Африка
Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем. Идем у црначке улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и жена.
Тај дан је дан мога крснога имена. У Београду мора да је, као и увек тога дана, дебео снег, у Палилули, у мојој башти, на Староме гробљу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
То је призор који ме увек искрено узбуди: неколико година играо сам то у Палилули: — Шта се догађа, пријатељи? — Спремамо се за рат. — То ће бити неки грдан рат? — Страшан.
Петровић, Растко - АФРИКА
Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем. Идем у црначке улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима гамиже свет црне деце и жена.
Тај дан је дан мога крснога имена. У Београду мора да је, као и увек тога дана, дебео снег, у Палилули, у мојој башти, на Староме гробљу.