Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— ’Оћу, господине! После тога капетан зовну пандура. Пандур уђе гологлав, стане, ћутећи, насред собе и чека капетанову заповест. — Има ли ко да чека?
— Ту ће бити ћара и за лебе, ћато! Само на протокол пази... Кажи им да улазе... Пандур изиђе, а уђоше Планинчани са везаним Милисавом; поклонише се пред капетаном, лепо се поздравише, па онда стадоше сви
Радован остаде. Пандур је после приповедао да је то најбољи кмет, да нема у целоме Левчу ваљанијега човека; а да му људи казивању верују,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији није онда било другога господства, кроме бити кнез, поп или калуђер, а и пандур имао је неко мало одличије.
Ту је млого наши̓ најбољи̓ момака погинуло, као: неки Митар Миличанац, врло богат трговац; Станко, мога оца пандур из Платичева сремскога, који је код нас са женом у кући био и добро се обогатио; неки Митар Цинцар, у мог оца хану на
ће одма преко Љига прећи, и „одма ћу — вели — све распустити; и ако ја тамо не узмогу живити, ја ћу доћи да код тебе пандур будем!” И одма је отишао. Отац каже: „Веће после за њега нисам ништа чути могао”.
, млад ЈУНКАШ, УНКАШ, облук на седлу КАБАДАХИЈА, тур., мањи дахија КАБУЛИТИ, тур., пристати КАВАЗ, тур., стражар, пандур, вратар КАКАВ НИБУД, рус. слоб., ма какав КАЛА, грч., лепо КАПИЏИЈА, тур., вратар КАР, тур., брига КАРА, нем.
, коњаник ХЕЋИМ, тур., лекар ХОТЈА, рус., макар, иако ХРАНИТИ, слов., чувати ЧАУШ, тур., пандур ЧЕТОКАИК, тур., војни чамац, мала ратна лађа ЧИНОВНО, Рус. слов., пристојно ЧИТЛУК САЈБИЈА (САХИБИЈА), тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе. За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих
— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца. — Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат. — И ти ћеш са мном... Реци нек окрену кола.
— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?... Ви може бити то и не помишљате, ама
— Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!... Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...
Дође пандур и јави то капетану Паји. »Чекај«, вели му капетан, па узме неки зборник и стане прелиставати, заинтачивши уза сваки
« Пандур у нестрпљењу жури га: »Господине, шта ћемо — гори тамо!«, »Чекај, море, чекај«, па листа даље и понавља: »Пожар, пожар!
« »Изгоре све, господине, шта ћемо?« рече жустро и други пандур утрчавши у канцеларију. »Па нека гори, шта ћу му ја; овде нема никаква прописа!
Тек беше капетан ушао у канцеларију и сео за свој сто, а пандур унесе једно писмо. Капетан отвори, прочита и полугласно рече: — Е, сиромах Симица — ништа од његовог мркова!
— Пусти га. Отвори пандур врата и уђе плашљиво нови званичник с писмом у руци. Капетан узе писмо и прочитав стаде мерити новог званичника од
Капетан га мало промотри и премери, па зазвони и рече: — 'Ајд, иди тамо на своју дужност — показаће ти пандур. — Али пази да се добро владаш!... Немој се свађати са практикантима.
— Хоћемо ли отворити, господине? — упита један пандур, држећи у руди неку секирицу, спреман да откује заклопац. — Пазите добро! — вели начелник.
— Пазите добро! — вели начелник. — Овај ми пише да је врло опасан звер. Чувајте се да не осакати кога. Пандур приђе и поче откивати пажљиво сандук. Утом упаде у авлију онај Енглез. — Их! Ево га опет!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа! Коме да се жалиш? Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија. Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!...
Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: — Дође ли Маринко? — Дошао је... И довео некога.
— рече он и погледа разрогачено Крушку. — Ниси га убио! — Али, он је... пао! Турчин удари у длан. Један се пандур појави на вратима. — Је ли ту Мехо? — Јесте. — Нек дође. Мехо уђе у одају.
— Слушаћу те као оца, боље него оца!... — Лијепо, лијепо!... Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. Пандур промоли главу на врата. — Кажи Маринку нека дође.
— Али ја знам да су овдје били хајдуци... — Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. — Шта је, Усо? — Нејма никог. — Потражи, потражи!...
— Не дам!... Па му дође у главу да призове Милоша Севића. И учини му се да ће то моћи... Удари длан о длан. Пандур промоли главу. — Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша. Врата се затворише. 13.
— Добро је!... Добро је!... И удари дланом о длан. Пандур промоли главу. — Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! Врата клепнуше.
Глава му се занесе. Врата се отворише лагано. Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... — Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. — Ја, драги ага. Светлост од жишка паде му на лице... — А...
— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!... Ја ти јамчим! Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. — Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића. Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Силни сељаци дотерали којешта на пијацу. Трговци завирују у вреће и пипају јагњад. Новак пандур дере се и одређује где ће ко да притера кола. Деца краду трешње.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Тврди да је Марко покућство после смрти материне поделио и за се много више задржао; не да му. Кад се пандур врати без тепсије и то Марко чује, тек се насмеши, што је у њега реткост. па рече: „Алка, ухватио сам те!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
иду они кроз оне гöре и час ка значеј „пусти грлö“, час пандур, те се ори она шума и разлеже а тице бегају на све стране и све оно дивље зверје узнемирено.
Право да ми кажеш, поштења ти.“ А пандур га право гледа у очи: „Јесам, вели, господине, Бога ми мога. Баш кад смо били иза Острвице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ко те види, нака? Смилуј се! Зар ти пандур над женама? Зар вас није добро и верно служио Пеја? Ти нам обећа у Росију преселит нас. Имали смо и кућер и кућишта.
У Турској их нико није лагао. Турчин је ретко реч газио. А кад је погазио, чинио је то обично, пандур, потурица, фукара, а у Аустрији је обрнуто. Највише их лажу и варају они, који су на високом положају.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Еј, наопако! ЗЕЛЕНИЋКА: Куд ћемо сад? ЖУТИЛОВ: Забога, пропали смо! ЛЕПРШИЋ: Брже да се пошаље пандур да види шта је. (Истрчи напоље.) СМРДИЋ: Лепо сам ја говорио, да бежимо у Сервију.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он има своју етимологију и тумачења речи: реч Марко значи: кто мари, газда: гази да; пандур: бан дури; паорија; па ори ја.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Узме Газдин чибук и пуни лулу.) Право има Илија што је постао пандур, бар пуши раат, а не „Вучко, Вучко!“ да нема мира.
ФЕМА: Нећеш се сетити да у мене дираш. АНИЦА: Ја сам ти била фишкал. ФЕМА: Ја сам ти била пандур. (У такој свађи изиђу.) АДВОКАТ (гледи за њима): Номо ѕум, хумані ніхіл а ме аліенум еѕѕе путо.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори. Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена, — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!
— Јеси ли гладан, господине ? Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело ?... Опет ћутање... Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор. Беше мрак.
Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито. — Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво. Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.
дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину. — Хоћеш ли да идеш ти, учитељу ? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрхћући као прут. — Доћи ћу сам... Кажи... господину. — Нема ту сам, него напред!
— Доћи ћу сам... Кажи... господину. — Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем. — Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином.
викну Веља, идући к њима са батином. — А, тако ли се дочекује влâс’!... Бунт!... Комуна !!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.
»Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после ?... хм... после ће ме ваљда затворити. Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!... Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...
»Шта ли је то иза мене ? Да није пандур ?... Како га нисам опазио !«... При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине“. Гостионичар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим.
„Какве су то заслуге?“ — „Па он је, знате, био кочијаш код бившег министра просвете. Даровит кочијаш!“ — одговорио је пандур).
— Шта ово значи? — упитам механџију збуњено. — Па овај што уђе у механу, то је виши пандур, а ово је један од најугледнијих грађана, наш велики богаташ и патриота — прошапута мехаџија.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан оде, а кмет узе да раздаје људима барут и олово које му даде пандур. Чим свану, људи постадоше слободнији и веселији, почеше неки да се шале, неки држе последњу »смотру« над оружјем, а
беше и неки чича Глиша. Он не имађаше опредељено занимање, био је час пандур, час трговачки вересијаш, час баштован, по некад је могао чак и ћату општинског заменити.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Можда би неко и ћео, ал’ није смио. А ко би и могао код живога Милисава?! Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде. Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« — Пхи! Баруштина! Вандеја.
— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт! Слуга је пандур, а капетан је власт једна! — Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа;
Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла: Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви
Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Жељпох, Аутопревоз, Шверцкомерц: прави панађур! А Руднап, кад се чита одостраг, постаје бркати пандур ... Ко да се супротстави времену кад се лудо захукти? Њему нису по вољи производи, него продукти.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
су Грке поћерали у ариште, па су на вратима све нудили један другога да први (као части ради) уђе унутра, док их није пандур батином ућерао. Удари ли ме, удари! Вратих ли ти вратих!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кочијаш га довезао. Са убалеганим кљусићима. Ни срески пандур не би пристао да га онакви возе. Осрамотио ме, уздахну Аћим. — Не, поћи ћу и ја... Волим божићне обичаје.
Ти знаш да ја поштујем школоване и чиновнике. — И то је слободна Србија! Чим не мислиш како мисли пандур, завереник си против крала и главу ти скидају. Ја, учитељ народни, апсанџији морам да се покорим.
Слушаш само што ти претпостављени каже и понекад му деци купиш фишек шећера. Био сам пандур, шпијун, порез наплаћивао, стајао пред Гарашаниновим вратима, До књажевог коњушара догурао, али даље ни макац.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Изведу дјевојчицу црних зуби пред квартовског комесара, а она, чим изиђе пандур, само подмигне и извуче из чарапице ампулицу. Људи смо!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и
Писар од тог одговора поста још веселији. — Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. — Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.
— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу. Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: — Даска! — Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако.
лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију.
— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети
Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур. Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице.
— Зар није Ђорђе погинуо? — Није, али је опасно рањен... Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив. Куршум је прошао кроз ребра, али с краја.
Шта лупаш толико?... Шта хоћеш?... — Капетана... Где је капетан?... — Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. — Треба ми, њему ћу казати... само њему...
морам знати зашто. — Ђурица... Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: — Ама ко си ти?... Да није каква варанција... — Ја сам Станка...
Умеш ли јахати? — Умећу, ако имате коња — одговори она. — Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу...
— викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. — Пандур... Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над
— Не брини, за минут ће бити готово... Док тренеш... — одговори Митар. Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. — Послао ти Митко и поздравио те.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
на кога кири– џија ставља свој пртљаг јеменија — марама за повезивање у женској муслиманској ношњи каваз — стражар, пандур, тело– хранитељ камилавка – ваљкаста капа калуђера, а затим и других православних свештеника канавац — грубо, чврсто
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
— Не, не, жао ми је, ал’ не може бити... Кој враг, какав је то пандур? ЕВИЦА: То је Јован. МИТАР: Јован, пак шта се тако наружио?... Јоване! ПОЗОРИЈЕ 10.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
кћи Вића Жика срески писари Милисав Таса, практикант Ђока Алекса Жуњић, срески шпијун Газда Спаса Газда Миладин Јоса, пандур Збива се у доба наших оцева, у једној пограничној паланци. ЧИН ПРВИ Соба паланачки намештена.
(Баци тањир на под.) ЈОСА (долази на задња врата): Овај... Дође малочас један дечко па вели: где је Јоса пандур? А ја велим: ја сам Јоса пандур! А он вели: ево ти ово писмо! А ја велим: дај овамо то писмо.
) ЈОСА (долази на задња врата): Овај... Дође малочас један дечко па вели: где је Јоса пандур? А ја велим: ја сам Јоса пандур! А он вели: ево ти ово писмо! А ја велим: дај овамо то писмо. А он вели: да даш у руке госпођици, а ја велим...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па онда пандуру селском Амора и писмо даде, Радосно протрља руке и онда ходати стаде, А пандур оседла коња, узјаха и узе дете, И старешини среском са писмом у град се крете.
Кô голуб, летећи тамо, Он се преврте трипут и гласно засмеја само, Те пандур задржа кљусе. Он к небу подиже главу, Но тада угледа само бескрајну пучину плаву. 5.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
претпостављајући да је полицијска струка у његовој породици једна традиција и да је васпитање које му је његов отац пандур могао дати сасвим довољно да може бити министар полиције у Србији.
О мојој судбини вођен је нарочито један опширан разговор, после једнога бурнога дана, када ме је општински пандур, због неке ситнице, довео за уши кући па мајка три пута очајно узвикнула: „Што га нисам задавила чим је запиштао, него
Станковић, Борисав - КОШТАНА
син му АРСА, председник општине МИТКА, брат Арсин МАРКО, воденичар Томин ПОЛИЦАЈА, старешина над пандурима ПАНДУР КМЕТ ЦИГАНСКИ ГРКЉАН, Циганин, свирач, отац Коштанин КУРТА, цигански пандур КАТА, жена Хаџи-Томина СТАНА, кћи
Томин ПОЛИЦАЈА, старешина над пандурима ПАНДУР КМЕТ ЦИГАНСКИ ГРКЉАН, Циганин, свирач, отац Коштанин КУРТА, цигански пандур КАТА, жена Хаџи-Томина СТАНА, кћи Хаџи-Томина ВАСКА, кћи Арсина КОЦА, другарица њина КОШТАНА, Циганка, певачица и
КОШТАНА (стреса се). ПОЛИЦАЈА (Коштани, показујући јој камџијом на кола): Хајде! ПАНДУР (полицаји): Полицајо, чекај, сад ће Салче, њену мајку, да доведу, да се с њоме опрости.
ПОЛИЦАЈА, ПАНДУРИ, кола, повлаче се понизно испред Митка. ПОЛИЦАЈА (једном пандуру): Трчи и зови председника! ПАНДУР (одлази). КОШТАНА (истрчи, и изван себе од радости, раздрагано, прилази Митки): Ти? Хвала! Аман! Ох, газдо!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— рачваст улар чатити — читати чатрња — цистерна, бетонирани простор за чување воде чауш — стражар, дворски вратар, пандур; старешина над неколицином војника (пешачки наредник); шаљивчина у сватовима (који је раније био старешина над