Употреба речи памтило у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А пошто нико у тој фамилији није видео лавицу, о томе се дуго говорило. То се памтило. Ћерка капамаџије Гроздина радо је, као и Ана, певала, а радо је и играла.

Над очима је имао страшно густе обрве – једино медвеђе на њему. Оно што се памтило, из његовог лепог лица, била је кожа лица.

Прича да цео наш национ црче од желанија, да се пресели у Росију. А ја онда чекам да чујем шта ће рећи, дебели, памтило материно. А Ђурђе ни у нос, него гура мене: Кажи му, вели, да нисам ја Мојсије!

Лице је, у том оквиру, имало тврдоћу, као медаља, па се памтило. Рука му је, у чипки, у рукаву, кад је царичину руку држао и љубио, задрхтала, приметно.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње. А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

весело, дјецо!“ ВИИИ Од Ћурђева до Тројичина дне било је те године шест недјеља размака. Такога прољећа није се памтило у овијем крајевима, гдје ријетко и бива прољећа.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Комад који нас занима налазио се у другој половини реченице и гласио је: „[. . . ] више се знало и памтило о њиховим чукундедама, прамдедама него о њима који су сада били живи [. . . ]”.

пасус и метнута на почетак нове главе: „Како Софка, тако у родбини и по комшилуку и у целој вароши више се знало и памтило о њиховим чукундедама, прамдедама него о њима који су сада били живи, о њеном оцу, о стричевима“.

] више се знало и памтило [. . . ]“. До грешке је дошло зато што, чак и нехотице, Станковић полази од Софкинога знања као од првог и основног

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности