Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за седам дана. ДОРУЧАК Рекох ли ја синоћ да ће да преснежи?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Нека још, док оде. кмет — одговори други, а испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата. — Ако је кмет! Што ти презаш од кмета?... Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ако им не будете давали трансфузије лове сваког дана, почеће да укокавају трафиканте за пакло филтеришки. Ави — шта ви радите за то време? Буљите у своје телевизоре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потпуковник Петар отворио сандук и нешто тражи. Најзад, ускликну од среће. Нашао је пакло чаја, те нареди да се пристави казан са водом и скува чај за официре и војнике.
Али шта мари! Нека је само нешто топло. Сручисмо у казан пакло чаја и војници дођоше са мањеркама. Изделисмо и последње резерве шећера.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И многе привела сам и чудим се сад зато како ме здржа море или земља пода мном не зину да ме живу прождере и у пакло сведе. Толике душе идући им за своје спасење божјим путем што сам оскврнила!
је кроз њу свети Јоан крститељ погинуо, јерно жена, девојка ли је врла играчица, не теке што ће она сама пропасти у пакло, него и оне ће свести тамо са собом, који слатко на њу гледе ил' се на њу разждижу с пожељом.
низија каменитих брда); велико страховита змија ватром духата; из ушију јој дурма кипти смола и сумпор што напуња пакло. Помрчина тешка, ама ђаволи су онде и врло сваком виђени пред очима...
Тко има што од тебе питати, који угурсуз и собом неваљалац? Нити где то што зна се освем људи што ко чини. А то пакло где је, ко то зна! Је ли, а није ли? Што се вели да тамо душе по смрти одлазе, — а где ли су те душе?
клонити да онога света и нас ка и погане не посатире, него подхвати нас с добром вољом не пропасти на суду доле у пакло. Ја сам, рече пут и живот.