Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То већ није било у реду, и увређени Ђоша пустио се из кола, па је издалека пратио пакосним погледом свако мицање странчево...
то несрећник извршио, а он онда брзим кораком удари пут Рековца, и кад је био наврх Орлујака, онда се тек осврте и с пакосним смехом гледаше издалека како се пламен Николине колибе, вијући се кроз густе облаке дима, по ноћноме зраку вијуга...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Тако се Ћира, грабљивац, смири, пакосним оком из рупе вири, а бодље спремне, све стрела сува: опасан стражар ливаду чува.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— замуца жена дрхћући од страха. — Ку-ку! — одговори пекар. Жена познаде мужа по оним његовим зеленим, пакосним очима. — А шта је то с тобом, куку мене-е! — повика она из гласа, пљеснувши се рукама. — Ку-ку!... Ку-ку!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али кад се мој поглед судари са пакосним командантовим погледом ја видех мога Бога, ја сам био начисто да ћу колико сутра заглавити негде пешачки ров.
Краков, Станислав - КРИЛА
Бароничин пас био је угодно постављен, и лежао на једном комбинезону. Мерио је пакосним очима официре, и тражио међу њима своје супарнике.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Туже л’ веци силних Немањића? Час плаче ли њихове пропасти, Ил’ подлаца пакосним кикотом Глас потмули тузи потомака У сретање подругљиво шаље? Мудрост не зна — промисао ћути...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Где год би се нешто значајније дешавало, он би се онде нашао са својим подругљивим, пакосним очицама које играју као на уљу, радознао као сврака, живахан и спретан.
претанког врата, но ми знамо да Матија управо црта парипа, верујемо му, нећемо да се мајемо око ситница и да са својим пакосним упадицима отежавамо рађање тога живинчета.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Лекса је управљала кућом „тихо као светлост”. Понекад само, с малим пакосним обрачуном. Кад Јосиф и кроз сав мрак свој напипа да удари сестру, она би ударила песницом о тврди орахов сто за којим
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
одиста била удовица, не би никако могла бити удовица; па онда, у разочарењу професора Симе Митровића, који са извесним пакосним задовољством већ неколико година бележи фразе за посмртни говор који намерава да ми одржи пред црквом; и најзад, у