Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Турчин и врати се у одају... Маринко је журним корацима хитао кући. Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек. Попрети за њим руком, па рече: — Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога пана. Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лица њина Била раздрагана; све беше весело После
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је командант Титела, Пана Божич – пре четрдесет и осам година – пошто је узалуд ишао у Беч, да измоли да пусте из ареста грофа Ђурђа Бранковича
осам година – пошто је узалуд ишао у Беч, да измоли да пусте из ареста грофа Ђурђа Бранковича – отишао Петру Великом. Пана је био сад мртав, у Росији, већ тридесет и четири године, али је ето, и мртав, мамио људе у Росију.
Требали су доћи, кад је Божич, Пана, дошао и други! Сад могу причекати мало. Наредиће се истрага, да се види, нису ли господа склона безобразлуку.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
је на мушкарце и на смрт, али Андреа је посматрала цео призор без икаквог узбуђења, баш као да листа странице »Петра Пана«.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
На сниском огњишту старом Огроман мачак дрема крај огорелог пана, Кад вихор налети јаче он лено отвори очи, Па зевне немарно дваред и опет спокојно сања.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога Пана. Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лида њина Била раздрагана; све беше весело После
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Безумне и нечестиве, что сам заповједил да никтомуже не откријеш! ЈОВАН: Але пре пана боха, не виђиће же ме бије. МИТАР: Но, моја лепа сестро, дед сад! ФЕМА: Ја сам њему сат поклонила.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чедна и хладна реч Вечитог пратиш: Ни с ким да кличеш и ни с ким да патиш. XВИИИ Ноћас смо чули Пана како рида, Дршће у своме јадноме оделу, Литију лета испративши целу, Кô задњи херој војске која гине.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У Лисинског храброг пана Има блага кô у мору, Ал' његова кћи Океана Беше украс целом двору. Колико је Пољска дуга На четири своје стране, Од
Али једног мајског дана Запроси је витез вредан, „Хоћу“, рече нежна пана, „Али имам услов један: Пре неголи хтеднем млада Оставити поља своја, Да тркамо испред града Стигнеш ли ме?
Бићу твоја.“ Пан Љубецки диже очи И погледа коња врана, Па на коња хитро скочи, А на другог млада пана. И у једно исто доба Са дворишта оба језде, И јурнуше, као звезде, На пољану коња оба.
Пригнувши се као гуја, Коњ Океанин мрси гриву, И с фрктањем, кô олуја, У даљину лети сиву. Кличе пана, као чајка, И све ближе мети стиже, А за њоме витез гмиже Кô чивутска таратајка.
И он виде, како лете Коњ и пана испред њега, И огањ га узе свега, Јер их спази близу мете. Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну
Засмеја се млада дама, Па окрете коња врана, Удари га мамузама И прескочи младог пана. Ал' је пану снажна воља, А љубавне муке тешке, И Љубецки јурну пешке Као јелен преко поља!
Ал' је пану снажна воља, А љубавне муке тешке, И Љубецки јурну пешке Као јелен преко поља! Зачуди се пана млада И не може да се сети, Шта Љубецки чини сада? А Љубецки већ на мети.
А Океана пусти тада На пољану хата врана, „Бољег имам“ рече млада И загрли свога пана. 1890. ГЛАСНИК СЛОБОДЕ У тврђави београдској стара кула и сад стоји; Што времена ток суморни у мртвоме миру броји.