Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Прођи ме се, тако т' Бога, Сунце моје, душо мила, Док је мене мача мога, Младе крвце док по жила, У пакô би јунак сишô Па весео ван изишô.
Пегазу, Ал' се збуним, те промашим стазу, Па ударим кроз камење неко, Бог поможе, већ мисли утеко, Уједанпут зину пакô на ме, Та јаруга, брате, пуна таме, Оцек страшан, ао мога јада, Што ћу тужан, куда ли ћу сада, Да л' јаруга да
помисли е јадан погину, Ни се мако, нити тужан дину, Та од оне големе страоте Мал' ми душа на нос се не оте, Ох у пакô да сам јадан пао И ђавлу се на рог натакао, На већојзи не би муци био Него онда, Вишњи је убио!
Још осети се оном грдном јаду Да он му дивну присвојио младу, Па жели њему још више нег' пакô, Јер њему с' чини е умире лако; Па дркће јунак, од гњева трепеће. Но шта се оно ту подаље креће?
XИИ Часак само, ал' пун лета, Пун век јада, пун век мука, Живи пакô овог света, Ал' без гласка, без јаука, Ни се миче, нити куша Да се отуд искобеља, Укочена стоји душа, Нити мисли,
полако, Упути се дому своме, Па гледећ је мирну тако, Ко б' по лицу рекô томе Да де мир се тај навукâ, Беше отоич пакô мука. XВИИ Уђе у дом — ал' напољу Стоји вечер мирна, тија, Једва ветрић доби вољу, Да малчице проћарлија.
Ја га уби, ма и себи Живо срце сасвим преби. Ох да можеш, мати, мати, У срце ми погледати, Да виш пакô што ту гори!“ Глену горе коме збори, Ил' је дремâ, оли дрема, Ал ма како, сад је нема.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А није ли божанствен судијо у подземаљски пакô послô те, земаљски што се роб усудио у надземаљске дират послове? И с паклом би се волан борио толику ко је страст
Ал' немој тако да се жестиш јако! на ноге момци! растурите пакô! палите тамо оне куле беле! грејте јој срце сред ватре вреле!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На развали сам света Мисли одмарао, И светове сам нове За тренут стварао. И врагу сам се ругô, У пакô слазио, И дуго сам га дуго Ногама газио; И док сам ногом тако Врагове нотирô, Главом сам, чак и срцем До веба
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Јест, ту је пакô... Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај! (Показује на Станоја Главаша.) Та бледа глава,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
или нема света, Нема сунца, ни росе, ни цвета, Већ све тмина, што је пакô меси, А по тмини витлају се беси, А међ њима прабесина спава — Моју љубав у сну измишљава.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ још не видиш? Е, Ђурђе! Ђурђе!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да ниси анђô — ја бих веровô. Да пакô сипа најљући јед У часу да ми .
КАП. ЂУРАШКО (стане пред врата): Довде, а даље не! Ви извршници воље паклене — Пакô је ваш!... А рај је ово мој! Власт ћемо нашу овде делити, На овог прага каму студеном; Па освојите л’...
А рај је ово мој! Власт ћемо нашу овде делити, На овог прага каму студеном; Па освојите л’... нек буде пакô све — И ноћ и дан и неба плавог Дивоте вечне трепер небројани Нек ноћи ваше постане дан...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Тако! Кад проту не знаш чувати, који с тобом залогај братски дијели, а ти сад носи поздрав у пакô старом Џибукарди! О-о! Ама како су могли ући?!
А зељова! — раздера се и стаде љутито, злобно шкрипати зуб'ма. — Њега је прото опремио, да носи у пакô старом Џибукарди селам, ама максуз селам, што балије кажу!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!“ „...Ја никада!“ „На спалиште! На спалиште! Пакô своју жртву иште: Душу, тело и списове, И јунака вере нове! Све нек’ иде на спалиште! На спалиште! На спалиште!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тај звук га у душу такну, и он се затресе лако, Неверство црње му дође, те букну у њему пакô. Склоност да сваком прашта, па дакле и својој жени: Један једини случај у пламен освете смени.