Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Колико се замршенији и потајенији један посао види, толико више ваља стајати на опазу. Пакостан, кад о највећој пакости мисли, онда најмајсторскије измишљава речи.
| Наравоученије Ево добитак злонаравија и неправде! Пакостан и сасвим зао човек, ако ће не знам у какву невољу пасти, и ако ће се колико смирити и молити — нико се у њега не
Блажене непорочне нарави оних божјих људи гди комшија свето средство значи! Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села, да људе не трује!
Ако ли је ко пак много учен, искусан и остроуман, а зао, пакостан и лажљив, он је подобан једном који види, чује и говори, али кад му је покварен мозак, све му је оно залуду.
А јошт ако је учен а зао, строптивонараван, пакостан, лукав и злобан, онда се управ крсти од њега и „господи помилуј” вичи, зашто је такови с намјеренијем и са знањем зао,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ако кога мало оштрије и покара — нико му не замера; стар је човек, а кара не што је пакостан, већ што је рад да сваког обавести.
кутијица у којој се држи мазиво за подмазивање оружја папендекл — тврда хартија за коричење књига; картон пасквил — пакостан епиграм, пакостан спис пасом ићи — гонити говеда или овце лагано да могу да пасу пезевенк — неваљалац пећенка —
се држи мазиво за подмазивање оружја папендекл — тврда хартија за коричење књига; картон пасквил — пакостан епиграм, пакостан спис пасом ићи — гонити говеда или овце лагано да могу да пасу пезевенк — неваљалац пећенка — врста пушке планинка
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ах, ко да је гледам и слушам! Она, она, и нико други! Та није он толико ни луд ни пакостан! Е, видиш ти само ње како совјетује, к’о неки фишкал. — Како га је совјетовала, онако умал’ није и прош’о!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим, не надајући се злу, дође брату онакав какав се био растао, зловољан, пакостан и жут. И брат га дочека невољно – остарео, измењен. Но када снаху угледа, стаде као громом поражен.
по селима, где су сви знали Вука Исаковича, изазвала, најпосле, огромну радост вест да је Аранђел Исакович, једак и пакостан, решио да тело своје снахе не да грчким поповима, већ да га пренесе и сахрани на брегу, више села, иза куће Вукове,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Утом се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан да би, што рекли, и два ока у глави завадио. Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Јок, то се досад није чуло у овој околини уозбиљи се дјед. — А да је коњ пакостан и завидљив, да туђу срећу очима не може гледати? — наваљивао је мајстор. — Бог с тобом, немој кукавну марву ружити.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Молим те, опрости ми, нећу више. СРЕТА: Тако, сад устани. Видиш како је зло кад је човек пакостан. Да тако ради наш господин, не би она његова аспида онако праскала и лупала. Него он цили-мили око ње.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Злобан, пакостан поглед паде на ту украшену главу. Мало маченце фркну и помоли своје оштре ноктиће... Добро утувљена лекција из живота!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— нестајати, губити се ишчезајем — нестајући, који се губи, који ишчезава ишчислити - избројати јазвителан — пакостан јего — њега, његов јединосуш ан — раван, једнак једовит — отрован јеже — када, ако, које да језичник — паганин
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан! ............................... ............................... Ђ.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Можеш ме мрзити и гадити се, али ти бар знаш ко сам био. Ни на кога се нисам бацао, нисам био рђав, пакостан, ником зла ни сам желио. Никад. А ето до чега сам доспео. Сад је свака рђа боља од мене.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
О, мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан... На Липару 1866. ЈЕВРОПИ Теби да певам — теби, тиранко!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротеј и миш су се добро слагали, били су задовољни један другим. Добро, може ми неко пребацити да сам пакостан, да сам склон испразном препирању и да болујем од зависти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ТИРАНИМА Били су и од пре на свету многи зли и опаки му читељи, тирени, што су људе злом педепсали и мучили морећи. Пакостан је био Доменцијан, римски цесар, којино је био узварио казан зејтина и у њега је свезана, гола, жива светога Јоана