Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ко зна од кад тако. Но у немом долу, Глас пане ли само у та места чиста: Сва тишина тешко уздахне у болу, Рефрен патње оде од листа до листа.
ПОВРАТАК Вратиће се опет када лишће пане, Кад заплачу хладни ветри обалама, Као успомена на помрле дане, Бледа и у црном, јавиће се нама.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. — Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин.
Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. — Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин.
оріенталис) — источни источњачки отр шос (фр. аутре цхаусе) — друго, друга ствар, нешто друго Пане добродзјејни (пољ.) — Милостиви господине . . . палатин (лат.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸⁷ У Херцеговини верују да трудници не треба „ништа крити што јој пане на ум да једе“, с обзиром да је „то пожуда дјетиња, па ако она не окуси, могло би дијете врло лахко остати
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово збори, љуља се да пане. Прихвата га, с коња му помаже, На земљицу Гојко га полаже, Полаже га, а мозак му гори: „А Мој брате, говори,
Свуд су дивни, и опет их нигдје, Како муња што удара с неба, Сине, пане, спржи па је није, Тако хајдук у злотворе бије.
Кад за гору сунце пане, Мора и дан да издане. (31. децембар 1849) (ОДЛОМАК) На срце њему ово тешко пада, Он тресе тамо-амо своју
Сече Раман, све главе полећу, Ал' му с пута Срби се не крећу: Де ко пане, тамо други стане, Па не даду паши да упане.
Али деде привати ме јако, Пусте су ме освојиле ране.“ Ово збори, љуља се да пане, Ал' Милета прима га са дора И на траву меће крај чадора, Њега меће, а мозак му гори: „А мој брате, говори, говори!
Па кад Цвете одавде нестане, Кад му сунце са неба му пане, Ако неће баш ни онда мене, Нека мач ми у срце окрене, Барем ћу се, тужна, с миле руке Опростити ове горке муке.
А у вече, у својој старости, Да се сетиш сунашца младости, Да ти живо још једанпут гране Пре него ти за горицу пане, Па кад веће буде на западу, Да погледаш своју децу младу, Да погледаш и да се насменеш Те да срећан онда за век
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Натежемо се с њим ево већ од раног јутра, али вајде постићи не можеш. Неће, пас, ништа да призна, па бог. — Хајде, Пане, јабуко моја, признај већ једном, немој патити и нас и себе — лијепо га моли секретар штаба батаљона, Раде Чувида,
од онога што се ради у соби. — И ти, Пане, баш ништа не признајеш од свега овога што те терети ова наша, овдје присутна женска и другарица, Тривуна Декић?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ШУШНУ 261 СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ 262 ЂАВОЛАК 263 СНАШИНА ПЕСМА 264 ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ 265 КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША?
Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра; онда он рече: — Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спустим.
убере неке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: — Баци ти мени балоту, да онамо идем ће она пане, само ми кажи, хоћу ли наћи све три ствари како сам ти казала, и хоћу ли наћи браћу окамењену.
Кад су и четврти пут спустили уже, договоре се да Марка извуку само до половице, па онда да га пусте да пане, и тако мислили су они да ће се он сљускати и убити, па ће тамо доље и остати, а они ће лијепо благо подијелити и
Дуго се мислио и премишљао па најпослије пане му на памет да нешто слаже, па једа тијем какогод до пара дође. Отален ти он одмах скочи, узме чибук и дуванкесу у
— Бијем га зато да ми не разбије крчаг. Јер кад га већ разбије која ми је фајда да га онда бијем?! КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША?
Отварај књигу из које се бог моли за кишу, и ако нам киша не пане они исти дан, нећеш нашијех проскурица бëли јести, ни икаква бира имати.
Крене ти се он и неђељу се дана пео доклен је дошао да крушку убере, а крушка презрела те се обруни и пане таман пред онога те је под дрво лежао, па они озгор рече ономе доље: — Благо теби, брате љенштино, кад ћеш се сад
КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША: Прво ју је објавио Вук Ст. Караџић у Даници за 1829; а затим нешто мало измењену Вук Врчевић у својој првој
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад ја видим свога драга очи, Ев’ умријех, ево душа скочи. Кад му видим руку у мишици, Пане мени мука на зличици.
Мајка јој Бога мољаше: Да пухне вјетар с планине, Д’ обруни цв’јетак с наранче, Да пане младој на лице. Пухну ми вјетар с планине, Обруни цв’јетак с наранче, И паде младој на лице; Плахо се младо
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Солдат диже дрхћућу руку пак прстима таче слијепо око, говорећи: „Добри вече, пане!“ „А што радиш ти ту?“ „Ја појду до Церна Хора. Ја сам десертер, пане!“ Сердар је разумио — отприлике.
“ „А што радиш ти ту?“ „Ја појду до Церна Хора. Ја сам десертер, пане!“ Сердар је разумио — отприлике. То бјеше обична ствар у оно вријеме да солдати бјеже.
— Бих? — Колико? — Толико! — ...Погоде се, и Ћеклић понесе тикву. Кад био на врх Крстаца, поклизне му се нога, пане, а тиква му се скотрља низа страну и распрши се у стотину комада. Зец један, у толико, искочи из грма.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
12 Питали фратра: — Каква ће бити година? — Што буде меда, — биће сладак, што пане снијега, — стопиће се у воду, — и више ће ове године дати једва крава масла, већ десет волова. 10.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра, онда он рече: „Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спуштим.
Препаде се сирота невјеста, скочи у сусрет свекрви, и пане пред њом на гола кољена као да јој се умоли и опроштење иште.
убере некаке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: „Баци ти мени балоту, да онамо идем ђе она пане, само ми кажи, хоћу ли наћи све три ствари како сам ти казала, и хоћу ли наћи браћу окамењену.
у небо гледа и шта од туда изгледа, а овај му каже, да је бацио џилит у небо, „и ево“ рече, „три сахата га чекам да пане, па га не има.“ Царски зет позове и овог, те и тај шњим пође, и тако добије девет стотина и деведесет и осам друга.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре? — И ја сам о томе размишљâ али се бојим да му не пане капља. Та ти знаш како је страшљив... Него, јопет, о томе се дâ разговарати. Видићемо послин, имамо кад!...
Једно сеоско дите прође онуда. Ја га ударим великим каменом у слипо око. Дите пане мртво. Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда и бацим га у њ. Ни то се није дознало да сам ја учинија...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће! И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сн'јежне падаће са
Ј. Дучић ЛXXИИ ПОВРАТАК Вратиће се опет када лишће пане, Кад заплачу хладни ветри обалама. Као успомена на помрле дане, Бледа, и у црном, јавиће се нама.
Ко зна од кад тако. - Но, у немом долу, Глас пане ли само у та места чиста: Сва тишина тешко уздахне у болу, Рефрен патње оде од листа до листа. Ј.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра. Онда он рече: — Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спуштим.
што у небо гледа и шта отуда изгледа, а овај му каже да је бацио џилит у небо, „и ево — рече — три сахата га чекам да пане, па га не има“. Царски зет позове и овог, те и тај с њим пође, и тако добије девет стотина и деведесет и осам друга.
Кад су и четврти пут спустили уже, договоре се да Марка извуку само до половице, па онда да га пусте да пане, и тако мислили су они да ће се он сљускати и убити, па ће тамо доље и остати, а они ће лијепо благо подијелити и
као куке од кантара, те ја бјежи, а она за мном, док прођох четрдесет конака, те сад овђе крпим постуле, па кад ми пане на ум двоје дјеце, два сахата плачем, а кад ми пане на ум она, четири се сахата смијем.
док прођох четрдесет конака, те сад овђе крпим постуле, па кад ми пане на ум двоје дјеце, два сахата плачем, а кад ми пане на ум она, четири се сахата смијем. Сад, хајде збогом, па ко те спремио к мени, тако му кажи.
Нијесам ја оваки вазда био; но нека ти на ум пане на некадашње наше ћосање, пак се спомени ђегођ твојега старога китоње.
— Добро, — рече хаџиница — хајде донеси паре па плати, а деди кажи: „Ко под другијем јаму копа, сам у њу пане.“ Дедо изброја паре и прими сина, а хаџиница издвоји најприје сто и педесет ћеса па даде Бошњаку, а ону другу
Сиромашак пође, и пане му на ум како му је онај старац говорио да не иде на конак гдје је млада жена а стар човјек, „и ево ја умало главом не
Одселе ћу вавијек слушати ријеч старчеву“. Идући тако дође сиромашак до једне мутне воде, па хтједе да загази, док му пане на ум како му је старац говорио да не гази мутне воде док не види кога другога да гази, па сједе на обали.
Ћипико, Иво - Приповетке
Није друге, разабире се и лијепо схваћа своју невољу, — али учињеноме нема лијека. А кад му поглед пане на синове и у памети му сине што би се од њих догодило да су код куће остали, чисто му се живот потресе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Савиће се бисер око злага, Савиће се трипут око врата, Што претече, нек у недра тече Што остане, нек у недра пане... Мој је бисер, а на мом је цвећу, — Завидећу, — ал’ замерит’ нећу.
Она зора мила, И позлати вршак Анђелова крила, Од веље милине Анђô крилма мане, Из његова крила Једно перце пане. Ово перце анђô И не тражи више, Он га је и послô Да Ћулиће пише.
се тиша, све се мири, — Свет је канда сад још шири — А бескрајност у црнини Жели негде да одане, Па на моју душу пане, Ту пребледе, као да је Црна рани моћ, — Гледи на ме, оставља ме, — То се зове ноћ.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Тешко ли је гледати, брате си мој слатки, кад стар инсан плаче! — Немој, господине, да на мене пане проклетство: да сам угасио своју крсну свијећу; да сам оставио своју крв брез куће и кућишта, а на 'ваком данашњем
Ћипико, Иво - Пауци
Увјек лети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијела и пуна траве
А доле морска пучина трепери у зимњем сунцу и постепено, с умирањем дана, злати је... затим посури, а кад ноћ пане, шум мора освоји ћутљиву околину. ...
— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. —Немоћа јур дуго... Вирујте одонда и проша ме смих. А нисам прво зна за невољу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Колико је Пољска дуга На четири своје стране, Од Њемена па до Буга, Није било такве пане. Па како ли бије стрела Из ручице пане лепе, Кад Океана јаше смела Кроз подолске равне степе.
Па како ли бије стрела Из ручице пане лепе, Кад Океана јаше смела Кроз подолске равне степе. Бујни ветри, што се носе Са далеких сурих страна, Лепршају
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Када мјесец сине над нашом ријеком И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће! И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сњежне падаће са
И свуда, ено, Где која пане, По једно златно Кандило плане... Положи зборник На сточић тамо, и мани сада Анђеле целе, Па седни овде уз
Сјутра, кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане, Снова ће тећи крв из моје ране — И снова пати, сељаче, и трпи...