Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Чудно! Ја нисам богослов, али да сам професор у богословији, ја бих мојим ученицима вашим примером доказао да другог пакла и нема, да су ти ваши боли вечити огањ што с оне стране гроба сваког насилника чека...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Срце које је за љубов од бога сотворено, мети га сама у рај, пак не жели му горега пакла. „Но, љубио би бога”, — рећи ћеш ми.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
На прагу команде, на самом прагу пакла, брат га заклане жртве ножем закла. Заклан Кондор паде у јесењу траву, осветник допаде и одсече му главу.
А одсечена је глава, косе плаве, више од живе говорила главе: да се нисмо одмакли од пакла ако је стрелац стрељан, ако је кољач заклан.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
то је та унутрашња снага и сва је игра ствари у мењану оне покретачке снаге; и док васиону не пождре и не спржи ватра пакла таласаће се све тако тамо-амо, без моралне организације, у вечној борби за опстанак.
Африка
У страшној галами бубњева, под јаким јутарњим сунцем, изгледа као да је дошла из самог пакла. Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад треба поћи у пакао?“ Поп се и на то сетно смешкао. Ту причу о ужасима пакла, каже, измислили су папежници! Нема тога у нашем светом и слатком православљу!
Нема пакла, нити ће он горети у паклу, или ико други. Све што беше у животу,, смерт брише, као мати сузе детета. Него је тешко у
Шта тражи у њеним очима? На шта мисли? Исакович јој тада пребаци што је дошла. А затим, ко зна зашто – ко зна из ког пакла људских успомена – рече јој да је лепа, али да би била још лепша, кад би имала крупне, зелене, очи, а трепавице боје
У недоумици, у страху, у ужасу, Варвара је, изненада, имала само једну мисао, само једну жељу, да изиђе из тог пакла, да се сакрије, да се склони.
То је, каже, траг пакла. Жиг нашег порекла. Шала Нечастивог са људима. Предлагао је пуштање крви, Петру. А кљукао дете, неким прашковима, и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Луди сте ако мислите да сам успео да видим лица путника. Очни капци били су ми тешки и испечени као да долазим из пакла. Није ми се ни гледало. Није ми се уопште гледало, хоћу да кажем.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и свиленим тракама и перјем, које је ваљало чувати да се на њега не седне, морао је да дискутује о стварима раја и пакла, о анђелима и арханђелима, јер су били, просто, увртели у главу да га покатоличе.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За љубавне исповести монахиња које је однекуда из пакла на сунце изнео пакосни ђаво. За писма туђинског војсковође кога се трагична страст дотакла према властелинки крај
ИДУ ЦАРСКИМ ДРУМОМ Иду царским друмом људи као из пакла утекли, непца им љута рана пали. Ко су они, ко су они? То су грешници што су хришћане у другу веру продали.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
плинских пећи, ни вечито зујање АЕГ-система, на коме човек не може огрејати ни дланове ни душу, ни љубичасти пламен из пакла пећи на нафту, ни цицијашка топлота лондонских пећи на пени, то није отровни дах гвоздених наказа из студентског дома
су истим језиком и био је мир, а не рат, када се с оваквим дивљаштвом унапред рачуна, а опет се налазила усред пакла, који чак нико неће ни приметити, јер је безначајан и чест и код свих, када чују за њега, сем благог гнушања изазива
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Па ни камен му мâ не спречује, чак на дно пакла продире му јек, разбирају га дуси пламена. Ал' онај горе, тај га не чује; већ отвара Филишћанима свес', чује га млади
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Покаже лежерно на два пакла „Винстона“, љубазно чаврљајући са свима наоколо. „Како си, душо?“ и ти системи, а затим сачека да се остали утишају и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Огњиштем пакла, пијана водо с потопне хуке, громови беру орахе, зукве пуштени с ланца, смакнути с таса, сажижу букве.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Чуче испод Јоцине стреје враџбине древне Халдеје и оштро врије, зрије и бије мирис пакла и алхемије. Кад, ево, има дана десетак, и Јоци црни освану петак: прокашља као магарац стари, зноји се, гори,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«... И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла... У њој се породици страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна...
Љубици смрче пред очима... дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола. О, кад би га само могло нестати!... Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу.
О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!... Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Ћути, засад је важно да је жив! А, док је жив, још може да се извуче! ГИНА: Пре би се из пакла извуко! Видела сам како изгледају они који, несрећници, не знају òбогу две!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
чудне бројке, откривали свећи у одећама црним тајне, које слути само камен драг, и ваш цвет црвенећи као алем пакла са дојке.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Смрвљеног ме пусти када зора гране Из црних дубина разјапљеног пакла... ОСВИТ Кад дође ноћ и широм целог света Плине тишина што крепи и годи, И дуге сенке високих дрвета Падну по мирној
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Крваве су сенке пројездиле туда К’о авети мрака пред капијом пакла; И тресла се земља из дубина свуда, Кад је царство пало к’о кула од стакла.
Али оних што иду одавде Пуни стрепње и страха и мука Ретко кад се мисао дотакла: Да си излаз из животног пакла, И утеха, и велика лука Вечног Мира, Истине и Правде. ТЕЗА Раскошна дворана... Свет, музика, свеће...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ако је Адам умро, само му је по мучењима остао отац. Ја сам злотвор. Најгрешнији човек који је газио земљу. Нема пакла за мене. Нема божје казне. Зрикавци тестерицама косе ливаду, травку по травку. Не чује их.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То безнађе као да се спусти, из пакла, са мо онда кад зло у људима потпуно помахнита. Тада на све пролазе стане да улази и смрт, човек више не може ништа а
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Смрвљеног ме пусти када зора сване Из црних дубина разјапљеног пакла. М. Ракић ЦXXВИ НАШТО МИСАО... Нашто мисао, кад није дубока Као вечност што је!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
црном павиљону, у коме је она била срећна кад су сви други патили, где је она рај свој пронашла у понору најстрашнијег пакла. — Yеѕ, мy дарлінг, Праy, беліеве ме. Анд [И] хаве мy оwн хоре!1 ...
Ја бих рекао да су сенке; корачам, па ужаснут устукнем над њиховим мраком, као над црном провалијом пакла. Препадам се, страх ме да ћу се сурвати.
Ми смо се провлачили између пешака, кола и топова, грабећи да изађемо из овога пакла. Кад прођосмо поред џамије, пуковник Недић нареди да се поруши.
доле на земљи, да би му добротворска душа горе на небесима у блаженом вечном покоју и на што већој дистанцији од пакла почивала, сем једино што за живота не беше предвидео да оним Београђанима који би у његовој задужбини примили скромно
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Данас они незаситно xоће да им се прича о њиховој болести. Људи траже што голију конкретизацију свог зла и свог пакла... Наравно, социолози и прагматисте пледирају за оптимистичку или „перспективну” књижевност, како они то зову.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
при појави сваке Невоље која диван народ прати, Велику неман коју даде тама, Што зна да рађа к'о проклета мати, Изуме пакла и плодове срама, И још невољу која народ прати.
Беле ноћи, пуне греха, пакла пуне, Дане магле, пуне страха и ужаса, И часове живог бола кад се куне, Кад се плаче и без суза и без гласа — Све их
У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца. Старост поцрне, човек поста сед. А иду они, посланици пакла. Напред корача побеснео пир. Тресу се куће и падају стакла. И ноћ се спушта, и врисак, и мир.
Имали смо душу и крв расе здраве. А сад? Ко смо сада? И где је наш дом? Ено, по кланцима један народ цео Ради слику пакла — кожа је и кост. И корење једе као хлебац бео, А смрт му је радост, добродош'о гост. Гле његовог дома!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у моме гласу више не дозива просторе изгубљене које поседују сунца Крв моја заспала под каменом не бунца због пакла из земље ископаног ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца О
Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед руде. Поклони своју биљну мудрост дану. Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце.
биљних амбиција ноћ Која ме чини потребним и када ме нема Зелени микрофону мога подземног гласа зово Што ничеш из пакла јер нема другог сунца под земљом О биљко где су твоји анђели слични инсектима И моја крв што везује кисеоник и
Петровић, Растко - АФРИКА
У страшној галами бубњева, под јаким јутарњим сунцем, изгледа као да је дошла из самог пакла. Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Сеците! У ватру с њима! ИСАК (споља): Страховит пламен ове колибе У овом часу нека постане Предсобље врело пакла њихова! ПРВИ ТУРЧИН: Беж’те куд који зна! СВИ ТУРЦИ: Бежите, Турци!... Беж’те...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Не дај мени своје руке, — Малена си, невина си... Мени дођу страшни часи, Дан ми смркне, свет с’ угаси. Па из пакла муне сумња, А кад она на што сине — Страхота је онда видет’ Љубав, веру и врлине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хтео бих да се извучем, али један паде преко мене. Једну мисао имам само: Измаћи што пре из овога пакла. Пузим, одупирући се здравом ногом. Знао сам да смо пропали. Да ми је да се дочепам једног ограђеног простора...
Експлозије се стапају у једноставан заглушан прасак, као да грме стотинама громова. Кота је утонула у таму пакла, а челик рије, прашти бесомучно, урла без мере, без краја. Непријатељска артиљерија одговара.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУКСАН (за себе): Издајница си ти!... хијено злобна Штоно осмехом доброћудности Пламен прикриваш пакла нутрашњег... — Гле, шапће опет кнезу на уво; Ено се смеши... Ех, пропао си!
Убица када Са оштрог ножа пере брижљиво Рођеног оца крв — Јест, то је доба Избраник пакла себи избрао Да братску лије крв... Ал’ нека!
(за себе): Савест је овде убог надничар, Што тежак товар греха пакленог На боне душе слабом рамену У црне дворе пакла укоси... ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? Нимало! Нисам ли лане с мајком ручала?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Камен ћути и небеса муче, А сотона само из прикрајка Са смехом јој пружа пакла клуче... Бога. моли Југовића Мајка.
Зашто нисте јесен дана стрли Бисер пићем из змијскога пакла Кап последњу срчући, док грли Врат вам она што нас с неба смакла?
Ја видим дивљу, страсну Крв прадедова. Пени, хуче, Чека, да као лава шине, да њом се муње пакла сруче И, шинув, сунце с небеса скине.
Проснили смо бајке умрлих времена, Осетили дражи сталности и мена Што су нас створиле понизним и холим. Свег пакла, свег раја одсвирасмо шумор, Сву хучност, сву срећу, сав јаук, сав сумор, И сад знамо само један акорд: Волим.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ГЛУХОТЕ И О не, шапата неспокоју овом, вапаја не. И до неба кад, и пакла, тежи тим срцу мук. О мируј, претешко моје, ками камена мене, мукла стено.
X Вол, и зацрнело. Ал’ хоћу, јер бива, рана ли, дубоко да је жива. Из пакла овог за зраку некуд раја. Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
занос скрене некуд на сасвим другу страну па ми на слици испадне неко здепасто створење, које као да долази из самог пакла са намером да на земљи истреби све људе, да хара и пали, силује и отима.
Дешавао се један од пакла откинути тренутак лепоте, после несносне спарине. Чак је и смрад некуд ишчезао, односио га је ветар, што је лако
Трула, мокра слама. Страх да нас неко не види. А кајање? Какво кајање! Нисам се могао уздржати па да су све силе пакла биле натуткане на мене. Димитрије Затишје је. Брзан ме је за неко време оставио на миру.
Примићемо и тај изазов. Стаћемо на белег против самог пакла. Ту смо и ту остајемо. Димитрије Истекло је време мога пландовања на овом згодном месташцету.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
је тамо, Он дозивље светог Петра: „Оче Петре, ходи амо, Неки тутањ чујем оздо и паклену неку грају, Кô да врази целог пакла на царство ми јуришају.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја сам на испиту једноставно измешао Стари и Нови завет тако вешто као што би добар коцкар измешао два пакла карата. Катихета ме је двапут заустављао да не говорим, али ме је председавајући храбрио и терао да наставим,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
СЛОБОДЕ 151 СОЛУН 152 ХИЛИ 157 САД СМО ОПЕТ ВОЈСКА 162 ПОКРЕТ 167 МОГЛЕНСКЕ ПЛАНИНЕ 172 ОСВЕТА 175 НА ДНУ ПАКЛА 192 ГОРНИЧЕВО 214 МАЛАРИЈА 223 КАЈМАКЧАЛАН 230 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА НОВО КОСОВО ПОЉЕ Престала је најзад
Кроз пусту ноћ се разлеже тресак топова и удар коњских копита, и кроз заглушну хуку допиру крици, као из пакла: „Ура, ура, ура!...“ Ево смо... порта... Силуета цркве... Неки људи... — Ура, ура, ура! — Заустави! Коњ се пропе.
Нека нас срећа послужи, хвала Богу! — и командир се прекрсти — те изведосмо читаву батерију из тога пакла. Једва се дочепасмо друма и пођосмо журно. Одступали смо преко Бабушнице, све до Беле Паланке.
— Отима се сиромах од смрти. Хтео би да бежи из овога пакла. Пронеће и њега сутра — говори трећепозивац. Навикао сигурно на такве призоре, он је говорио равнодушно, као да није
НА ДНУ ПАКЛА Напад Бугара на Катунац и Пожарску Косу сломљен је. Непријатељ је оставио своје мртве, огроман материјал и повукао
И каква стварност! Дошао је рат, да нас са тих сунчаних висина свуче на дно пакла. И ми сада убијамо, годинама убијамо људе, крвавимо своје руке и срца. А убијају и нас једног по једног, из дана у дан.
Још нас једино задржава нада да ћемо се сад, наскоро, извући из овога пакла. Одмакли смо коју стотину метара, кад се пред нама указа непроходна препрека.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
свога сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца свога закла; Са паром шуме дишем и пару једног пакла Густог. О шумо, горо, напијем ли се жедан вина залуталог облака Опет ме стид је неког дванаестога века.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Стаде. Стаде и жбун. Прижмирише се гневне очи и дечак виде: нису то трњинице, већ купине црне као да су стигле са дна пакла. »Дошла купина да се свети, значи?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се да ми се кости не разаспу уједно с човекоугодници код пакла, јерно нејма мира међу мојим костима од слике греха мога.
И други пак сваки по себи: Господи, избави ми душу из преисподњега мрака и изведи из пакла душу моју и не остави је у Аду, неголи да изађе из ове гњилости мој живот горе к теби, господи, боже мој!
А знамо допосле и сами што ћемо патити и злоподносити, јер нас хоћеш бацити ка [у] пећ ватрену, из пакла не одлучену, у време твога огњевитога лица, гопyћега цyпроћ грешника под судом.
Те со тога расуше се и просипаше се кости наше код пакла гинући друг од друга да се ђаво хвали како туштени људски народ погубља с овога и с онога света, с наше међусобне ето
Нејма у замахне косе пробира ни штедења травна. Сред смрти и живота, насред раја и пакла стојимо. У немарну за учење душу неулазна је мудрост. Каримно ухо свашто дочува. Шапат не пролази узалуд.
А човечаска свака сила до времена је. По Давидову псалму, дигне се напре до неба, нешто мало пак после чак до пакла доле сиђе. И сви се ветрови људски и таласи скоро утољавају, ако не другојаче, са смрћу се уталоже.