Употреба речи пакостни у књижевним делима


Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тако га неста. (Један будавши звер, те знаде за добро човеку и до смрти верно му за то послужива, а пакостни разумни људи са злом за добро другоме враћају! Све се ово нама за свет и приводи напред!

Мало се их натраг изповраћа. По дугом времену они пакостни род, подретло Исмаилово и Агарино, ти Турци, много их се наспори и свуда се размножише ка песак морски.

и мили пријатељи костреше се и растресају те устају скачући на зло дружевље, јерно били смо јоште из детињства зли и пакостни синови, а и на меру ставши људи, ништа нисмо бољи, помећући оца и матер своју.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности