Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— „Она хоће срце” — то ми је непрестано излазило пред очи. Глава ИИ О љубофи паклена! Потражи сам аутора Сутрадан била је озбиљнија него обично. Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ... Бадава сам се ја правд’о да нисам; да сам поно мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога...
А ово нит’ је он хтео, нит ја још мање, па — испао зуб!... То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више! Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити. — Е, да!?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ето ја те сад волим безумно. Али ова душа коју Ти обожаваш, ова полудела паклена душа, сва мрачна и мутна, пламти сва у некој сумњи према свему..
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тако је створена паклена ситуација, која није оставила на миру ни освајаче ни земље чија су права била погажена, ситуацију противу које су све
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У клетвама је до свог врхунца доведена паклена песничка имагинација („Очи на шиљак набио!“) и докраја је избрушен сликовит, сугестиван песнички језик пребогат
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
је успех одмакао испред њих, болесни — колико им још преостаје сати, илегалци — колико треба чекати док се не распрсне паклена машина, полицајци — хоће ли наићи неко сумњив, гимназијалци — колико ће још потрајати школски час са кога су побегли…
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У развалинама живе душе није, тек једна гуја у њима се крије, паклена гуја, хладна, саможивна, немилост живи испод развалина, јер ко сиктање те ледене гује калуђеру седом ова реч се чује?
Пакленим се болом сећа, паклена га мисô цепа, за белу је хвата руку, жестина му кивна, слепа. За белу је хвата руку Самсонова рука лева, а десна се
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
страствени смутак, живичаст понор с гујом расула, пламене чашке смућен тренутак; свирала то је, крта - без писка, паклена плима, шкољка од вриска. Мирисно пуцка жаруља рупа. Суши се време - простор палаца.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Моја Марија, ти си се дала у талијанске песме: „Ах љубови паклена, — слатка туго срца мога.“ Боље да си певала ону стару песму: „Друге моје, не будите луде!“ Тако ја мислим.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
До вас све стоји... реците ми, поверите се другу... Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица... Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ваше тежње... НАРОД: Доле! Доле! Прокић! Туш! Туш! (Музика свира, ужасан џумбус, бубањ бије бесомучно и диже се паклена дрека.) ДАНИЦА (успела са Павком да га одвуку од прозора и нешто му објашњавају, чему се он опире).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Шта ако све ово није само Вучићева паклена замисао него је, делом и Милошева? Те сумње су му одузимале снагу. Прашина кроз коју је пролазио, дизали су је и други
Страва се, после, као паклена пара, расипала свуд по околном глибу и развлачила под корацима пролазника. Али, и то није било све.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тамо ми показаше једно засебно одељење, одакле је допирала паклена свађа. Ја застадох да ослушнем, оклевах опет неко време држећи кваку ла се нагло одлучих да отворим.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Јој ваздух вене умиру сви облици! О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици. Ноћ слепих шиљкова ме прикова за тло. Под земљом мрачни предели се мешају.
Краков, Станислав - КРИЛА
Огањ и дим се измичу, преносе, иду унапред као паклена завеса пред њима. Поједине прилике се претвориле сад у редове танке и дуге. — Улазе у жице... Један удар, јаук.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
је била тако страшна да сам мислио ово је страшни суд и ниједан, који је сад тамо на бојном пољу, где се бије ова паклена борба, неће изнети живу главу! Отац прота прво је посматрао цео призор, па онда рече: »Пропаст твоја од тебе, Сионе!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О, свете речи, кад вас разум влада И строга правда кад вам скиптер носи, Кад поштен човек невино не страда Нит’ паклена му завист вредност коси, Ал’ добродетељ кад се мзди нада, Па уцвиљена горке сузе роси, — Ах’ онда!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
галијот Кад оркан помно звезде задрма, Шибајућ гнева бичем огњеним, Даскама мртвим трошне галије Јаок извија бола паклена?... Посвећен камен храма Марковог, Кô салик воштан, жаром угрејан, Од уздаха је наших одмекô...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Набрзо и сâми Амор на посô својски се даде, Те ларма паклена луче. „Отвори једанпут, море!“ Кмет се очајно дерô, кô село да негде горе. Најпосле испаде неко, комотан, из вајата.
Сумња је паклена узе, Од бола, од стида, страха грунуше њезине сузе Као бујица плаха. Она се стидела јако, Зашто да презре мужа и брзо
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Можете мислити какви су изгледали оних четврт сата одмора, испред часа немачког језика. Настала је једна паклена дрека, зујање и мумлање, јер би тада цео разред запео да научи задатих двадесет речи, како би их, одмах по свршеноме
— Дабоме. — добацује катихета — а не због Росе удовице. И настаје једна паклена гужва и подвикивање и лупање песницом о сто, и једва се на крају крајева сетише да сам и ја присутан седници и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
младости ломне старости, у добитку штете, у бољарству љута сиромаштва, у здрављу дуге болести, смрти и суда за грехове паклена!