВАН: Е добро! (Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао?

ТРИФИЋ: Тебе јошт нико није обешчестио. СУЛТАНА: Није, чекаш док ме тко не попљује, пак ће онда добро бити! Срам те буди! Ти си муж!

ТРИФИЋ: Па добро, де! Узећу ја. СУЛТАНА: Добро, де? Добро, де? Само ми донеси, пак ћу иј све изгазити! ТРИФИЋ: Сад кажи ми тко ти може угодити? СУЛТАНА (плаче): Ко ми може угодити?

ТРИФИЋ: Сад кажи ми тко ти може угодити? СУЛТАНА (плаче): Ко ми може угодити? Оћеш да се најпре жива искидам, пак онда да ми купиш штогод? Мислиш да сам ја пањ, да ништа не осећам?

СУЛТАНА: Видиш ти параснице како се она радује! Само се гдигод пофали зато, пак ћу ти ја показати каква је разлика између нас... Знаш ли зашто сам те звала? ПЕЛА: Ја не знам.

ПЕЛА: Оваковог стра откад сам жива нисам препатила. Није шала, навуче жена моје аљине, повеза се, пак канда у воду утону, а мене остави да будем место ње госпођа и јошт да се ником не издајем.

ПЕРСИДА: (Нису јој могли сви кувари угодити). ПЕЛА: Само, молим те, Персо, немој заборавити питу од јабука месити; пак ако и не будем овде, опет ми мало пошљи, зашто је врло радо једем. ПЕРСИДА: Биће све по вашој заповести...

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Људи кад чују моје толико „криво помисле наравно: „овај зна и шта је право“, пак навале да им пишем прошенија. МИТА: Шта си ту могао знати. АЛЕКСА: Алат чини занат.

Али кад од једнога изварам сто форинти, видим шта ми се пише, пак — испод жита. Затим се дам на докторију. МИТА: Но, ту знам да си све покојне излечио.

То је лако; само употребљавај често „понеже“, „дондеже и по неколико баталиона „ахова“ и „ихова“ парадирати пусти, пак те неће ни најбољи Славјанин разумети. МИТА: Да се манемо тога разговора.

Какав је газда, онако ћемо се и владати. Ако буде девојка у кући, знаш како треба. Ајде, стави се у позитуру, пак да им јавиш визиту од барона Голића. МИТА: Али зашто баш Голић? АЛЕКСА: Име не чини ништа, него титула. Одлази!

Кад би само њега читали, слатки татице, коса би вам расла: како је Карл Мор Амалију убио — то је било срце! Пак је баш својим дегном убио. Тако и ова сирота принцеса страдала је и швермовала, а није ни знала да је принцеса.

Какви романа они имаду! Ево и ова је с француског иберсецована, па да се сакрију сви немецки романи пред њом... Пак какве би јошт несрећне принцесе и хелдове нашла, како су се заљубили, како су страдали, како су се убијали, — ах, и

— О, татице, тај неглиже да видите! Тек у полак дванаест обуку се парадно, пак или с књигом седе код пенџера, гледајући како пролазе млади официри на коњма и пешице, или праве до два сата визите.

МАРКО: Зар не ручају? ЈЕЛИЦА: Ручају, али нобл, у три саата, пак до пет. Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је бал, иду на бал.

Нисам ни ја никакав принц ни краљ, пак сам, фала богу, лепо с твојом матером живио. Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и

АЛЕКСА: Не да ми враг мира! него оћу и француски да знам. Сад не би ништа друго требало него да ме увати, пак да ми дâ пут. — Али кураж, Алекса, алат чини занат! ЈЕЛИЦА (донесе једну лепо везану књижицу): Ево овде, молим.

Код хинеског цара сами се пилићи закољу, сами очупају, очисте, натакну се на ражањ, испеку се, и донесу гостима, пак и ту јошт сами се истранџирају, да се гости не труде. ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, како то може бити?

АЛЕКСА: У Месец. И како смо се вратили, таки смо ту исту машину покварили. ЈЕЛИЦА: Пак шта сте у Месецу видили? АЛЕКСА: А шта се ту не може видити? Кад ми књига буде готова, имаћете доста читати.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди. Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност. Он ће чекати да се то некако само собом удеси.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 38. Јавор ишетао, Девојке гледао, Пак је говорио: “Која је ту моја, Јави се, девојко, Измеђ’ девојака.“ — “Ево ме, јаворе, Ал’ ти не ћу доћи, Док ми

Ал’ за гором огањ гори, Око огња коло игра, У том колу дјевојчица. Он се вата до дјевојке, Умори се, озноји се; Пак се маши у њедарца Те извади свилен јаглук, Утр себе, па дјевојку; Пак дјевојци јаглук даде: “Нај ти, душо, свилен

се вата до дјевојке, Умори се, озноји се; Пак се маши у њедарца Те извади свилен јаглук, Утр себе, па дјевојку; Пак дјевојци јаглук даде: “Нај ти, душо, свилен јаглук, Опер’ ми га, убјел’ ми га!

слуша; Слушао је овчар од оваца: Рогозом јој снопље повезао, Од леске јој ладак начинио, И донео лађане водице; Пак беседи лепоти девојци: “Дај, девојко, што си обећала!

“ Ал’ девојка полукава била, Пак се онда млада одговара: “Ид’ одатле, млади чобанине! Ако си ми снопље повезао — Твоје овце по стрњики пасу.

Ниже куле у пољу широку, Да му жању бијелу шеницу, Све сабира момке и дјевојке; Мобу гледа са истока Сунце, Пак дозива Даницу звијезду: “Ој Данице, драга секо моја, Да гледамо бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о

Јеленци јој пређоше, Ал’ не може та мома. Осврте се јеленак, Узе мому на роге, Пак је хита на бреге. Где је мома паднула — Ту је расла брекиња.

је за што, не бих ни жалила, Већ за једну грану рузмарина; Зашто сам је у суботу брала, У неђељу другом повиђела, Пак се за то расрдио на ме. А Бога ми, моје другарице! Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо, што је коме драго.

бостана када: “Што је небо — да ли је лист артије, Што је гора — да су калемови, Што је море — да је црн мурећеп, Пак да пишем три године дана, Не би моји исписала јада!“ 113.

Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у

“Драга ми је црне очи дала“, А да бих га у пјесни пјевала, Пјесне јесу одалице пусте, Оне иду из уста у уста, Пак ће чути мојег драга мајка. 195.

202. Које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Можда те, формалне, новости мање занимају читаоца? О њима треба говорити други пут. Што се, пак, тиче наших, хипермодерних садржаја, ми их се не бојимо.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Њима се отежу дани као месец, ови пак као године, а године као цели векови. Тако је и у Глишиној кући. Три године су прошле у том варљивом надању, Каја се

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Не могу да разумем шта је казао, ал', види се, лепо је казао. ДАНИЦА (чита даље): „Тежње су, пак, модерног друштва: стално сузбијање консервативних институција, заснованих на предрасудама и неморалним принципима,

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Тад јој рече Ристос Господ: Ајд’ у пак’о грешна душо, Грешна душо мејанџијска! А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св.

А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ако, пак, од поноћи ветар стане да реже, Да тресе у капке, односи кошуље са доксата, (Ветар пред којим жути листови у страху

Док ради, одједном јој се одмора прохте: Њу, знате, одликују висока чувства!” „Десница, пак, не зна за идеале Ни Серјоже, ни Јоже — не дај Боже!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Такве животиње не могу опстати у великим дубинама. Оне пак што живе у дубинама имају већином затворену боју, што је у вези са оскудицом светлости у тим дубинама.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Тако се свети природа, и тако Најлепши сан у ситни прах претвара: Од некадашњег раја бива пак̓о, Од кринолине сјајне, крпа стара.

драге душе, ако Ви живите сада за вечито време Непомичне, хладне, немоћне, и неме, — Ваш је други живот страшнији но пак̓о. СОНЕТИ И Сурово ће време наша дела стрти, Писало их перо, ил̓ пушке и мачи.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Најгоре им пак бјеху тавнице под дворове ђе дужде стојаше; у најдубљу јаму коју знадеш није горе но у њих стојати.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И тек сутра сиђе. Магду одмах, тобож неким послом, готово отера у село. Софка је пак знала да је то учинила само из страха, знајући да се Магда неће моћи уздржати, и да ће по комшилуку избрбљати о очевом

Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде. Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва срећна што је он, газда јој, дошао и час са њом говорио, једнако

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Гука се помаче, па се исправи. Бјеше ћесарски солдат, у сивој, дугој кабаници. Солдат диже дрхћућу руку пак прстима таче слијепо око, говорећи: „Добри вече, пане!“ „А што радиш ти ту?“ „Ја појду до Церна Хора.

А кад благоваше, дохвати сердар купу, протра брке, пак ће солдату: „Како ти је име, братко?“ „Јâн.“ „Како рече?“ „Ето, чуо си како“, прихвати домаћица, смијући се, „име

Ко видио није како Црногорци, уопште, дјецу милују особито дјецу познатијех јунакâ, а особито пак ако је јединче, тај појма нема о њежности тијех (по изгледу) окорјелих брђана! „Па ћемо те оженити, је ли де Милуне?

“ Сва четир извадише леденице. Сердар извади иза паса своје двије, које му бијаху увијек свијетле и наредне, пак изиђоше пред врата. „Стане!“ викну он, пред кућом, „донеси тај џевердар, па гађај и ти!“ Цура излети, пушком у руци.

Оставимо њих, пак свратимо к оној двојици момчади што на главици страже. При поданку гранате неке букве, у растоци њенијех дебелијех

Рука клону Турчину, а онај пробурази га, па кад паде, једним махом одсјече му главу, пак се упути за дрво. „Понеси главу!“ викну неки.

А мрско им пак сад бјеше оно презирање „фукаре“ и „никоговине“ којим њихови старији обично зачињаваху говор о тим „стварима“.

Дакако да је нашао начина да се са стриком састаје. Вира пак чекала га је и дочекала као озебао сунце. Тако му протекоше једна за другом, четир године.

донијеће се из Приморја, ако је што у ћеси; ако си обеспарио, зајмиће ти наши, па да би што и залагали; а за пренос пак, најлакше, јер и онако многи силазе у град пред тај дан!“ говораше му Ивана на само.

Видар му забоде онај писак у рану, (зрно га бјеше пробило с бока на бок, ако се сјећате) пак из уста млазну млаз вина кроза цијев. Рањеник задрхта и јаукну. Видар то учини неколико пута засопке.

Рањеник отвори очи и уздахну. Она потече да потакне огањ и да припали луч, пак се брзо врати. Поглед Јанков бјеше мутан и расијан с почетка.

Стана отвори врата и промоли главу да види небо, пак поврну се и настави што бјеше почела. У толико и отац јој поче да нешто иза сна говори, баш као да замјени свога

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Пословице су најмисаонији део наше читаве народне књижевности. Међу мањим пак говорним творевинама оне заузимају најугледније и највредније место, и то одмах после народних песама и прича, са

Осим тога, зна се и за специјалне песме тзв. „напитнице“ и „почашнице“ у стиху; у прози пак у вези са напијањем уобичајени су нарочити поздрави и благослови у облику здравица.

Говорне пак игре — тј. оне које се остварују само говором, и које нас на овом месту у првом реду и интересују, заснивају се на

(У пету). Као највреднији део говорних игара, загонетке немају за циљ да решавају компликоване рачунске радње, нити пак показују тежњу за каквом било дубоком мисленошћу. Народне загонетке су искључиво средство народне забаве.

О ДОБРОЧИНСТВУ — Ко што чини све себи. — Прво помисли, а пак учини. — Што не желиш себи, немој ни другоме. — Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.

— Порани мишљу, а покасни ријечју: нећеш се покајати. — Испеци, пак реци. — Језик — џелат. — Погледај низа се, а пака реци. — Цијени цијеном, а мјери мјером.

— Боље је омјерити, па кројити. — Сто пута мјери, а једанпут стрижи. — Мери и важи, пак онда кажи. — Лака памет — брзе ноге. — Нек’ ти уши чују, што ти уста говоре. — Реч се мери, а не броји.

— Док не рекнеш крајцара, не мож’ рећи форинта. — Киша пада капљицама, пак напада локвицама. — Капља капље у кабао, и накапа пун кабао. — Влакно по влакно руно.

— И ђаво кад право има, ваља му разлог дати. — Не чини све што можеш чинити, него само што је право, пак се нећеш покајати. — У правој руци и крив кантар право казује. — Боље је неправо трпљети него неправо чинити.

— Бољи је драм среће, него сто ока памети. — Дај мени срећу, а знање кому ти драго. — Дај ми срећу, пак ме баци у врећу. — Средња је срећа најбоља. — Срећу моли да те испрати, а нек’ те не причека.

Какво гниздо, таква тица, Какав отац, таква дица. Како сам се надала, Добро сам се удала. Киша пада капљицама. Пак напада локвицама. Која воћка пада земљи сама, Не треба се ни бацати на њу.

Комар стануо волу ча рог. — Приповиједа се како је комарац сио волу на рог, пак му запријетио: „Валај ти се с рога не дижем, приђе него ме молиш!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Приповијетку овдје 1. (Међедовић) и 49. (Међед, свиња и лисица) ја сам слушао од Тешана Подруговића, пак сам их послије писао како сам их упамтио; 18. (За што у људи није табан раван?), 32. (Пепељуга), 37. (Зла жена), 41.

(Соломуна проклела мати), 44. (Лаж за опкладу) и 48. (Све, све, али занат) слушао сам још у Тршићу, пак сам их послије писао како сам се опомињао, а 47.

(Два новца) слушао сам у Новом саду од једног просјака, пак сам је послије писао; 2. (Чардак ни на небу ни на земљи) написао ми је у Берлину 1844 године кнез Михаило М.

нашијех народнијех приповиједака и послао их Матици Српској да их она наштампа, а она их предала некоме да их поправи, пак тако остало и до данас, само је од њих наштампана једна у ІИИ. ч. Љетописа за годину 1846 „Сыхь царевь и три лабуда.

га стане од тога одвраћати говорећи му да је он још млад и нејак, а у свијету има злијех звјерова који се зову људи, пак ће га убити. И тако се дијете мало поумири и остане у пећини.

За то кад буздован насаде на кијачу, Међедовић да би га огледао јели добар, баци га у небо пак се подањ начетвороножи, те га дочека у леђа.

Чоек му одговори: „Сад ће моја кћи донијети мени ручак, пак ћемо подијелити што је Бог дао.” Међедовић му стане казивати како је он појео све што је било приправљено за неколико

па ни средњи не шћедне, онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак.

Стојша то опази пак је запита: „Што је, снахо, што ме тако гледиш? Или давно ниси видела човека, или се у што упознајеш?

Тако је онај служио а девојка прстен носила, и врло јој је био мио, јер је дању био прстен а ноћу леп момак, пак јој говорио: „Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.

” Кад се наврше три године дана, дође цар ка кћери својој, пак је стане молити да му да прстен. Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од нега се проспе ситна

9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. Била једна сирота жена која није имала од срца порода пак се молила Богу да јој да | да затрудни макар змију родила. Бог јој да те затрудни, и кад дође време, роди змију.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш. У суботу, пак, и у недељу рибе, и сир и све друго, и двапут дневно једе се.

Све, пак, молитве говорити уздигнутих руку, као што се каже: „Уздигнуте руке ваше у светиње и благословите Господа“, (Пс.

На тим службама и коленопоклоњења треба да буду по закону, када није празник. Празник, пак, зовемо када се на јутрењу поје „Бог Господ“.

Потом, пак, клепа у велико клепало, а онда и у бронзано, и позива све вас на јутарње славословље, чији почетак овако треба чинити:

“ (Јер. 48, 10) Треба, дакле, ово слушајући, од зла бежати и ка добру подвизати се. Ако ли га, пак, као неспособног и некорисног време обличи, као леног у служби и бесплодног, или својим рођацима да даје, или од

ГЛАВА 17 О поуци игумана братији и о исповедању Саветујем, пак, свима, браћо, када вам се постави игуман, пожурите се да му душа ваших наложите покрете све, и штетне помисли ваше

Ни ти, опет, игумане, рођацима и другима својим који не буду од потребе манастиру, немој раздавати, или пак сабирати и узимати себи говорећи: „Ако не будем затим игуман, да ово имам!

Ако ли се још не покорава и саблазан другој братији чини, да се изагна од игумана и све братије. Ову, пак, заповест дајем не само црковницима него и свој братији која су у манастиру, осим оних који изван манастира бораве.

Поменике, пак, заповедамо у Господу јерејима самим или ђаконима, да на свакој литургији спомињу у поменицима оне који су уписани,

А ви у спасењу вашем испуњени, као они који сте добро сачували оно што сте примили од отаца ваших, и мени, пак, храну духовну за ово вођење и поучавање у Господу пружајући.

Ви, пак, и манастир овај свети никаквом влашћу да не будете поробљени или измењени. Свагда постојано и непромењено да вам буде.

Тако, пак, Пресвета Владичица Госпођа Богородица Доброчинитељка да узврати њему овде владавини његовој, и у другом доласку Христо

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Само ми је жао било што ми је буквар издерат био, будући [да је] из њега учио мој брат Илија, пак га је у таково состојаније метнуо као да су курјаци из њега учили.

ново научити, кад би[х] год био у цркви, сакрио би[х] се у олтар, дочепао би[х] се влашког казанија илити поученија, пак би[х] читао до савршења црковнога правила (познато је да у Чакову сва деца српска знаду влашки).

људи, и не чујући да се око њи[х] гди на[х]оди каква пештера ни пустиња, није ово место за мене, мислио би[х] у себи, пак би[х] се невесео вратио у Чаково.

Пошао сам с њим до Сенђурђа. Мој добри тетак то осетивши, узјаше на коња, пак ето ти га око поноћи у манастир; два игумна, домаћи и странски — јоште при чашами.

док се | јоште може вратити и на прави пут упутити; иначе, идући куд не зна, мора у целом животу злополучан бити. Пак се чудимо зашто су неки младићи пуни ветра, самовољице, високоумија и упорности! Ево ти узрок.

Ови добри благодетељ млого би ми пута с родитељском милошћу говорио: „Бáба ће теби прекрасну девојку испросити, пак кад те видим у мојој кући ожењена, онда нећу жалити више што ми бог није ниједно мушко дете у животу оставио.

Ја ти нама[х] сутрадан метнем мој катихисис на греду, пак ти се помешам међу грчку децу, пак ти одем к грчком даскалу учити грчки.

Ја ти нама[х] сутрадан метнем мој катихисис на греду, пак ти се помешам међу грчку децу, пак ти одем к грчком даскалу учити грчки.

хиљада година у ком П[и]тагореву ученику била и као да је знала једанпут златни и слатки Сократов и Омиров језик, пак као да га је била, по напитку воде заборављења, заборавила, пак истом уједанпут опет као да се је с медоточном

једанпут златни и слатки Сократов и Омиров језик, пак као да га је била, по напитку воде заборављења, заборавила, пак истом уједанпут опет као да се је с медоточном сладошћом његовом састала и с горећим срцем и душом почела га учити.

је; и не упажајући у мени жељу да се к њему вратим, посоветовао би ме да сам веран и послушан, дао би ми који грошић, пак би отишао.

Тако ми Христа владике, то није право да ви мене частите, а да ја вас чиним плакати! Дајте, децо, пити!” Пак се онда окрене к госпођи дома, говорећи: „Како ја видим, ја сам вас с мојом беседом у невесеље довео; не замерите ми,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Још један примјер пак је доста. Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом. Јерковић се нашао прзница, те удари

те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.

А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је ономе бити светац, коме је бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!“ А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“.

„приђи краљевство твоје“, кадли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну: — Фра-Брне!!

Пошто предуши, хукну и додаде суд брату Шунди. — Ун здрављен вран! Донбро донша! — напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.

Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише Рдало, Кљако и Рора. Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.

Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати. — Таа-ко! Доста, доста! — рече Брне. — Вриме је лећи! Пак устаде и нагну се пут Стипана.

— вели Шунда. — Ах, Исусе! Исусе! — уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог. Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.

— Ма све су то празне ричи, и ја не знам шта оћете најпосли? Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра. — Јево мене да ти кажем без завијања, најкраће и бистро.

— Доста, гришниче, доста! — прекиде га фратар, више жалостиво неголи оштро. Али Ркалин плану на то, пак састави руке на крсти и рече: — Ко је виши гришник, ја или онај што заклања оваке лупеже, а вратре?...

— вели Шунда. Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се обрну к Јерковићима: — За име божје, шта оћете од мене?

Ркалина се заплака на поласку. — Ни-и-сам ни ми-сли-ја да... да те вриђам! — Ајде, жив бија, ајде! — вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши — као да бјеше свалио терет од стотину ока. — Таа-аа-ко! Уф!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

или нема света, Нема сунца, ни росе, ни цвета, Већ све тмина што је пак'о меси, А по тмини витлају се беси, А међ' њима прабесина спава Моју љубав у сну измишљава! Ј.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

се собраније стече у палату цара превјечнога: архангели првопрестолници и премноге хиљаде сјајнијех херувимах и пак серафимах благодаре творцу могућему рад повратка блажене тишине, за свијетлу његову побједу над владалцем злости и

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

а по једноме лицу, овакво писмо: „Поштовани господине друже, ако случајно сазнате да сам се преселио у вечност, или пак од данас за пет година не будете од мене добили никаквих вести, имајте доброту па отворите ово завештање, и даље

се и тргне колико год може, те тако на овај начин оцењује и проба: вреди ли дотично говече колико се за њега тражи или пак не вреди.

он намере какве имао да ма шта овде, на пример, манифестује, јер никад он гласка у сличним приликама није пуштао, нити пак своје душевно расположење откривао.

Он пак чинио је њој у томе по вољи, не из каквога страха од ње или какве потчињености, него зато што му је било жао нејакога

или на вестима из Кине, Индије и Русије, одакле би се јављало о догађајима заиста необичним и несавременим, док су пак филмску или спортску страну превртали као да је и нема.

Прошлог дана борба је свршена са јединственим нашим успехом и непријатељ је одбијен са великим губицима. Наши губици пак нису могли бити утврђени, јер се није имало времена за пребројавање.

Ни о ближем, ни о својима пак није се могло мислити! А пакост и завист, мржња и освета, ситне, безначајне бриге што нас немилосрдно растрзају у

А што ме гониш и натерујеш да ти галантирам? Зар ја не знам своју робу? Зар ја не знам шта смем, а шта пак не смем?

из недара кад је сиј’о на месту званом „Осоје“, и како право говорио тако му Бог помогао овога и онога света, а ако пак лаже нека га небески гром ту, на самом лицу места, сместа убије и згрумица.

Илија Васић пак, свестан да се никад у животу није хвалио у оном смислу, нити каквим било војничким чином и звањем од каплара па све

обрете се Илија Васић, једнога вечера, на ономе Крфу где се није знало да ли је имало више поморанџи и лимунова, или пак српских забушаната, „колонела“ и детектива.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Она показује на ову или на ону страну, или увис, с одређеном и чврстом тенденцијом, или пак равно низдол, према нашој котви у Земљи, сагласна с нашом земаљском гравитацијом.

Уосталом, можда је ти, сасвим изузетно уопће и немаш. — А која је твоја Мама-Јумба? — Ох! Ја их пак имам толико да их је тешко и набројити!... Наставио је мијешати батићем у порцеланском авану.

То је, у неку руку, престанак умјетности путем њене сублимације. За мене, пак, опасност је друга. Нешто управ супротно сублимацији умјетности.

А затим се ствар почиње развијати убрзаним темпом. — Зашто пак то? — Ни томе се још не зна прави узрок, али тако редовно бива.

Све у свему, слабо вјероватно. Али вјероватности су вјероватности, а могућности су могућности. У оваквим, пак, стварима не треба се задовољавати пуком вјероватношћу.

А да ли ће она имати једно или друго значење, то зависи од још нечег. То „још нешто”, пак, може да у човјеку буде или не буде. Треба храбрости, много храбрости за велике наивне ријечи!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

па ни средњи не шћедне; онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак.

Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше. Сељак напусти виноград, па постаде опет сиромах какав је био и пре.

— Ето, иде сунце уморно, а може бити да су га и облаци наљутили, пак ти у љутини може што учинити, већ се притаји док се оно не одмори.

Сунце јој одговори: — Има, има, мајко, него нека изиђе слободно, нећу јој ништа. Она онда изиђе, пак му приповеди сву своју невољу; најпосле му рече: — Јарко сунце, ти сијаш по целоме свету, ниси ли гдегод видело

Завукао се у собицу своју, па ћути и једнако кука. Лија пак трчи, па трчи за својим побратимом, док га једва једном стиже.

Он се захвали цару на трсу, оде до коња свог, узјаха га, и оде с цуром даље. У двору пак цар се дивио златној јабуци, миловао ју, шта није све радио с њом, кад наједном запази у јабуке обичан кличак.

Тек што бабу види, упита је што је ова гора овака, а она му рече да приступи напријед пак ће знати. Он приступи и баба та уведе у некакву авлију ограђену костима јуначкијем, а по авлији толики људи мутави и

Она му се зачуди шта му је, а он јој рече да му се разбио сан, пак се дигне, стане на прозор, па ону чудесну гору кад види, упита је: — Ма, жено моја, кажи ми што она гора гори.

У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: — Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.

Сад му даје џилит и заповједи да огледа може ли бедеме пребацити. Остала пак велика господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: — Хо, хо, јадан ти је, да он пребаци бедеме градске,

Она весела узме прве хаљене с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што

Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако Свет мојих радости, уморан, и моли За мир, за спасење, за смрт или пак'о Ја се свему смејем па ме све и боли.

Нагло одох к њима. Тамо видех како Залазе сва бића, и пропаст их носи; Видех да се гаси и светлост и пак'о, Неку мутну утвар да маше и коси. У тренутку једном не знам шта се деси...

Звала си ме себи. Ја се нисам мак'о; Радост сва у тузи пригрли ме страсно: “Ти си је љубио као огањ пак'о, А она је дошла кад је све већ касно.” И занех се потом.

Запали чула. Нека срце тако Пређе у усне к'о ветар у звуке. Нек тренут овај и бол што нас гони Расклопи небо и утули пак'о: Пољубац, к'о смрт, не види јауке.

З Моји дани умиру ми тако, А мој живот утеху не пружа. Моја сумња јесте и мој пак'о, Моја земља нема за ме ружа. Грозна сумњо, окове полета, Као ватра горела си снове, Сваку жељу што душу

Дошло се довде, али не знам како; Не знам због чега дан слободе спава; Не знам да л' живи зора и мој пак'о, Та стара зора и поднебља плава, Где сам волео, а где сам и плак'о.

Болесне, бледе, поспале тако Нада и вера, и бол утрн'о; У мраку овом види се пак'о, Човек у њему, живот у црно. И дошли дани тегобни, мучни, За љубав, мисли, за жеље моје — К'о мутни, модри облаци

Сад блудницу волим — заноси ме јако, Јер пољупци њени са уста румених Упијају небо — позлаћују пак'о. ИИИ Уживања трају док крв ври и тече, Мисао је болест заразна и стара; Жена ничег нема сем тела и груди, И моћ да

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Поменуо сам раније да ми је први поглед на Будимпешту скоро одузео дах. Први пак поглед на Праг изазвао је у мени чудно верско расположење.

продавале књиге или разни уметнички предмети, разгледајући најновије слике и читајући наслове новоштампаних књига или пак посматрајући фотографије и бакрорезе истакнутих људи тог времена.

Изјаве, пак, рођених Американаца могу бити налик на самохвалисање и бусање у прса. Када то исто говоре натурализовани Американци,

Ћипико, Иво - Приповетке

Уз морску обалу, пак, шета се одмереним кораком финанцијални стражар, утегнут у кабаницу и чврсто обувен. Његови тешки корачаји обијају се

Оба брата упрли очима у њ и желе да чују одговор, али он затеже, размишља — не зна на први мах што да им рече. Дотле пак Митар по погледима и кретањима браће досјећа се да се о њему води ријеч, па не губећи времена, стругне некамо.

Поред њих марширају војници, а он се не миче с пута, једе свој крух и гледа. Дјевојка се пак журно уклони с пута и зађе међу грмље. — Што се бојиш? — насмија се. — Има их те су бољи од нас...

— Иди са срећом! — рече јој господар озбиљно, а господарице пак настоје да је утјеше, мада их она у узбуђењу и не слуша, и не разабира њихових ријечи.

А Антица у кући, у врту, у пољу врши свакидашње послове, и тиме хоће да утуче успомене на прошли живот; увече пак приправи вечеру да дочека Марка, јер он погдјекад цијелога дана избива из куће: иде ловити рибе по пустим ратима, па

Тако Илији пролазе топли, летњи дани у тешкоме раду и још тежим спарним ноћима. А обикнувши раду и видећи да се пак штогод штеди од добивених пара, одлучи да издржи до краја.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Александар Блок пак, у своме познатом говору о песниковоме позвању, прво каже. „Песник је син хармоније“, а онда одмах додаје: „њему је

А, ако је пак становиште спољашње, ако описујемо туђу културу према навикама које смо стекли у својој сопственој, највероватније је

Ономе пак ко би пожелео да песму анализира још је важнија, разуме се, Недићева тврдња да је пред нама песма „митолошког порекла

Изгледа да се за њено разумевање тешко налази довољан контекст, пре свега књижевни, али и теоријски. Када им пак са нове стране приђемо, нашој пажњи неће промаћи да се у четири наведена стиха сан на рубу пролећа, пре но што ново

“36 Тако нас је сам песник, уз видљиво наглашавање значаја пренаталног живота, довео до саме пукотине у језику. Она пак, већ по природи ствари, сеже све до песнички моделоване слике света.

смо летимично да покажемо како су у језику чак и најформалнији моменти – а то су свакако правила дистрибуције или пак комбиновања јединица – крцати информацијама.

Занимљивост је, поред осталог, и у томе што ову појаву само код овога нашег песника налазимо; значајна је пак она зато што представља творно језгро или, другачије речено структурни образац према коме се неке Матићеве песме

Његову пак функцију није одвећ тешко открити. Пажљивим посматрањем лако се запажа да је Матић своја испитивања постепено усредсређ

У његовим пак симетрично организованим синтаксичким порецима често долази или до привиднога или до стварног стапања понекога њиховог

Оно пак што га посебно може да заинтересује јесте чињеница да песник више никада није хтео или није могао, свеједно, да посегне

Песнику је обликовна материја дата, наравно, у природноме језику; у ужем пак смислу гласовноритмички и сликовни састојци које говорни низ садржи представљају оне чулне елементе из којих песник

Увек, дакле, постоје два система, односно најмање два кõда, а њихово познавање служи за што пуније читање или пак оно тумачење поетскога текста које се може превести на минимално строг, једнозначан језик књижевне теорије, па и

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У прози пак, особито тамо где се у ауторово име говори, чини се да нема посредовања - јер аутор је што и писац!41 Из тог су неразли

Тако из управнога говора долази ја, које променом лица постаје она; из неуправнога пак долази име Тодора. Ето зато Станковић - и ту су појаву сви запажали - има обичај да употреби и заменицу и име лица на

Као прост и очигледан пример опет се могу поменути Тодорине речи с краја ИИИ главе. Што је пак у томе примеру такође занимљиво, и на шта ваља обратити пажњу, то је да су реченице дате са високим степеном

све мери према њему, па је стога за говорника ово оно што му је иза леђа, јер је њему ближе него саговорнику; то је пак оно што је између њих, ако већ није ближе саговорнику; а што је још даље од то именује се као оно.

Што га пак чини сабласним, то је што месечина не само да испуњава кућу него, тамо, и „упија у себе” светлост са огњишта: „И када,

Њих на првоме месту чува породица као јако друштвено језгро. Њихово пак кршење у свим случајевима, без изузетка, доноси казну, или проклетство, или пропаст.

Тако се Младен постепено формира као супротност Софкина: он је потиснуо тело прожевши га моралним нормама; она је пак, кад дадне маха своме телу, стално на ивици да те норме погази.

Функционишу, дакле, попут верба диценди. Јунакињин пак говор (и размишљање) није „чист”, јер у њему „чујемо” и Тодору како - разуме се, латентно - говори и размишља.

Уводне речи - оне упућују на Софку - у реченици коју ћемо цитирати гласе „видела је”. Тодорин пак глас „чујемо” најјаче у синтагми „као свако дете”, а то „дете” је Софка.

види аутор - који је већ по својој основној улози спољњи посматрач и посредник окренут према нама читаоцима - или се пак хотимично и редовно пропушта кроз чула, свест или сећање неког од ликова, тих непосредних и непосредно заинтересованих

На питање пак одакле ће тећи, и да ли се уопште може добити „слободан” ритам кад не буде било „везаног” метра, није тако лако

За анализу пак - као што ћемо ускоро видети - најзанимљивији је случај када се при измени реда речи кида најужа синтагматска веза,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Гром га прати, а он лети; Куда лети, куда бега? Оде цркви, пак ту сруши Крст са храма Божијега. Шта то чиниш? питали га А он шапну, кад се стишô: „Ко би чуо моју тајну, Тај би

га коњаник Тај кивни разбисвет Пред њим се стрела отисла, Сва црна у свом злу, Ал’ јахач језди стрелније, Пак престиже и њу. Кроз тмину језди јахач брз И лов ће стићи свој, Чујемо шкрипат зуба му, А не знамо га ко ј’.

„Ох, да топле сласти; сад видим шта значим. Ето, сад ћу цео дувар да помрачим! Још маличак пак ћу видет’ собу црну!“ У томе маличку у пламен насрну, — Пак нестаде и ње и њезина сена И лудила њена.

Ето, сад ћу цео дувар да помрачим! Још маличак пак ћу видет’ собу црну!“ У томе маличку у пламен насрну, — Пак нестаде и ње и њезина сена И лудила њена. »Јавор« 1893.

Ниче лице није свело, Ниче око суза лило, — Јер се није ништ’ почело, Пак се није ни свршило. Ако буде тако штогод, Романтиком провејано, Не брин’те се, добри људи, Неће остат’ неспевано!

бркове обрисô бих тако на тенане, Кâ што брише Абуказем наше готоване; Пак бих јоште поиграо од усхита сама, Кâ што игра многи кривац под твојим шибама.

То је тако чешће било од стара земана, Пак се ево потврдило и данашњег дана: Навршило с’ сто педесет његових прошета, И многи га траже да ку с’ честита опета;

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

То је, фрајлице, оно што се искорењавати мора и што ја опорочавам, а не мода. Што се пак Јелице и Феме тиче, и ту ми замерити не можете, јер ја чиним моју дужност.

Да би пак дјело ово — какво је такво је — у мраку не лежало, предузео је сочинитељ Ружичићу невинију ролу дати, и то у време кад

Но јошт није доцкан, моја лепа Евицкен, само се ти на мене угледај, пак се можеш јошт колико-толико поправити. ЕВИЦА: (Ах, боже, шта ће јошт од мене бити?) ПОЗОРИЈЕ 2.

ВАСИЛИЈЕ: Забога, гди сам ја? ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој. Ти си може бити тражио просте људе, пак си дошао код ноблеса. ВАСИЛИЈЕ: Та ја нисам луд; колико сам пута долазио док је јошт и покојни мајстор живио.

Ух! (Наједанпут га пусти.) Ух! усмрдила сам руку (дува у руку, пак је после брише марамом), сад је морам три дана прати, док је опет у ноблес доведем.

ВАСИЛИЈЕ: Мајсторице, то није лепо од вас. ФЕМА (полети на њега, пак се опет тргне): Вуци се, кад ти кажем, из моје куће, или ћу таки пандуре дозвати.

Оћеш да се љубиш с њиме? (Василију.) Напоље се вуци! ВАСИЛИЈЕ: Забога, мајсторице, имате ли душе? ФЕМА (пође, пак се тргне): Ух, што не смем да му се приближим, да га сама истерам. Али чекај, безобразник!

код госпоје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала, нисам јела скоро, пак срнећи черек и штрудла, то је штогод коми фо!

Токајер је тако био красан, ја га нисам скоро пила; пак опет кафа, шећера сувише. Ту сам и Финеску повела, о бештија једна, и она се баш добро частила, пак најпосле заспала

Ту сам и Финеску повела, о бештија једна, и она се баш добро частила, пак најпосле заспала под асталом. Вичем ја: Финеска, Финеска,...

једва сам је пробудила; то вам је мопс, да се не може исказати: волим њу него најбоље печење. Пак како сте ми, како сте ви ручали? ФЕМА: Мико фо! САРА: Драго ми је, без друштва то најбоље није баш могло бити.

ФЕМА: Коми фо! (Ода поносито.) АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА (чешећи се): Само запиши, Анчицкен, пак ћеш ми послати конту. Ти знаш, велике мадаме о новој години тринкелт дају. Анчицкен! АНЧА: Чујем, милостива госпоја.

Краков, Станислав - КРИЛА

Опет је тишина на фронту. — Је ли нађен и други митраљез? — Није, однели су га собом... — Фић, фић.... пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак...

Опет је тишина на фронту. — Је ли нађен и други митраљез? — Није, однели су га собом... — Фић, фић.... пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак...

Опет је тишина на фронту. — Је ли нађен и други митраљез? — Није, однели су га собом... — Фић, фић.... пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак...

— Је ли нађен и други митраљез? — Није, однели су га собом... — Фић, фић.... пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак...

пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак... — крушуми ударају о камен и прште. 3а гомилом камења мајор Милорад је опружен и дрхти.

пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак... — крушуми ударају о камен и прште. 3а гомилом камења мајор Милорад је опружен и дрхти.

пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак... — крушуми ударају о камен и прште. 3а гомилом камења мајор Милорад је опружен и дрхти.

пак—пак, пак—пак... Запрашташе експлозивна зрна у бесној трци. Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак... — крушуми ударају о камен и прште. 3а гомилом камења мајор Милорад је опружен и дрхти. — Пси, опет ће да јуришају.

Носио је само црни завој на лицу. Мија пак није хтео никаквих покрета, промена. Све је било тако мирно и бело око њега, и досадно, да је он на крају заволео ту

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Она је дошла била под Зајечар те је у велико-изворској битци поткрепила Осман-пашину војску. Сад пак, пошто су Турци заузели Зајечар и добро се утврдили у њему, ова је дивизија постала излишна на Тимоку (кад се с те

да су око 4—5 часова по подне довукли и знатна поткрепљења с оне стране Мораве (од Али-Сајибових трупа); нарочито пак дојурило је много Черкезије.

Србији, моја вам је влада говорила да је »све спремљено и готово.« Ја вам пак могу пећи да није спремљено ништа и није готово ништа.

Али не, одлазите од мене црне мисли! одлази грдобна сумњо; ти си породе тмина и душевних омрачаја: »Тебе је пак'о зач'о И бацио на смет У свом најљућем гњеву На љубав и на свет.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ВИИ Месечина, — ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Пак се мало у сну насмијала, — Од тога се поноћ засијала.

Гаси се жагор, тишма, Ни птица не полета; — Још мало пак ће за нас Нестати цела света. Ни речи наше неће Светињу рушит’ тију; Чујемо само једно, — Како нам срца бију.

Све остало као нека Увреда голема, Пак ми виче: Ту смо, ту смо — Ал’ ње нема, нема. „Ви лажете, нема ни вас, Нема света, сјаја!

То је туга, што те дигне, Пак те у свом крилу њија, Сваки дан ти срце рани, А рану ти још превија! Што те љуби, што те пази, Око тебе брижно

Сахранисмо ј’, — а гробље је Тад на брегу било, Било брегу на обронку, Пак се одронило. Сестро моја, нежни цвете Старих успомена, Нит’ је срећа, нит’ несрећа Што ти гроба нема.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

све живо дру Же; к'о да знају да си ти све:тло огледало свију добро Та; саблазан, драги мој, ниг:ди ти не сејеш; нит пак, Да за мир на свету ти не мариш; јест истина!

Предговор пак не може имати други задатак сем један, практичан и сасвим посредан: да читаоца донекле припреми на те старе поетске

света, Пристрастије чудно међ госпама цвета: Поносе се једне, друге су стидљиве, Многе преко тога јоште су ћудљиве — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и оне дати намолити.

— Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Калуђерски живи сасвим сека-Неда, Нит' хоће у очи коме д

сека-Неда, Нит' хоће у очи коме да погледа; Затвори се сама к'о дувна у кући, Кроз пенџер погледи, ником не да ући. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

и Свете библије Разговори јесу госпође Марије; Нит се она пече о овоме свету, Нов сваки час чита божствену трисвету. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

У усти јој дурма о светињи слово, Срце за чистоту умрети готово, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

“ Но то не [— — — —] мора бити Сени, Јер на таке речи од стида црвени. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

Дакле, уклонт'е се, страни, Јер коме је дужна, и ономе брани. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

И кад спава, само о молитви снива, Замазала свеца што често целива, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. О дружеству ко сме слово рећи Тоди?

На сенку се срди што поред ње ходи. Пре би прстом турску Србију потукао Него што би Тоду на игру довукао. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

громови севала, Славујевим гласом сова пропевала, Пре би сунце зрака лишило се свога Досад него Ана обљубила кога. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Једно видиш оком срца свога, На темену бедне садашњости, Сињи терет ропства и прогонства. Видиш Босну!... Пак и опет...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Писарчић: Да, јуче сам доша'. Судац: Никад нисте видјели овог човјека, нити он пак вас? Писарчић: Никад! Никад га нисам видио, а ни он мене. Судац: Е, Давиде, како је име господину?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У бугарштицама је феудална атмосфера наглашена јаче. Десетерачка поезија Вукове збирке креће се пак на подручју личног, породичног и општељудског и у складном сазвучју са свечаним тоновима успоставља својеврсну

одрасла човека, Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала, превртала с њоме,/ Пак је руци тијо бесједила:/ "Моја руко, зелена јабуко!/ Где си расла, гдје л' си устргнута").

У самој пак Краљевини Србији и у њеној престоници Београду нагло јача француски утицај. Био је то срећан стицај околности, јер су

Булатовић, у ствари, започиње нову развојну етапу у српској прози. У поезији пак новом поколењу припада Иван В. Лалић (1931).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

“ Пет другара, пет стражара Буљубаше реч су чули, Али нису претрнули; Ни пак црта мушког лица — Страховања јадни млази — Трепет душе да изрази И страшљивост кукавицâ...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Али доцније пак је била и радосна што може стару навику да продужи. Да је као пре готово сваки час код Младенових. Да слободно,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

бити и седиште виле, која се налази под кором (Бог да момчету златне роге, и оно »прободе кору, Ал̓ у бору млада мома, Пак засија као сунце«, нар. песма, Софрић, 26 ид). Али за бор везују се и више представе. Он може бити божанство.

основе после завршеног ткања) не ваља употребити за шивење или крпљење одеће мушкараца да их не бије зрно у рату или пак да их не напада звериње (ГЕМ, 27, 1964, 356). Међутим, Вук (Рјечн., ѕ. в.

У Карану пак, како се види из једне тамошње народне песме, вила је стрељала младића »Кога мајка није веровала Ни ујамка нити

кида перо по перо говорећи: »Рај, пакал, пркаториј« и ову радњу понавља све док не »приде задње перо на рај«; девојка, пак, »жута зрнца, ка су насред маргарети«, окруни и баци у ваздух: имаће онолико деце колико јој зрнаца падне на длан

И у Каставштини верује се да је мрак дух: »велике ноги има, велике ручини на главе, нима образа«; »тапа кô да би сена, пак га ни чут кад ходи«; »чловека само зграби и несе га ћа«, али не »ва тујо«, и не чини му зло (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 106).

цвет, »од тога часа није више разумевао живине« (ЗНЖОЈС, 13, 1908, 308). Поповци, пак, верују да човек може доћи до п.

Ћипико, Иво - Пауци

па је тога часа слађа од ичега на свијету; гдјекад пак, чисто обе жене су му у вољи, те му је тешко лучити једну од друге.

води се жестока борба ради положаја: ради се о томе која мора бити засађена са десне стране — или она хришћанска или пак она кршћанска!... О томе премишља Раде путем и док му један писар из чаршије слаже тужбу.

А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће. Мјесец нагињаше к западу. Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.

За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је

Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед... Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. На догледу мора застаде.

Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује. Но засве, кад наљезе

—Ја видим да се арчи без користи... Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.

Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара. Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: —Зар

Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади. Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.

Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме. Око пете уре изиђе пред дућан.

Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.

Синуше му памећу старачка обличја, која познавашеиз дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса ... Попође.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Свеједно, он би ионако послао Макарија да ме убеди. Овоме пак нисам могао причати све те ствари о перу, лукви маторко би зачас смислио нешто исто тако подесно, навео би нешто из

схвате да је наше размимоилажење друге врсте: он настоји да сачува животе успаничен пред страхотама овога времена, ја пак тежим очувању онога што се може назвати уљудношћу, супротстављајући је дивљаштву које се на нас искезило као гладна

Они, пак, мислиће да су торбе нешто што им поклања манастир за опроштај. Никада неће сазнати да сам ја за њих крао.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

„Шаљући пак уз то и наше очинске поздраве и благослове, молимо се за ове што је најбоље Богу, чија благодат нека буде са Вашом

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

периоду свог живота обављали неку просветну функцију (учитеља, професора, школског надзорника, писца уџбеника или, пак, министра просвете).

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Откад је овог нашег, као што га видимо, света, пак досад, и докле год људи буде, било је, има и биће моралиста који непрестано на људе вичу, псују и прете, и с трипода

Нађе ли се пак какав Диоген, који ће ме сожаљивати што сам и погдикоју лепу ствар у моје лакрдије умешао, представљајући да је

»То ће бити нека епопеја?« — Управо. Већ је пропозиција совршена, сад јошт инвокација, пак таки да се сече и пуца. — Али таки при почетку мога сочиненија напада ме недоумјеније, кога би ја по обичају призвао

Све крпеж и огрижај. Фала вам лепо, заповедајте и други пут с објавленијем на пренумерацију, пак ћемо се разговорити. А сад доста; фала вам и опет на крпежу и огрижинама!

што је приметио да понајвише ћаци, који у школу иду да што науче, књиге пишу и за народне учитеље себе издају, пак је мислио да он као стар човек веће јошт право на то имати мора.

— Он запита свога поочима где су острови на којима дивјаци живе, да он к њима отиде, пак да види би л’ га смели заклати и изести.

Што се пак мога ироја тиче, за оправдање јавити имам да би процес од свију романџија на себе навукао, кад би од њиовог начина

ништа друго не значи него ћушнут, ништа мање — — Збиља, Роман нас чека у Египту, ајдете брже, док није оладио, пак ћемо га после теже наћи него девојка од 200 поклада свога суђеника.

поетическо воображеније имао, особито сном збуњен, помисли да су то они исти непријатељи који ће га у ропство водити, пак распаливши се гневом Краљевића Марка, »Мене у ропство?« викне. »Бурјам да у ропство дође?

Највеће пак упражненије житеља поменуте палате било је спавање, и баш су се случајно сви у овом положенију находили кад је наш

Овај пак витез, ставивши се у позитуру Краљевића Марка: »Шта«, повиче, »превара? Не боји се Бурјам јошт!« Со тим полети на једно

Ја нисам јошт роман видла без љубови, код вас пак осамнајсти је табак (овде моја комшиница пресомићен табак разумева), а о љубави ни мукајет.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

краве, козе и ждребад, уверен да на тај начин неће доћи у сукоб нити са застарелим погледима нашега друштва нити пак са љубоморним кројачима. То исто, само мало друкчије, и са једним композитором.

а вероватно је не уме објаснити ни свако други из моје генерације, као ни из генерације која нам је претходила, нити пак из оне која нам је следила.

Овако згуснут ваздух ће за неко време спречавати отицање нове струје у цев. Кад пак ова згуснута партија оде дуж цеви, онда ће на том месту настати разређивање ваздуха, после чега ће непрекидним дувањем

Ако је пак брак једна дужност према отаџбини, онда би га бар требало тако удесити да се држава одужи признањем за добро и савесно

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ја пак немам ништа против морала, као што немам ништа ни против академија наука, већ знам да живот постоји пре и после друштве

та отежанија све је смиренији, све му је потребније да говори - врло усрдно, као да се каје за своју сумњичавост; што пак лаганија, једва дотичући га се, лежи му твоја рука на рамену, он је још увек узбуђен и болан, али га бескрајна нежност

Сада пак покушавам да мислим друкчије. Најпре, шта Шта? Ничег зар у рукама, Чиме почети живот нови: Последње богатство које

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ако закасни, Златокоса која чува трећу стражу поново ће се претворити у белу змију и главе му на раменима нема! Ако, пак, прерано стигне, опет ће на змију налетети. Златокоса се у своме обличју јавља само кад се сунце и месец размењују.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

На пример, Грци у поређењу с модерним народима, или пак Шекспир. У погледу облика уметности, као што је, на пример, еп, чак је признато да у свом класичном виду, који ствара

Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може! Али револуционарност наше епике није само у покличима, у појединим речима.

„да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“, таквим и сличним хиперболама описана је турска сила.

Воће убојних кола мислиће да си устукнуо од борбе из страха и тако они који су те ценили презираће те. Они пак који ти желе зло говориће с подсмехом о теби и кудити те због слабости; шта има болније од овог?

А у боју он је био онај „добар јунак“ „што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава“. Какав замах и откос!

Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит' се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може! То је прави двобој речима, изведен изванредно вешто и снажно.

Милош пева, вила му отпева. Примаче се царица Милица, па ухвати за узду алата, руке склопи брату око врата, пак му поче тихо говорити. Прва в ј е р о, потоња н е в ј е р о!

Цар испроси по књигам' ђевојку, пак дозива Тодора везира: „Слуго моја, Тодоре везире, да ми идеш бијелу Леђану, моме тасту, краљу Мијаилу, да ми с њиме

Вели њему Тодоре везире: „Хоћу, царе, драги господине“; пак с' опреми, оде у Латине. Када дође бијелу Леђану, лијепо га краљу дочекао: вино пише неђељицу дана.

Кад ујутру јутро освануло, опреми се Тодоре везире, пак отиде бијелу Призрену. Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире, виђе ли

твоја, два сестрића, два Војиновића; у лићу су тешке пијанице, а у кавзи љуте кавгаџије: опиће се, заметнуће кавгу, пак је тешко џевап дати кавзи у Леђану, граду латинскоме“.

“ Стаде царе купити сватове; скупи свата дванаест хиљада, пак подиже низ Косово равно. Кад су били испод Вучитрна, гледала их два Војиновића, међу собом млади говорили: „Што л' се

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Тако ће се знати да долази нова опасност — тумачио је Јованче. — Појави ли се пак нека повећа група, једно седам-осам, нек један од њих одмах трчи у први заселак и нек јави народу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ко стрњиште или пшеницу? МОРЕ Ка и море што некад врло се с буком диже И с таласом о брегове бије, Пак и опет се натраг у себе И скутава тишећи се, — Тако је и човечаско срдце Подизато на жалост, на што ли друго, Срдење,

СВОЈОЈ ДУШИ Јучер си била душа хананејска, с грехом обтоварена, дор к земљи погрбљена, а данаске си се пак с божија слова исправила, те управо стојиш к небу гледећи!

Пре си точила црвен грех, а данас изнова си пак процветала и повратила си се ка увенут цвет угледно, јер дотакла си се исподмукла Христова скута страга, и своје ти

Од сеј доби чувај добро то излечење, да пак не отвори ти се та крвоточива изнутра рана, јер знај то, да свакад не мож' добавити Христа красти од њега своје лекове

И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије. Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу. ХВАТАЊЕ СЕНКЕ Било ли, или ништа не било, привиђено, пак нестало га, развијало се ветром и

Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу. ХВАТАЊЕ СЕНКЕ Било ли, или ништа не било, привиђено, пак нестало га, развијало се ветром и отишло ка испод трчућих кола прах и дим у маглу!

Бојим се за душу да не враг потера је и стигне пак у земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах учини. Бојим се душом: милујући ми неправицу омразих своју душу И

Бојим се твар творца ми, да како су му руке створиле ме и саздале, тако пак ја, неблагодаран, од силовите му руке да не ископним ка лед од ватре.

Не спавај у несвести и у дубоком забуну своме! На опрезу се свакад држи, те од срдца уздахни, пак распружи своја ти летећа преко света умљива крила, и свуда, целопаметљиво пролетањем вилајетским свачији живот

целопаметљиво пролетањем вилајетским свачији живот промотри, да прознаш послове човечаске, своје им воље овдашње. Пак сећањем се згледни и на твоје ти из младости прве послове, јесу ли за коју поштену хвалу дичну пристали ...

Понајпосле — незнана смрт, мирна, зла ли. Мртвим пак у гробу смрдљиво раструњење. То је свима последња издата част.

Спомени се худниче, што си собом! С кошчина састављен Од главе до ногу И са жилами сашит. До времена потом пак Сав просут и ниушто обрнут. СМРТ Да не превари смрт И уљезе кроз та вратца наша, Штоно се чувства осећња наричу!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко урадио, то није нико други него Манулаћ.