Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Опет видинска војска пође на Београд, једна удари на Пожаревац, а друга на Ћупри-Паланку. Узму Ћуприју где је био Тосун-ага предводитељ.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мало-помало, па и Мојсило завеза неку крај цару, оде у једну малу паланку, отвори дућан за се. Утом је већ био и пунолетан те примио у своје шаке оно мало баштине, што му од оца остало и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
дукати жуље и пеку. Боли њихова тежина у недрима. Сићи ће с кола и ићи пешке. Вратиће се у Паланку. Сачекаће дан. Хтеде страх да повери Толи, чу његово звиждукање, па гласно рече: — Рађаш газдама слуге!
у ове тренутке јутра одлазио би санкама у Паланку да доведе сина школца. Сви који би га тога дана срели знали су куда иде. Друкчије су га поздрављали.
Онима што динарима подижу женске сукње пород буде болешљив и жгољав.“ Кад га је после Божића попово водио у Паланку, пре НО ШТО су се попели у санке, одвео га је под вајат и рекао му строго: „Ако си мушко, женскоме ни пару не смеш да
Са њих сиђе само Мијат. Аћим рукавом пређе преко очију. Моја несрећа је почела кад сам га први пут одвезао у Паланку, у школу. Сад то видим. — Чим није јавио, неће ни доћи. Нека испрегне коње — потиштено рече Милунки, Симкиној мајци.
овај поможе да се попне у седло и намести опанак у узенгију, Аћим рече: — Спреми санке и коње да одвезеш Вукашина у Паланку. Све лепо да спремиш и... брзо вози! Позови ми Ђорђа.
— рече један са обешеном главом. — Сви сте ви голокотре! Окламиши, чанколизи... Варошко буњиште. Целу Паланку могу да купим! — Ти си сељак! — лупи песницом о сто један у варошком оделу и устаде спреман да се свађа.
Кад је ушао у Паланку, коњи су по навици ишли полако, он се упита: Шта ћу ја овде? Зашто сам дошао? Бранио се од једне сасвим јасне и
“ Јасно чује „крв не помеша“. Он је држао опуштене дизгине, а кобила се сама пела уз брдо, одакле се видео пут за Паланку. Ушли су у забран, притерао је уз цер, ухватио се за стабло и гледао како одлази. Коњи нису касали. Летели су.
„Шта ти каже отац?“ сигурно гаје питао Тошић кад се вратио из Прерова. Опет види санке што јуре путем за Паланку, али не успева да види Вукашиново лице док слуша Тошићево питање. Не чује ни одговор.
И расте шупљи брест. Аћиму лакну кад га у групи сељака, везаних један за другог, вод војника потера у Паланку. Ћуте везани Преровци, а ћуте и војници идући пешке за њима.
— Где ми је отац, питам те? — Тише! Војска је још у твојој авлији. Тражи оружје. А Аћима су ти везаног спровели у Паланку. Сад нема шта да брине, изабран је за посланика. — и због општине луди изгинули? — цвокоће.
— цвокоће. — Кад су сељаци знали за шта гину? А ти ћути ту док ја не дођем, ако не желиш с деверима везан да одеш у Паланку. — Никола устаде и поново га затрпа сеном. Ђорђе гледа у мрак, а сено шушти од његове дрхтавице.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сећам се лепо кад сам стигао у паланку где је он живео са својим старим родитељима. Дочекао ме је пред вече на станици, са својом малом сестром, па смо
) Била је прошла поноћ и јасна месечина обасјавала је паланку, нему као сеоско гробље. Он је вукао ноге и сваки час спотицао се о шиљато камење калдрме.
Чак се носим мишљу да је сасвим преселим у Београд, јер, ако ћемо право, оно сунце и није за паланку. Само чекам да се она мало смири...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Испало је тако да су мајстор и мајсторица преварили паланку. „Весела удовица” роди сина. Крстише дете Срећко, јер је родитељима срећу донело.
Отпутовали су сутрадан по венчању. Паланку је, наравно, запрепастила одлука и енергија гос-Тошина; али кроника паланачка није о првим данима младенаца сачувала
У свету бачких паланака салаши су нешто нарочито. Они могу бити уско везани за своју најближу паланку, а могу сачињавати сасвим засебну сеоску организацију која се успешно брани од сваке заједнице с паланком.
Језивост притиснула паланку и околину, као камен. Лазарић је сахрањен некако кришом и уз шапате. У већем броју су дошли на сахрану само поседници
Вратила се госпа Нола брзо, а Срба је положио матуру недељу дана касније. Шта је било? Госпа Нола није мучила паланку радозналошћу. Саопштила је да је Срба изгубио новац на картама. — Сувише сам му лепа имена дала.
Једни су тврдили да код Милушића постоји тај свраб; други, да је то фикс-идеја лудака. Свакако је и за радозналу паланку случај Милушићев био „јак”.
Поп-Тома и госпа-Томиница постадоше прави мисионари: проповедају, уче, прете, исповедају паланку о стварима које су сви сматрали да су давно ликвидиране без суда људског и Божјег.
Паланка, уз инат, ради све оно што и официри. Тако је у паланку, сем музике, дошао и тенис, а сем те две паметне ствари и пуно лудих.
Стари професор историје изгледао је као да се сахрањује. Три месеца касније, кад је малу паланку притиснула јесен, кад је јесен сабила професоре у катедре, генерација „одабраних и срећних” разишла се на све стране,
и штрапацира само у првим пролазним периодима неког догађаја, док су авантуре још авантуре, и несреће још несреће. Паланку занима мелодрама.
Заиста, растрчао се одједаред много Јова граничар. У добри час по паланку. Јер чим он почне обављати послове, ствари су много мање тајанствене.
Дошао је и Павле, и изненадио паланку на све стране. Доктор Јовановић је нашао да није доста свеж. Апотекарица: да је „до лудила елегантан”.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
богату Мачву, валовиту Дрину пребродише, и честиту Босну прејездише, те падоше на крајину љуту, баш у Вакуп, проклету паланку, а на кулу Кулин-капетана; како па’ше, оба загракташе.