Црњански, Милош - Сеобе 2
Нема страха, ни паклених мука, за онога ко се покаје, на самртном часу! Све му се прашта! О себи рече да, ето, њега, нигде не прате сузе
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
та над је све што народ има млад, у наду том и твоја нам је сен. Паклених страсти рајски царе ти, разреди страсти голем комешај у народу што малом овом ври: с висине своје мирне,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ја не иштем нежног сажаљења Од ледених и паклених људи: У данима горкога мучења Њиним ледом замрзô сам груди... Ваши борци мене мало плаше, Хладно пљујем на светиње
И криве њезине гране, Наказно пружене горе, кô израз паклених мука, Од суве, самртне жеге усамљен источник бране. Некад је на ово место по стази, зараслој давно, С крчагом на
И криве њезине гране Наказно пружене стрше с изразом паклених мука, Кô да ме последњом снагом од мисли очајних бране. 1892.