Црњански, Милош - Сеобе 2
Свет је памтио ту кућу, по јаблановима који су, однекуда, били заостали, крај ње, тако рећи зарасли у њеном крову. Кућа је била
Божич му није био пријатнији, него дан пре, а Павле је све више слутио да је то човек зао, кога се треба клонити. Памтио је Божичеву леву ноздру, која је била крива, и уздигнута, при разговору, као да је живот нешто смрадно, што је Божич
Можда га је слух варао. Памтио је, међутим, да му се то неколико пута причинило. Ту, у Рабу, Исакович је, међутим, имао сан, који је, после, често,
Њен муж је то тек сад, после њене смрти, увидео. Тек сад је, у сну, памтио њене крупне, тамне, очи, сузне кад би уживала дуго, у загрљају, са сузама, које су се задржавале на оку.
Павле је после памтио, са те јурњаве, само неке крчме и ђермове, и дрвена распећа, у трави, пуној булки – крај којих су се одмарали.
Сви су се смејали око њега и сви су га залагивали, док не заспа. Тада га однеше у вајат. Сутрадан, памтио је то, смеју му се ујне, како је тражио, у сну, да сиса. Ја се томе надала, па сам обукла кожух и закопчала!
том намирисаном, надодољеном, официру, који се тукао у биткама на све стране Европе, враћале ситнице, које је памтио, и после тридесет и пет година, из његове сиромашне земље. Реке је видео бистре као сузе људске.
Стајала је, међутим, пред Павлом, у сну, мирно. Била је млада и лепа, али Павле није памтио то, памтио је да је на себи имала свега једну, црну, сукњу, сиромашну, и да је гледала право, у очи, кад је питају.
Стајала је, међутим, пред Павлом, у сну, мирно. Била је млада и лепа, али Павле није памтио то, памтио је да је на себи имала свега једну, црну, сукњу, сиромашну, и да је гледала право, у очи, кад је питају. Била је боса.
Зарицао се да је неће више никад видети. Памтио је и шта му је Зимински рекао. За све њих, који се у Росију спремају, туча око те жене – кад би до тога, између њега и
Случај, највећи комедијант на свету, опет се био са капетаном поиграо. Тако да је то памтио. Старији фратар – са лицем прасета, које је остарило – кад чу да је Павле росијски официр, поче да се јада да је чуо
А пошто сестре није имао, нити их је памтио, радио је то прилично неспретно. Жали, каже, њену децу, а нада се, још увек, да ће се она вратити Трифуну и поћи са
Црњански, Милош - Сеобе 1
коњице граф Сербелони, а на којем беше, да се подсети, исписао прву реченицу свога говора, коју је, уосталом, једину и памтио. „Ви Срби најрадије бирате посао војнички, па зато...
Место рата у ком је учествовао, он је памтио то своје ходање тамо‑амо, као неко бесмислено тумарање кроз вреле, летње ноћи и кишовите дане, не запажајући стање
Живећи годинама око Аранђела Исаковича, он је његове наложнице памтио у прсте, као што је знао и његове трговачке марифетлуке.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да је само сишао доле у партер, добио би такав ђон у трбух да би ме памтио док је жив! Али није сишао. Шта ми је друго преостало него да грицкам семенке и чекам сутрашњу представу?
« Неки од њих, које је памтио по томе што су обично дуго превртали џепове тражећи новац за карту, враћали су се сада кућама као богаташи, са рукама
Милићевић, Вук - Беспуће
И доскора паде опет у постељу. Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају. Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила свијетом, како је касније
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Децу је волео, а деца њега. Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза. Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Набрајају јој поједине згоде, речи његове. Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило. А она, Аница, дете, данашњица — све то као да Није
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И да је Танасије био на домаку његове шаке, целога века би памтио када се ухватио за конопац звона. А овако, на одстојању, наредник га је само гледао бесно.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
младић се на путу, уз тешко роктање свиња и шкрипу кола, претворио у ћутљивог и строгог газду, који је младића добро памтио и о њему, под месечином, облацима и звездама, по киши и ветру, често и дуго с подсмешљивом тугом мислио.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Међу њима мало је ко памтио или хтео да памти велике турске баште и мале српске винограде који су се у низу простирали дуж унутрашње стране шанца,
и мале српске винограде који су се у низу простирали дуж унутрашње стране шанца, од Стамбол до Видинкапије; мало је ко памтио и многе већ разрушене а доскоро моћне џамије, чији су се остаци и те како видели у овом крају, као што се већ готово
То је било опасно, и бридело је, али се живот тако памтио. Кад је први пут покушао, био је младић. Април, никако мек, подне, жега као у доба жетве. Радио је на њиви.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Добро, — вели Икета — идем, ама и то ће коштати пет динара. Памти Шабац — а и не памтио — сва она одсуства, и кад год се Икета, калфом гвожђарским, онамо о празницима намањивао, али још боље кад је војником
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Његова се критика памтила, и он се по њој памтио. 146 Али је такође ретко ко као он тако прецизно изнео начелне примедбе не само на синтаксу, па на стил Станковићев,
И није памтио „рат у ком је учествовао”, „већ само падине брегова, обале река, багремове, променљивост небеса, пролетних, летњих и
битака у сећању задржава боју небеса, обале река, падине брегова и багремове: „Место рата у коме је учествовао, он је памтио то своје ходање тамо-амо, као неко бесмислено тумарање кроз вреле, летње ноћи и кишовите дане, не запажајући стање