Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А отуд изнутра, као из самог оног дна пробудио се онај исти паклени крик као на бојишту: јао шта сам ја то урадио, јао, шта сам урадио? Од овога тренутка све оне бедне лажи, којима.
У вечном сам тражењу и узбуђењу и питам се: треба ли, ето да ли треба сићи озго с оних планина у овај ужас и мрак паклени, у ову хучну вреву и животну игру доле; треба ли живо пустити оним инстинктима и страстима да проговоре сопственим
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Причао је о себи, о Београду и париским данима, жалећи се на паклени ритам живота, смог, неправедне критичаре, Академију наука и рђаву, залеђену храну...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Францускога да не би бријега, аравијско море све потопи! Сан паклени окруни Османа, дарова му луну кâ јабуку. Злога госта Европи Оркана!
нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови. Црни дане, а црна судбино!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ко може бити сигуран не носи ли у себи неки темпиран паклени строј који ће да прасне ко зна кад и богтепита у што? Ни велики грешници, једнако као ни велики умјетници, никад не
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
него га постави да чува стражу међу рајем и паклом, куда највише врагови пролазе, да се с њима конаба и туче, и да га паклени дим непрестано коље.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Знај! — Огањ паклени тако је жесток да овај наш није него његов осјен!... Чујеш ли, опаки гријешниче: само његов осјен!
Али хоћу да се боље изразим: као што се водом гаси онај наш обични огањ, тако њиме могао би се гасити онај страшни паклени, што је теби праведни бог намијенио! Језуита наједном престаде. Парон Зорзи поново поникну и дубоко уздахну.
— И повика: — Одричеш ли се? Кажи: одричеш ли се? Јер ће доћи судњи дан, страдање и шкрипање зуби... И паклени огањ сијаће ти из уста, из ноздрва, из очију...
Краков, Станислав - КРИЛА
Облаци, црвени, жути, бели, црни и зелени. Као да стотине кратера вулканских баца сваког тренутка паклени плод из себе. А то је све било страшно и лепо, и стварало је радост непојмљиву и болну.
Оловна тежина и страшни бол у нози. — Рањен сам, — сети се. — Ура—а—а, већ се измиче и слаби, али бомбе праште као паклени ватромет у ноћи. — Лакше, лакше, превалићете ме...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кнез силним словом зачас га подигне. Већ вриште коњи; смртоносни Севају мачеви; гину врази. Ал' изневери паклени пород, Вук. Непоколебим остаје духом кнез, Па крепком мишцом крвожедне Османске душе у тартар шиље.
Није видно срећу и није сласт ту уживао, Сатани само предан Шварц нађе паклени прах... Бегао веселу зору и црвêн вечера ведрог, Затворен у ноћи ћелије црне, јадан Предаде се сатани — сам паде
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ох жељо, жено!... Змијо, идоле!... Куда ме зане, куд ли поведе? Како ли ужди огањ паклени Што сажаљења сваку капљицу Са својим пламом жељно испије!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Зар ја да идем путем куд пролази проклети, куљави, паклени Џибо!“ Џибо, Џибовина, тако зове оца, а дједа зове Џибукардом. У парохији нити ће гдје ноћити нити шта окусити.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ЈЕДИНОЈ Пјан тобом, смешак је врели. Тамом на зенице отворим твоју таму, ја, о једини ја. Чедну ми пролет, паклени пламен навестиш, ти, о једина ти.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Земља се поново стресе, затим још једном, а онда заређа да се ђипа и подрхтава као да под њом врије и тутњи сам паклени котао. Одјек бомби слијевао се у једну непрекидну хучну и моћну грмљавину.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ми чловекоубојице испрва; зато су и нам наше домовине смртне у нас. Ти живот и живота даватељ, а ми ка пси паклени код костију грешних људи у гробљу се находимо. Теби кано светих светому дају се света која се не помећу псом.