Милићевић, Вук - Беспуће
Зачу иза себе глас инжињера који му весело довикиваше нешто, машући штапом. Гавре Ђаковић отшкрину мало шешир и видје Панека како се одмах упутио једној гомили радника, почимајући да их псује.
И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у другу собу, праћен Иреном са свијећом у руци која је дрхтала и тресла се као у
оцрњена и мјестимице се црвенила гдје је спала боја, разгарао и пиштао сиров пањ, Гавре Ђаковић дао се склонити од Панека да играју карте.
И једном приликом, Гавре Ђаковић ухватио га је да вара. Али то Панека није смело. Он тек само што се завали на столицу, зажмири мало и стаде да се смије громким смијехом да се потресала