Употреба речи палача у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Влакно по влакно руно. — Зрно по зрно, ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето палача; ногу пред ногу, дођох на гору. — Ко жали клинац (уже), изгуби поткову (јуне). — Ко тврдо веже, ласније дријеши.

Злату ће се кујунџија наћи. Зрно по зрно погача, Камен по камен палача. Кад лисица преко леда пријеђе, Онда можеш топове возити. Какво гниздо, таква тица, Какав отац, таква дица.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Опет тачно видим сваки кутак у мјесту, сваки камен, сваку најситнију појединост на порталима оронулих палача што изненада пред нама искрсну иза угла у смршеном лабиринту старога града.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

пружају: То нису они чили валови Што их је моја младост гледала Са прозорија хладног гранита Величанствених оних палача, Одакле мора власници седи Свемоћи своје вољу челичну Јављаху земљам’ и владарима...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Живот је немилосрдан владар људскијех днева, а смрт варљива господарица онијех велелепнијех палача што их вјечност подиже свијем незасићенијем људскијем сновима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности