Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Оне зборе један језик Тако богат, тако мио; Но ниједан филолога Још га није разумио. Но ја сам га научио И памтићу њега трајно; Граматика за њ ми беше Моје драго лице сјајно.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— У бој, душо, у револуцију! — Збогом, шефе! Не заборави ме! — Збогом, душо, памтићу те! И тако се растадоше дјевојчица Луња и њезин „шеф“, дугогодишњи пољар, бескућник и весела скитница, испичутура