Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Притом памтимо добро нашега старца; не три, но триста хиљада пандура да нам реку да јаре није јаре него нешто друго, нек иду они
Ко разумно, поштено и праведно живи, он таман верује како Евангелије изискује. За докончати ово наравоученије, памтимо ове две вешти: прво, што се год може са здравим општим разумом јасно познати, то није потреба замршивати ни
Црњански, Милош - Сеобе 2
Плати што год тражи! Платићу! Хоћу да га носим у сирмијске хусаре и показујем, да памтимо Сербелонијеве кирасире!“ Ђурђе је, међутим, био потрчао да донесе троножац, који су му слуге додале, да Павле седне.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За њега су сви говорили да неће ни мраву на жао учинити. Такав је био од како га памтимо. Чим среди летину и посвршава јесење послове, он остави пуну кућу, па хајд’ на пут — у који манастир.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све ми, вели, морамо да памтимо, и кад Марко слави, и кад ће Јанко да жени сина Ратка, трећи да удаје ћерку Иванку, а четврти да крсти дете.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
XXXИ И уопће, питам се, зашто и по којој недокучивој законитости памтимо? По чему нека сасвим ситна, тричава ствар у нама побуди необјашњив интерес, зашто нам се неизбрисиво уреже у памћење?
Насупрот томе, неоткупиво памтимо какву безначајну трицу — шаре тепиха у глухој најамној соби по коме смо, неке далеке јесени, замишљено газили, у
Од најранијих година осјећао сам достојанство онога што је старије од нас. Ствари којима не памтимо почетка чине нам се ауторитативне као сам свијет, древне као само вријеме.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
343 Памтимо да је госпожа Дафина, кад је, у Аранђеловој кући, први пут ушла у жуту собу где ће и издахнути, одмах одабрала место