Употреба речи паланачка у књижевним делима


Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

На средини собе сто са куповним чаршавом и око њега столице. Над њим виси са плафона већа лампа. Паланачка соба из осамдесетих година, у чији се стил унео и укус девојке која је погдешто примила одлазећи родбини у Београд.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Отпутовали су сутрадан по венчању. Паланку је, наравно, запрепастила одлука и енергија гос-Тошина; али кроника паланачка није о првим данима младенаца сачувала ништа важније. А није ваљда ни могла.

Ситне ствари не вреди помињати; крупни догађаји су сасвим други на два краја света. Кроника паланачка не одмиче. Бео лист пред њом чека. О сину Павлову сазнао је Бранко тек кад је детету било две године.

— Бранко изговори гласно, као с неверицом: Исак Брок. И уздахну. Кроника паланачка чека. Бранкову љубавну историју није било вредно забележити: сувише кратко и једноставно.

Све се међу Влаовићима свршило ипак витешки. Отац је обећао да село и паланачка улица никад неће сазнати куд се управо денуо Ластић.

и изистински говорио енглески, и умео још лепо и да слика, и — тако даље, можете замислити паланачку статистику и паланачка клађења над таквом кућом...

Новост паланачка тога пута била је огромно тешка и велика, и непрестано јој се нешто још и додавало, из прошлости и из будућности.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности